Madridski rat do istrebljenja, pola veka kasnije: Kompleks muči Atletiko, odbrana i motiv Realova glavobolja

Tek je trećina sezone prošla i rano je za bilo kakve spekulacije. Ali u zemlji tako jasno izdefinisanoj i po kapitalu i po kvalitetu stvari se teško menjaju. A stvari posle 15 kola izgledaju ovako: Atletiko i Real prvi na tabeli sa po 29 bodova, Real Sosijedad ima 26, Viljareal 25, a Barselona tek 21, koliko i Granada.

Barselona pride ima i utakmicu više od Atletika, ima i nagomilane probleme u timu, ima zakazane izbore za 24. januar, a to znači da će narednih mesec dana na stadionu Kamp Nou biti mesec podmetačina, poturanja klipova, da će politika biti bitnija od terena.

Kapa dole Real Sosijedadu i Viljarealu, ali već je svima jasno da oni ne mogu da iznesu celu sezonu u ovom ritmu, ma koliko dobro da mogu da odigraju s vremena na vreme.

Ostaju dakle – Atletiko i Real. Prvi put posle 55 godina. Toliko je naime prošlo od kada su poslednji put trku za šampionski pehar u Španiji trčali samo ljuti madridski rivali. U sezoni 1965/1966 Atletiko Luisa Aragonesa i Hosea Ufartea sezonu je završio sa bodom više od Reala koji su predvodili Hento, Groso i Amansio. Real je morao da se zadovolji “utešnim trofejom“, peharom za prvaka Evrope. I nikad posle toga Real i Atletiko nisu bili jedan drugome najveći protivnici. Uglavnom je Kraljevski klub na nišanu držao Barselonu. Uletali su povremeno i drugi, ali Madrid više nije bio taj koji je sam odlučivao o tituli.

Nikada do sad. Španska prestonica spremna je za okršaj. Pola veka je čekala.

ZAŠTO REAL?

Karim Benzema i Lukas Vaskez (©Reuters)

Videlo se to u gradskom derbiju. Real je prosto Kraljevski klub. Prvi klub Madrida, Španije, iako mu to u Atletiku neće priznati. Jorgandžije će tako ulaz na stadion naplaćivati koliko i Real za “Santjago Bernabeu“. Rezon je da Atletiko nikome ne priznaje da je veći, posebno ne Realu. Realnost je ipak drugačija. I najbolje se to videlo u gradskom derbiju. Ne zbog pobede od 2:0. No zbog načina na koji je to izveo. Rutinski, kao da je preko puta neko iz donjeg doma. Kraljevski klub prosto uživa u tome da muči komšiju. I sa one dve pobede u finalima Lige šampiona, sa onim golom Serhija Ramosa u 94. minutu, već mu je polako nabacio osećaj niže vrednosti. Kompleks. Problem je samo što je Real na suprotnom kraju štapa. Isto kompleks, samo više vrednosti. Vrlo često ga ne zanimaju neinspirativni protivnici. Real Sosijedad, Viljareal, ali i Kadiz i Alaves. To su timovi koji su Realu uzimali bodove u ovoj sezoni. Karim Benzema, Toni Kros, Luka Modrić, Kazemiro i ostali su veliki šampioni, ali možda su se već zasitili titula i nije ih lako motivisati iz dana u dan.

ZAŠTO ATLETIKO?

Žoao Feliks (©Reuters)

Zato što Atletiko ipak ima dve utakmice manje i teoretski solidnu bodovnu zalihu u džepu. Pride ima i ubedljivo najlvršću odbranu u La Ligi koja je na 12 utakmica primila samo pet golova. Real je recimo na 13 primio čak 14 pogodaka. Dalje, Jorgandžijama ove sezone ne nedostaje municije u navali. Barselona im je poklonila Luisa Suareza, videćemo na kraju da li će se ispostaviti da im je tako poklonila i titulu. Žoao Feliks se rapucao. Markos Ljorente se takođe pridodaje, Koke je ponovo opustio stopalo i počeo da deli pasove tamo gde treba i kad treba. Dijego Kosta i Anhel Korea obavljaju svoje. I Atletiko se više ne muči u završnici. Nešto sasvim novo kad je u pitanju trenerski opus Dijega Simeonea. Već 24 golova za Jorgandžije, po jedan više postigli su Real i Barsa (meč više) i Real Sosijedad (dva meča više). Samo da Jorgandžije izdrže narednih mesec dana, jer u tom će periodu imati značajno teži kalendar od Kraljevskog kluba, počevši od sutrašnjeg okršaja sa Real Sosijedadom.

Dakle, da vas čujemo, Real ili Atletiko?