Sautgejtove zlatne izmene poslale Englesku u finale! Holandski snovi raspršeni u 90. minutu

Ne morate da igrate najlepši fudbal na kontinentu da biste se borili za pehar. Ako je Španija poezijom na terenu zaslužila mesto u finalu, iz istog razloga zaslužila ju je i Holandija. Ali su joj se snovi raspršili u 90. minutu dortmundskog polufinala sa Engleskom. A ekipa Gereta Sautgejta, ona što košta milijardu i po evra, onu čiji talenat na papiru znatno više nego na terenu preliva na sve strane, ona što je na fudbalskom borilištu bila daleko od epiteta prvog favorita koji ju je krasi uoči turnira, majstorskim golom rezerviste Olija Votkinsa u 90. minutu vinula se u finale - 2:1.

Izgleda da je moralo ovako. Nije malo onih koji su posle grupne faze, posle provlačenja kroz iglene uši protiv Slovače u osmini i Švajcarske u četvrtfinalu tvrdili isto za Engleze "Kolike loše i neatraktivno igraju, tačno će osvojiti pehar." Da li će zaista podići prvi veliki trofej još od Mundijala '66 znaće se nakon berlinskog finala zakazanog za nedelju 14. jul, ali činjenica je da će Englezi protiv Španije, drugi put zaredom napasti naslov kontinentalnog šampiona.

Kad Hari Kejn, Džud Belingem i Fil Foden nakon 1:1 i lepšrave igre iz prvog poluvremena nisu uspeli da razmrdaju Albion u drugom delu, blesnula je Sautgejtova zlatna izmena. Zvanično najbolji asistent Premijer lige Oli Votkins zamenio je Kejna u 81. miniutu i deset minuta kasnije, potvrdio kakav je golgeter. Njega Ostrvo slavi kao heroja, ali ništa manje zasluge ne idu na račun Kola Palmera. Zakoračio je na teren zajedno sa golgeterom Vile, spojio ga sa golom i bio deo trijumfalnog recepta toliko osporavanog Sautgejta.

Ali zaboraviće Englezi sve optužbe za ziheraštvo i predefanzivni pristup u odnosu na moć ekipe kojom raspolaže, ukoliko selektor vrati fudbal u maticu. Večeras je tokom prvog poluvremena pokazao da Engleska može da leprša, da izgleda atraktivno, da niže opasne napade i gol šanse. Odigrali su još aktuelni vicešampioni Evrope najboljih prvih 45 minuta od dolaska u Nemačku iako su već posle sedam minuta bili u rezultatskom zaostatku.

Otresao je Ćavi Simons 120.000.000 evra plaćenog Deklana Rajsa, oteo mu loptu, pa u padu, sa dvadesetak metara isporučio jedan od najlepših pogodaka Eura. No, umesto da pogodak bude povod za kontrolu utakmice, odgovor je stigao ekspresno. Damfrisov start nad Kejnom (nakon gledanja VAR-a), poslao je najboljeg strelca u istoriji Engleske na belu tačku sa koje ovaj retko greši. Nije ni večeras. I već posle 17. minuta igre na semaforu je stajalo 1:1.

Od tog momenta do odlaska na odmor, poluvreme je proticalo vidnoj dominaciji Engleza. Večeras na obe strane maestralni Kobi Mejnu, inače najmlađi Englez u polufinalima Eura, zajedno sa Fodenom i Belingemom, krojio je igru Albiona, cepao redove Holanije koja je u dva navrata mogla da posta žrtva MVP-a Premijer lige. Počev od sredine poluvremena kada je Fodenovu lukavu loptu na gol liniji zaustavi Denzel Danmfris, do situacije desetak minuta kasnije i leveice od koje se zatresla konstrukcija Ferburgenovog gola. Između njih stala je prečka koju je uzdrmao Denzel Damfris posle kornera u 30. minutu.

Dodatno je Holandiju poljuljao nužni izlazak iz igre povređenog Memfisa Depaja, spone između napadača i veznog reda. U tom 35. minutu menjao je Ronald Kuman napadača za veznog igrača ubacivši Džoija Fermana, da bi početkom drugog dela, promenom formacije i ubacivanje stamenog, klasičnog špica Vauta Veghorsta, povratio ravnotežu i dobrano uspeo da anestezira Engleze. Uglavnom je nastavak igre ličio na uspavanku u kojoj Engleska do poslednjih petnaestak minuta utakmice nije imala udarac, dok je Holandija mahom pretila iz prekida.

Kako je utakmica ulazila u poslednju četvrtinu, Lale su delovale kao tim bliži finalu, svom prvom od 1988. godine kada su i pokorile Evropu. Opomenuo ih je gol Bukaja Sake iz ofsajda, ali kao da nisu preozubiljno shvatile taj alarm iz 79. minuta. Njihova želja da možda i izbegnu produžetke bila je jača. I dobile su šah-mat u akciji Raja, Mejnua, Palmera i Votkinsa.

Interesantno, Kuman je do Votkinsovog gola, izvršio samo dve izmene (jednu prinudnu), a onda je munjevito pokušao da izvadi kestenje iz vatre sa Brobijem i Zirkzeom. Ali ostalo je premalo vremena.

Holandija je, kao što to redovno radi na velikim takmičenjima, ponovo zabavljala raju oku prijemčiim, napadačkim fudbalom. Engleska je kao i obično bila dosadna, povremeno i negledljiva. A eto je opet u velikom finalu.

HOLANDIJA - ENGLESKA 1:2 (1:1)

/Simons 7 - Kejn 18 penal, Votkins 90+1/

Stadion: Vestfalen, Dortmund

Kapacitet: 62.000

Sudija: Feliks Cvajer

HOLANDIJA (4-3-3): Verbrugen - Damfris (od 90+4 Zirkze), De Fraj, Van Dajk, Ake - Shouten, Simons (od 90+4 Brobi), Rejnders - Malen (od 46. Veghorst), Depaj (od 35. Verman), Gakpo.

ENGLESKA (3-4-2-1): Pikford - Voker, Stons, Guehi - Saka (od 90+3 Konsa), Mejno (od 90+3 Galager), Rajs, Tripijer (od 46. Šo) - Foden (od 81. Palmer), Belingem - Kejn (od 81. Votkins).