Srbija ima kičmu

Pobeda u Norveškoj (2:1), poraz od Mađarske u Beogradu (1:0), pa remi sa Turskom u Istanbulu (2:2). Tri utakmice, tri različite startne postave, tri različita rezultata.

Ali, kada se podvuče crta ispod oktobarskog reprezentativnog ciklusa, utisci su veoma pozitivni. Opšti utisak je da je Srbija odigrala bolje nego što su bila očekivanja javnosti i da je ulila optimizam da može da se plasira na Evropsko prvenstvo. Nećemo dalje od toga...

Utakmica svih utakmica igraće se 12. novembra na Marakani protiv Škotske, a Orlovi će imati ulogu favorita, jer su na papiru za klasu bolja ekipa od Tartan armije. Ali, rival ne sme nikako da se potceni, jer je u velikom naletu, u prošloj Ligi nacija je bio u C klasi, zajedno sa Srbijom, dok je sada na korak od plasmana u A društvo, u evropski krem.

I pored poraza od Mađarske i pored nesrećnog remija sa Turskom, te dve utakmice su odlično poslužile da se do kraja razvije slika o igračkom kadru koji ima na raspolaganju Ljubiša Tumbaković, da se jasno vidi od „brda“ igrača na koga može da računa, na koga mora da računa, a ko u ovom momentu nije na nivou da obuče dres Srbije.

Zaključak je da reprezentacija Srbije definitivno ima kičmu tima. Ima okosnicu, ima veći deo startne postave koji mora da bude „zakucan“. Kao pre 30 godina što se pre svake utakmice svakog kluba znalo prvih 11 naizust. E, sada su i Orlovi nadomak toga. Tim se sam iskristalisao. Voljni momenat, zalaganje, a onda i kvalitet igre na terenu za ovih godinu i nešto malo više koliko je Tumbaković selektor, sami su izbrusili ekipu.

Tim koji je igrao protiv Norveške u Oslu i tim koji je igrao protiv Turske u Istanbulu podudara se za osam imena. I to su većinom momci koji bi morali da budu starteri - zaslužili su to pokazanim na terenu - kada Škotska dođe u Beograd.

Predrag Rajković je, očigledno, dočekao da postane srpski „broj 1“. Branio je najvažniju utakmicu ovog ciklusa, protiv Norveške, a onda i protiv Mađarske. Selektor se odlučio na promenu, navodno zbog toga što je čuvar mreže Remsa sigurniji na visokim loptama. Doduše, u poslednjih godinu dana menjali su se na golu čas on, čas Dmitrović, ali utisak da je „jedinicu“ preuzeo Rajković.

Nikola Milenković je sada već „stara kuka“ srpske reprezentacije, iako ima samo 23 godine. Odigrao je isto toliko utakmica – 23. U oktobru je na terenu proveo 300 minuta: protiv Norveške 120 i po 90 protiv Mađarske i Turske. Jasno to govori da za mesto u timu ne mora da brine.

Orlovima po 100.000 evrа za plasman na Evropsko prvenstvo

Stefan Mitrović je uvek bio tu, na spisku, na treninzima državnog tima, ali nije odigrao mnogo utakmica, ovo mu je bila tek 19. Bilo je grešaka, bilo je kikseva, ali je bilo i odličnih izdanja, kao protiv Norveške. Istakao je kandidaturu da bude u sastavu i za Škote.

Često je Aleksandar Kolarov bio kritikovan, sumnjalo se da li može da igra levog štopera, da li se dovoljno dobro snalazi na toj poziciji, koja mu je sve bliža kako mu krštenica žuti. Međutim, utakmice oktobarskog ciklusa pokazale su da Kolarov ne da može, nego mora da igra u startnih 11. Kvalitetno je odradio sve defanzivne zadatke, ali ono što tim dobija s njim u ekipi, pokretanje napada iz zadnje linije, iznošenje lopte do centra, pa i preko toga i pogotovo iznenadne dijagonale koje lete brzinom rakete ka večito slobodnom Lazoviću, to je veliki adut reprezentacije Srbije. Drugog igrača među štoperima koji je u stanju da uradi sve to, pa još kad zatreba da se ubaci i u napad i šutne sa 30 metara – nemamo.

Možda je potcenjivački reći da je Nemanja Gudelj pozitivno iznenađenje, jer je u pitanju igrač Sevilje, osvajača Lige Evrope, ali nekako iz drugog plana se pojavio na Tumbakovićevom spisku u decembru i onda se izborio da bude gotovo nezamenjiv u startnih 11. Protiv Turske je ušao u igru u poslednjih 15 minuta i odradio dobar posao na mestu centralnog štopera, opasnosti po Dmitrovića nakon toga nije bilo.

Mesto u startnoj postavi rezervisano je i za Nemanju Maksimovića, čoveka koji se gotovo ne vidi tokom utakmice, ne odskače nekim potezima koji bi se vrteli na tv špicama, ali radi izuzetan posao i u odbrani i u prenosu lopte ka napadu.

Darko Lazović

Igrač za kojeg gotovo ne postoji alternativa je Darko Lazović. Krilni bek koji se u svakom momentu nalazi tačno tamo gde treba. I čim Srbija osvoji loptu – hop, evo ga već na protivničkoj polovini. Izludeo je Norvežane, mučio Turke, slao lopte za velike šanse, pogodio stativu...

U špicu je Aleksandar Mitrović i teško da može iko da ga pomeri odatle. Čak i kada ne postigne gol, kada promaši velike šanse, napadač Fulama odradi strahovit posao za ceo tim, čuva loptu, nosi štopere na leđima, odigrava, razigrava, asistira, a stiže i da se vrati u odbranu da ukliza, da skoči na prekidu.

SLATKE MUKE

Najveće muke Ljubiša Tumbaković će pred Škote imati na pozicijama dvojice polušpiceva. Jer, dva su mesta, a trojica igrača koji su odigrali vrhunske partije u oktobru. Tu je Dušan Tadić, prva perla Srbije godinama unazad, čovek čije lopte imaju oči, koji je u stanju da „izmisli“ pas za gol i kada ga niko drugi ne vidi.

Sergej Milinković-Savić je apsolutni heroj oktobarskih utakmica. Dugo se čekalo na njegovih pet minuta, mada je pošteno reći da je i on čekao na svojih pravih pet minuta. Dobio ih je i razgalio naciju. Na stranu tri gola, na stranu što je doneo Srbiji finale baraža, SMS je napokon plenio zalaganjem, željom, borbenošću, a u kreaciju niko nikad nije ni sumnjao.

Sergej Milinković-Savić

Na koncu, videli smo nekog novog Filipa Đuričića. Pamtili smo ga kao talentovanog mladića, vrsnog tehničara, ali često sa potezom više, nedovoljno snažnog da izdrži ozbiljnije duele. Igrač koji se pojavio protiv Norveške i Turske je potpuno drugačiji: brz sa loptom, direktan, ide pravo na gol, sposoban da sam stvori višak i pocepa protivničku odbranu.

LEVI BEK

Oktobarski ciklus utakmica otvorio je konkurs za poziciju levog krilnog beka. Sada ih, odjednom, Srbija ima trojicu. Jasno, prvi izbor je Filip Kostić, koji je zbog povrede propustio tri minula meča, ali je za svaku pohvalu što je i pored toga bio sve vreme sa Orlovima i trenirao. Fudbaler Ajntrahta se proslavio igrajući krilnog beka, to su mu bile najbolje partije u karijeri, pa se očekuje da to preslika i u dresu Srbije u novoj formaciji.

Ali, Mihailo Ristić je pokazao da i na njega treba ozbiljno računati. Protiv Norveške je debitovao, osetila se doza treme, mada je posao odradio korektno. Protiv Turske je upisao asistenciju za gol, mnogo više išao u napad, bio direktniji.

OCENE SRBIJA: Sergej se “otčepio“, Ristić uhapsio Undera, Lazović kao klatno

Ni Filip Mladenović nije razočarao, naprotiv, odradio je sasvim korektan posao kako u drugom poluvremenu protiv Mađarske, tako i u drugom delu protiv Turske. Nije imao sreće da se bar jedan njegov centaršut pretvori u asistenciju za gol.

PLAN B

Jedan od dobitaka oktobarskog ciklusa je Dušan Vlahović, koji nije imao sreće da postigne debitantski gol, a imao je nekoliko dobrih šansi. Luka Jović iako nije imao protiv Mađarske dovoljno lopti da se nađe u gol šansi igrač na kojeg se mora računati, a pogotovo u situacijama kada Srbija zaigra sa dvojicom klasičnih napadača.

U novembru bi trebalo Nikola Maksimović da se vrati u državni tim. Za ova tri minula meča nije dobio dozvolu Napolija, inače ko zna, možda bi bio u srcu odbrane u Oslu.

Najavio je selektor Tumbaković seču igračkog kadra za novembar, iako će i tada Srbija igrati tri utakmice. Neki su, sam je rekao, ozbiljno podbacili protiv Mađarske i verovatno će morati na hlađenje. Čekamo novembarski spisak...