STEFAN MITROVIĆ – Kako si, bre, našao štopera u najgorem timu Srbije?!

Dragan Stojković Piksi objavio je spisak, Srbija ide u Katar sa idejom da prvi put prođe grupnu fazu Mundijala. Redakcija Mozzart Sporta je uverena da je ova generacija sposobna za taj podvig. A, kako bismo i vama podigli optimizam, spremili smo za vas serijal tekstova u kojima ćemo pisati o neispričanim pričama svih 26 Orlova. Srbija do Katara!

-----------------------------------

Priča ide ovako. Ivica Jaraković zove prijatelja, u to vreme poznatog novinara Đorđa Pajića, da se pohvali da je dobio posao u Kortrajku kao skaut za ovaj region. Ima godinu dana da nađe prvog igrača za klub. Posle nekog vremena dana, Pajić pita Jarakovića: našao li je koga? A kada čuje odgovor, ni sam ne veruje.

“Čekaj, ti si našao štopera u Metalcu, koji je upravo ispao iz lige?“.

“Đole, lutka od igrača. Ozbiljna glava. Znaš da tamo nema nekih para, dečko i kad nema žute banke, čim dobije 50 evra – eto njega kod privatnog trenera“.

“Dobro, druže, ugruvaj se, ti se pitaš“, u neverici odgovara Pajić.

24. novembar, 20.00: (1,50) Brazil (4,10) Srbija (7,00)

Međutim, posle godinu dana...

“Kunem ti se, tako je bilo. Otvaram Sportski žurnal, kad tamo: Rui Košta i Stefan Mitrović s dresom Benfike. Odmah sam zvao Ivicu da ga pitan: Je li, bre, to onaj tvoj mali?“, smeje se Pajić dok nam prepričava interesantnu priču.

Pitamo Jarakovića, da li je baš tako bilo?

“A-ha-ha. Dobro, verovatno ne bukvalno, ali otprilike tako“, odgovara Jaraković, čovek koga i sam Mitrović izdvaja kao jednog od onih koji su mu promenili karijeru, jer ga je baš on iz Gornjeg Milanovca odveo u Belgiju preko koje je dalje išao u Benfiku, Valjadolid, Frajburg, Gent, Strazbur i na kraju Hetafe.

Put koji samo fudbal može da režira, ne bez pomoći glavnog glumca. A tu je, ističe i Jaraković, presudan uticaj bio samog Stefana Mitrovića. Njegovi počeci nisu bili naš idilični. U Crvenoj zvezdi je bio u omladincima, ali nije dobio šansu u prvom timu. Iz Rada je tako otišao prvi put u inostranstvo, nije se baš usrećio u Petržalki i Zbrojevki iz Brna, pa se vratio u Srbiju, kao igrač Metalca. Bio je na probi i u Partizanu, crno-beli su tada izabrali Andersona Markeša.

Neko bi se verovatno predao, odustao, čak su se u Gornjem Milanovcu ponekad podrugljivo smejali Mitroviću zato što prvi dolazi i poslednji odlazi sa treninga. Kao da će neko iz Metalca da napravi ozbiljnu karijeru?

“Srpska posla. Ali Mitrović je primer da kad nešto zaslužiš vrati ti se kad tad. Meni je i dalje neverovatno kakvu je on golgotu prošao u te dve godine pre Kotrajka, bio po silnim probama, pa uvek neko nađe neku manu, te fali ovo, te ono... A ja u svom životu većeg profesionalca nisam upoznao. Momak za primer. I sve je svojim radom postigao“

Nekad naravno mora i sreća da pogleda, a Mitroviću se osmehnulo zbog jednog dečjeg rođendana...

“Supruga mi stalno pominje. Trebalo je da gledam neku utakmicu, da li beše u Beogradu, ali sin imao neki rođendan i morao sam da ga vodim na večeru, pa pošto ne bi stigao sve, odem doM ilanovca da pogledam Metalac. Žena mi kaže da sam se vratio oduševljen onim što sam video, da sam sve vreme pričao o Stefanu i da sam ponavljao kako je nemoguće da takav momak ne igra, ’ajde možda ne za večite, ali za neki jači tim“.

Najbolje što Srbija ima

Kaka upalio grejalicu: Srbija će biti iznenađenje Svetskog prvenstva, mnogo su opasni

A šta je to tačno video Jaraković u štoperu najgore odbrane domaćeg prvenstva, ekipe koja je sezonu završila 13 bodova ispod crte?!

“Prvo, ja nisam trener, ja ne gledam celu ekipu. Ja sam skaut, bukvalno gledam jedinku po jedinku, pokušavaš da nađeš čoveka koji bi u drugoj sredini mogao da pokaže pun svoj potencijal. Čim sam ga video, imao je 21 godinu, ja sam rekao da je to jedan od najvećih potencijala da iz Superlige ode u neku od liga petice, ne odmah, ali... Igrao sa obe noge, nismo znali da li je levak ili dešnjak, mislim da on ni sada ne zna, a-ha-ha. Brzina, snaga, skok, sve je imao. Obično se oko igrača malo lomiš, meni je kod Stefana sve bilo očigledno na prvu“.

Sve ono što je Jaraković video posle toga – a gledao ga je osam puta uživo i sve skupa jedno 50 utakmica – samo ga je učvrstilo u stavu da sa Mitrovićem ne može da pogreši.

“Znaš kako ide u ovom poslu, moraš malo da se raspitaš. Kakav je mentalitet, iz kakve porodice, kakvi su roditelji. Evo, radim ovaj posao već 13 godina i ja većeg profesionalca nisam video. Da svi imaju tu volju, gde bi nam bio kraj? I kad je napravio karijeru i osigurao se i finansijski i sportski ništa se nije promenilo. I dan-danas ustaje u šest ili sedam sati ujutru, trči, ide na vežbe. Bio sam i ja fudbaler, znam koliko mi je sve to bilo mrsko. Još kada sam ga upoznao lično... Neko ti se ljudski svidi odmah, nevezano za ovu sportsku priču“.

A i sa te sportske priče, ispostavilo se, pun pogodak. Počev od te fotografije u Sportskom žurnalu.

“Dobro se sećam, odigrao je devet utakmica u Kortrajku i potpisao! (Rui Košta ga je video kada je došao da gleda Mišija Batšuajija, prim.aut). U junu je otišao u Kortrajk, u novembru već potpisao za Benfiku. I zove me i kaže: ’Brate, ja sam potpisao za Benfiku!’ Ja sam bio zaprepašćen. Znao sam da ima potencijal, ali... Mada je u to vreme to ipak bio preveliki korak za njega, ali dobro, napravio je jedan korak unazad i opet uspeo“.

Teška artiljerija

Piksi na njih računa u budućnosti – devetorica koji su otpali sa spiska

Tu se vraćamo na onu sa početka: kada nešto zaslužiš mora da se vrati. Pa će tako i Mitrović, koji je bio standardan član reprezentacije i kod Slavoljuba Muslina, ali ga Mladen Krstajić nije vodio u Rusiju, sada konačno dobiti šansu da konačno iskusi Mundijal.

“Meni je malo žao što je prva asocijacija na njega ona zastava Albanije ili samo uklizavanje za Ronaldov gol. Jer boljih igrača sigurno ima, ali boljih ljudi – teško. To ti je onaj tip čoveka, kada krećeš u rat njega hoćeš uz sebe. Možda nekad odigra i loše, ali ima da izađe na teren sa jednom nogom i da pretrči više od drugih“.

I još jedan prilog tezi da se pre ili kasnije sve vrati. Filip Kljajić, golman Novog Pazara koji je sa Mitrovićem delio svlačionicu u Metalcu, prisetio se jedne ne baš naivne anegdote sa priprema.

“Bili smo u Crnoj Gori, u Rafailovićima, kada se hotel zapalio. Tačnije kuhinja u prizemlju, sobe su bile odmah iznad. Stefan je, da li je ustao ranije ili šta, u tom trenutku bio ispred hotela i utrčao je unutra dok je dimilo da nas sve probudi pa smo posle istrčali napolje dok nisu stigli vatrogasci. Sećam se jer sam se ukočio kad me je trgnuo onako u krevetu, a-ha-ha“.

Sve se vraća.