NEMANJA GUDELJ - Zapadnoevropski mentalni sklop sa srpskim srcem

Stereotip o selekciji u srpskom fudbalu u sebi sadrži i nešto istine. Srbi često cene talenat više nego radne navike i fiziku, a moderan fudbal zahteva i prvo i drugo i treće. I mada se i ovde na Balkanu polako privikavamo na tu surovu činjenicu primer Nemanje Gudelja govori koliko još toga treba da usvojimo.

Prosečan Srbin je recimo krivio način ishrane Novaka Đokovića za neka izgubljena finala na grend slem turnirima. A Nemanja Gudelj je vegan i to pristalica “sirovog veganstva“ što znači da ne jede ništa što je kuvano na iznad 46 stepeni celzijusa. Istovremeno, Nemanja Gudelj je primer savršenog atlete i momak kome ni 120 minuta fudbala visokog intenziteta ne predstavlja problem.

“Gudelj je jedan zapadno-evropsko mentalni sklop sa srpskim srcem. Najbolja moguća kombinacija. Bio sam presrećan kada je igrao kod mene u mladoj reprezentaciji, ne samo zbog fudbalskih kvaliteta, nego zato što je on emitovaj taj profesionalizam na ostale klince koji su mahom igrali u našim klubovima“, premotava film Aleksandar Janković, nekadašnji selektor U21 reprezentacije Srbije i pojašnjava na šta konkretno misli.

“On dečko ima svoje principe, imao je i tada kao tinejdžer svoj režim ishrane, vodio je računa. Njegova higijena života je od malih nogu na visokom nivu. To je vaspitanje koje se nosi od kuće, a kako dolazi iz sportske porodice to se jednostavno podrazumevalo. On je uvek imao proračunat i doručak, brinuo i o količini hrane koju unosi i o kvalitetu. I njegov otac je pažljiv u tom smislu, dan-danas je savršeno fit, mogao bi aktivno da igra“.

MILOŠ VELJKOVIĆ – Fali nam štoper? Selektore, ima jedan naš dečko u Totenhemu

Pitamo ponosnog oca Nebojšu, je li to istina i kako to izgleda u kući Gudelja kad sin kaže da neće pečenje za porodični praznik?

“A-ha-ha. Mi smo što se tiče dee, njihovog vaspitanja i odgoja, uvek imali plan. Ja sam kao trener bio zadužen konkretno za te fudbalke stvari. Oko ishrane ja majka najviše pomogla. A Nemanja vodi zaista računa o tome, ishrana je jako bitna za sport. On veruje u to, a mi smo uglavnom navikli. Kad stigne Božić uvek se nađe nešto što će da pojede“, smeje se Gudelj senior.

Čovek sa dvostrukom ulogom, jer pored toga što je bio roditelj bio je i trener. Čak ki kada je Nemanja Gudelj započeo profesionalnu karijeru u NAC Bredi čiju je omladinsku školu prošao.

“Jeste dobio poverenje od mene, možda i malo samopouzdanja, ali nije lako biti igrač u timu u kome ti je otac glavni trener. Uvek je zbog toga morao da radi više od drugih. A pomoglo je mnogo što je uvek radio dosta na fizici, bio je daleko ispred vršnjaka, a u Holandijji je teško i debitovati bez toga. Nemanja nije imao taj problem, jer je radio mnogo više od drugih i svaki dan napredovao, kako na fudbalskom, tako i na psihološkom planu. Ima dobar mentalitet, zna šta želi“.

U tom porodičnom planu prva želja je: stalni napredak. Pa sad, za koliko je to dovoljno, već je druga priča. Ali Gudelj nije preskakao stepenike. Posle NAC Brede mogao je da bira gde će u Holandiju, izabrao je AZ Alkmar. Tek posle Ajaks, a onda na iznenađenje svih – Kinu. I baš tamo je, govorio je i sam o tome u jednom intervjuu za Mozzart Sport, najviše trenirao i to uz pomoć oca koji je doputovao da bi mu bio na usluzi.

“U našem planu je uvek bila ideja da se vrati u Evropu, a da bi se vratio na top nivo, morao je da radi ekstra. Ipak je velika razlika između Evrope i Kine. To koliko je radio najbolje se vidi po tome što je kasnije bez problema igrao i za Sporting i za Sevilju s kojom je osvojio Ligu Evrope“.

VANJA MILINKOVIĆ SAVIĆ – „Dajte po stotku, nabiću je u Centralni zatvor“

To koliko je radio videlo se i po tome što se posle Kine vratio i u državni tim, jer je odatle ispao dok je igrao na Dalekom istoku. A, još ranije su drugi hteli da nam ga uzmu. Kako je poreklom iz Trebinja, zvali su iz Bosne i Hercegovine, međutim...

“Pitali su, normalno, bilo nam je drago da se interesuje, ali Nemanja tu nije imao dileme. Zahvalio se pristojno i mislim da nije pogrešio“.

Poziv je zatim stigao i iz Srbije, igrao je neke utakmice i za mlađe selekcije, sve dok ga na U19 nivom nije lansirao Tomislav Sivić

“Preporučio ga mi je tadašnji pomoćnik, Dejan Govedarica. Otišli smo, pogledali ga, videli da zaista može da nam pomogne. Znamo se i sa Nebojšom, koji je strašan momak, sportista pravi. Pitali da li bi hteo d dođe i to je to. Imao je snažan karakter, odskakao ozbiljnošću. Nije umirao u lepoti, ali je obavljao sve zadatke. I fizički je odskakao, uvek bio stoodstotno spreman. Sad kad ga gledam, to je najveća satisfakcija svakom treneru”, priseća se Sivić.

MARKO DMITROVIĆ: Majka htela da bude lekar, on levi bek, a sudbina - golman

Reprezentaciju je zatim preuzeo Janković, koji je prema rečima Nebojše Gudelja imao veliki uticaj na Nemanjinu karijeru. Bila je to generacija u kojoj su igrali Luka Milivojević, Nenad Krstičić, Marko Dmitrović, Matija Nastasić, Filip Mladenović, pa i nešto mlađi Lazar Marković... Gudelj tada – uglavnom na desnom beku.

“On je bio klasična ’osmica’, ali je kod mene igrao desnog beka. I mnogo je dao ekipi. Bio je konstanta, stabilan, izrastao u jednog od lidera. On ima strahovit kvalitet u sposobnosti da se podredi kolektivu. Ako mu nešto i nedostaje on to nadoknadi fantastičnim mentalitetom. Timski je čovek, to je mnogo bitno... Mi smo tokom tog ciklusa izgubili 12 igrača koji su prekomandovani u A tim, a Gudelj se izdefinisao kao jedan od lidera. Ček je i penale šutirao. Pogodio je recimo u najvažijoj utakmici protiv Severne Irske, za prvo mesto u grupi i baraž s Engleskom. Njegov karakter mnogo znači ekipi“.

To šetanje sa pozicije na poziciju pratilo ga je i u seniorskom fudbalu, pa smo ga gledali kao “box-to-box“ vezistu, kao klasičnog zadnjeg veznog, kao štopera, kao beka... I gledali smo ga kako diže pehar Lige Evrope sa Seviljom. Sve to – poteklo je iz kuće. Ona je i dalje kamen temeljac u porodici Gudelj.

"Stalno smo u kontaktu. Imamo neku viziju na kraći, srednji i duži period. Ne samo za Nemanju, već i za mlađeg Dragišu i za sestru Vanju. Imamo taj familijarni krug, pazimo se, kao porodica smo mnogo jaki. Sako ima svoju, bitnu ulogu. I stalno želimo da napredujemo, pa i kad ne bude fudbala, da napredujemo kao ljudi“, objašnjava Nebojša.

DUŠAN TADIĆ – Ćale, bod je važan, nos će da zaraste

STEFAN MITROVIĆ – Kako si, bre, našao štopera u najgorem timu Srbije?!

A da je zaista tako govori i to što u porodici ne odustaju ni od mlađeg sina Dragiše, koji sa 24 godine u dresu Kordobe igra treću ligu Španije.

“Sve dok napreduje – u redu je. Ne mora ništa brzo. Fudbal je igra i samo je pitanje vremena kada će da napravi nešto veće u karijeri, a ja sam uveren uskoro će. Mi svakako nastavljamo ovim putem, sportska smo porodica, osećamo se ugodno tako, podržavamo se. Fudbal nam je rana tema nedelje, fudbal nam je tema za vikend. Analiziramo, pričamo...“, prepričava nam Nebojša Gudelj.

Porodica. To je valjda ono srpsko srce u zapadnoevropskom mentalitetu koji pominje Janković.