LUKA JOVIĆ - Fudbalski Toma Zdravković

Kada sa 16 godina i 11 meseci postanete najmlađi strelac u istoriji Crvene zvezde, to onda znači da ste talenat van serije. Kada Real Madrid za vas plati 62 miliona evra i učini vas najskupljim igračem u istoriji Srbije, onda to nedvosmisleno pokazuje da ste centarfor iz orbite. A kada za deset sezona profesionalnog fudbala odigrate tek dve takmičarske godine na nivou realnog potencijala, to grubo znači da niste konstantni.

Sve nabrojne konstatacije satkane su u dosadašnjoj karijeri Luke Jovića, koji je u prethodnom periodu, možda nesvesno, parafrazirao kultni stih Tome Zdravkovića: „Od mene je Bog digao ruke, baš me briga živim kako hoću“. I kada je bio na margini profesionalnog fudbala, gubio dane u Real Madridu, za Luku Jovića su svi šapatom pričali da je najtalentovaniji napadač Srbije, sigurno najkvalitetnija ofanzivna roba koja se pojavila u omladinskoj školi Crvene zvezde još od Gorana Drulića. I svi su uporno ponavljali: da Luka Jović prosto ne može da pobedi dečaštvo u sebi, i da nije znao da “okrene” het-trikom tu neravnopravnu borbu. Makar do sad. Ali da se prenuo u dresu Fjorentine i smanjio rezultat u tom nadmetanju sa sopstvenim demonima i da je obezbedio još sredstava na kreditnoj kartici koja mu je pripala usled neverovatnog potencijala i talenta.

Postoji rečenica i jednog od najboljih srpskih glumaca Sergeja Trifunovića koju bi Luka Jović mogao da preispituje uoči odlaska u Katar gde mu je namenjena uloga ispomoći Aleksandru Mitroviću i Dušanu Vlahoviću. Gostujući u jednoj emisiji Trifunović je rekao: “Talenat je kredit koji moraš da otplaćuješ i što ti je više dato, moraš više da vraćaš”.

Imalo je odrastanje Luke Jovića elemente Netfliks drame, počev od sada čuvene priče da je putovao iz rodnog Batara u Beograd i noćio ispred stadiona Crvene zvezde, čekajući utakmicu, u vremešnom pasatu. Pa do svega što je Luka Jović radio za vreme korone na ulicama Beograda, i krajnje bizarnih povreda koje su mu oduzele i ono malo šansi da se nametne kao alternativa Karimu Benzemi na Santjago Bernabeu.

I opet se sve svodi na dečaštvo čoveka koji u ovom trenutku ima troje dece i koji je propuštao red vožnje fudbalskih raketa, spremnih da ga vinu u sazvežđe. Tri meseca nakon što je postigao prvi gol za Crvenu zvezdu, krenuo je na pripreme matičnog kluba u Sloveniju na vrlo interesantan način. Tako što je pokušao da prošvercuje tri pune kese slatkiša, što je primoralo tadašnje senatore poput Nikole Mijailovića i Nenada Milijaša da mu prirede malu čvršću anticipaciju. Uz čvrge i zauške. Ali i tada su otvorenih usta pričali o potencijalnim dostignućima.

“Koliko god ga udaram on ostaje na nogama. Na kraju treninga ja se savijam u bolovima, a njemu ništa”, pričao je svojevremeno Nikola Mijailović.

Još kao kadet Luka Jović je oduševljavao navijače Crvene zvezde. Na večitom derbiju odigranom na terenu Vojne gimnazije postigao je dva gola u sjajnoj partiji tima koji je predvodio sadašnji pomoćnik Dragana Stojkovića Piksija, Bratislav Živković. Nekadašnji član Sampdorije bio je više od trenera, a manje od oca Luki Joviću, koji se u tinejddžerskim danima suočavao sa siromaštvom i opojnim svetlim velikoga grada. Često nije znao da im odoli, ali količina talenta viđena u jakom telu Luke Jovića naterala je čuvenog zvezdaša Dejana Dmitrovića, poznatijeg kao Deki Roma, na dernek. Povod je bila pomenuta utakmica protiv Partizana.

MILOŠ VELJKOVIĆ – Fali nam štoper? Selektore, ima jedan naš dečko u Totenhemu

NEMANJA GUDELJ - Zapadnoevropski mentalni sklop sa srpskim srcem

Negde u to vreme počele su priče o napadaču koji predstavlja sublimaciju kvaliteta Darka Pančeva i Milka Đurovskog.

“Svako od nas može da se prevari u proceni, ali kod njega nije bilo greške. Kada sam ga prvi put video na terenu, i osetio šta sve može u protivničkom boksu znao sam da će postati veliki igrač. Ne govorimo samo o tome da je podjednako dobro koristio obe noge sa 17 godina, koristio nisko težište i bio isto ubojit u igri glavom. On je imao nešto što do tada nisam video. Bilo mu je dovoljno da prilikom mog centaršuta vidi kako sam namestio stopalo i da zna gde će ta lopta pasti. To je nešto neviđeno u fudbalu. Više od talenta”, poručio je u razogovoru za Mozzart Sport nekadašnji levi bek Crvene zvezde Luis Ibanjez.

Mnogo toga je iz karijere Luke Jovića poznato široj javnosti. Još dok je bio u Crvenoj zvezdi, znalo se da pored klupskog nosi grb slatkog greha. Sa jednakom strašću sa kojom je postizao golove jeo je slatkiše, potom i privlačio pažnju ljubavnim vezama sa lepim plavim ženama. I sve je to legitimno dok na terenu isporučuješ porociju projektovanih golova. Kod Luke Jovića to često nije bio slučaj. Pa je tanjio živce trenerima od Beograda do Lisabona, od Ruia Košte do Karla Ančelotija, dok ga je, primera radi Niko Kovač, ukrotio.

Mada se zaboravlja osnovna premisao: aktuelni napadač Fjorentine, strelac sedam ovosezonskih golova, u nacionalnom dresu igra prilično korektno. Uostalom, postigao je devet golova u reprezentativnom dresu, prvi u debiju protiv Nemačke u Volfsburu maja 2019. godine.

STEFAN MITROVIĆ – Kako si, bre, našao štopera u najgorem timu Srbije?!

MARKO DMITROVIĆ: Majka htela da bude lekar, on levi bek, a sudbina - golman

DUŠAN TADIĆ – Ćale, bod je važan, nos će da zaraste

Bio je više nego korektan u ciklusu Lige Nacija. Kao rezervni špic, koji nam je doneo nadu protiv Škotske u onoj zlokobnoj večeri, Luka Jović je pogađao protiv Švedske u Solni, kao i u ubedljivom trijumfu nad Slovenijom u Beogradu. Deluje da je prelaskom u Fjorentinu Luka Jović napravio mali korak unapred. Nije još na nivou onog igrača koji je bio evropska senzacija i postao igrač od 62 miliona evra, ali makar više ne boluje od ravnodušnosti kao da mu je svejedno da li će ga životna starost pitati gde mu je bila fudbalska mladost.

Ima još jedna zanimljiva stvar u vezi Luke Jovića. On je postao profesionalac sa 12 godina, kada ga je jedan od klubova članova Mini-Maksi lige plaćao da dolazi u Beograd i igra mečeve za njih. Nije dobijao pozive za selekciju glavnog grada Srbije, sve dok čika Toma Milićević nije upalio alarm. Odnosno prišao Lukinom ocu Milanu i doslovce mu rekao da mali mora da dođe u Crvenu zvezdu, jer je opasan igrač.

I dalje ta konstacija važi da je opasan igrač. I da na drugom Mundijalu u karijeri može mnogo.