Stanković: Kajzerslautern je bio taj "klik", sutradan sam prepešačio ceo Zemun

Kraj prve godine na klupi Crvene zvezde bio je povod Dejanu Stankoviću da se iz nešto drugačijeg ugla osvrne na period od povratka u Beograd, ali i da film premota tri decenije unazad i podseti se najupečatljivijih trenutaka sa početka karijere.

Trenerski staž, kao i igračke dane, protkalo je pregršt emocija, a ljubav prema klubu učinila je priče šefa stručnog štaba živopisnijim. Povratak na Topčidersko brdo, za Stankovića je predstavljao ostvarenje sna, a prilika da vodi voljeni klub uticala je da Zvezda još jednom ostavi ozbiljan trag u njegovom životu.

"Uloga trenera Crvene zvezde promenila je sve u mom životu. Čast je i obaveza, drago mi je da sam se vratio u klub iako imam utisak da nisam ni odlazio. Emocija koju imam je ista kao i kad sam iza južne tribine, kao petlić, pravio prve korake. Povratak u Zvezdu me je promenio, klub je sad stopostotno moj život. Ime Crvena zvezda za mene znači mnogo", rekao je Stanković za klupski sajt.

Šef stručnog štaba Crvene zvezde je istakao da je veliki izazov i čast biti trener crveno-belih, dodavši da se ukazano poverenje odrazilo i na njegov privatni život.

"Prijatelji me danas vide u drugačijem svetlu. Zvezda je velika obaveza i ukoliko želiš da ostaneš zapamćen moraš da budeš fokusiran samo na klub. Mnogi prijatelji kažu da su me viđali češće dok sam živeo u Milanu, ali imaju razumevanja. Volim društvo, da izađem, da sednem u dobar restoran, kafanu, ali sad za to nemam vremena. Učaurio sam se jer želim celog sebe da dam Zvezdi da svaki deo mene bude uz klub. Nekad se zato osećam kao da nisam u Beogradu, ali kad se provozam na putu do Marakane i osetim miris grada, miris terena, znam da sam kod kuće".

Zvezdin kandidat za špica - reprezentativac Švedske

Posebne emocije budi osvrt na prve fudbalske korake napravljene u Ljutice Bogdana i lekcije koje je učio od Tome Milićevića, preko Vladimira Petrovića, do Ljupka Petrovića.

"Bio sam privilegovan da učim od najboljih i svako od njih ima deo zasluga za ono što sam postigao na međunarodnoj sceni kasnije. U ovakvom klubu, brzo odrastaš, brzo učiš i prava je šteta propustiti takvu priliku. Iskoristio sam je na najbolji mogući način i zahvalan sam svima koji su bili uz mene. Značajan uticaj imali su i saigrači, ne bih izdvajao sve sada, ali bih naglasio Zvonka Milojevića, koji je bio tad bratska, a danas kumovska podrška. Stao je iza mene. Kad te u tom trenutku kapiten Crvene zvezde kao šesnaestogodišnjaka vozi na trening imaš jedinstvenu priliku da učiš. Od njega sam izvukao dosta lekcija".

Prijatelja stečenih na bogatom fudbalskom putu Stanković ima na svakom koraku, a jedan od njih je Nenad Milijaš koji mu je danas među najbližim saradnicima u stručnom štabu.

"Nenada Milijaša gledam kao familiju. Obožavan ga. Lojalnijeg, iskrenijeg i direktnijeg čoveka nisam mogao da imam uz sebe. To je ono što ti fudbal pruži kroz karijeru. Imaš brata, roditelje, decu, a onda kroz fudbal stekneš braću za ceo život kao što su Marko Materaci, Kristijan Kivu, Vesli Snajder, Goran Pandev, Zvonko Milojević, Marko Pantelić... Siniša Mihajlović spada u nešto ekstremnije".

Kao i danas, najjače emocije kod Stankovića su budili dueli protiv Partizana.

"Derbiji u mlađim kategorijama za mene su u tom trenutku bili kao finale Lige šampiona. Nisam spavao dve nedelje pre utakmice. Sećam se pobede u petlićima 13:0 i naslova: Mali crveni pojeli crne. Trener na klupi Partizana bio je Ljubiša Tumbaković, a u špicu Zvezde igrali smo Marko Pantelić i ja. I danas imam prijtelje iz juniorskog staža u Zvezdi. Ono što sam stekao u klubu je nemerljivo kao iskustvo za sve što je usledilo i zahvalan sam Zvezdi što je od mene napravila čoveka".

Ljubav prema crveno-belima bila je za aktuelnog trenera šampiona Srbije pokretač od najmlađih dana, pa ni godine sankcija i velike krize na Balkanu nisu ostavile trag na njega.

"Fudbal iziskuje mnogo odricanja, bilo je momenata kad sam se lomio, ali je ljubav prema Zvezdi uvek pravila prevagu i dileme su trajale sekund. Bilo je drugačije vreme, okolnosti takođe. Odrastanje nam je bilo teže nego sad, bile su sankcije. Ostavilo je to dosta jak utisak na mene. Ipak, ništa od poteškoća nisam osetio jer su mi misli bile usmerene ka Zvezdi i dani su mi prolazili veoma brzo".

Ipak, prva asocijacija Stankoviću na igračke dane u Zvezdi je duel sa Kajzerslauternom i dva pogotka na putu do pobede u produžetku (4:0) i narednog kola u Kupu pobednika kupova.

"Kad pogledam teren prva utakmica koje se setim je Kajzerslautern. Te večeri sam doživeo 80.000 navijača. Bio je to klik u mojoj karijeri, potvrda sa 18 godina. To veče je ostavilo na mene ozbiljan trag. Bila je to nagrada za svo odricanje, sve treninge po zimi, kiši. Jedva sam čekao da ustanem ujutru. Prepešačio sam ceo Zemun, kupio novine i doručak i potom uživao", prisetio se strateg crveno-belih.