Svi da odu

Za dva dana će Partizan proslaviti 79. rođendan, a za devet će Grobari videti leđa Miloradu Vučeliću i Milošu Vazuri. Zakazana je Skupština crno-belih za 11. oktobar, na njoj će ljudi koji su u proteklih deset godina uništili klub konačno napustiti funkcionerske pozicije, ostaviti iza sebe rasulo na svim poljima, pa novog predsednika, generalnog direktora i ostale čelnike čeka mukotrpan posao. Za početak, sanacije štete.

Kao kandidat za budućeg prvog čoveka Partnog valjka u javnosti se profilisao Rasim Ljajić, s tim da je praktično zapanjujuće što će njega, kako sad stvari stoje, na narednoj sednici najvišeg organa kluba (11. oktobra) birati isti delegati Skupštine koji su dali mandat i legitimitet Vazuri, Vučeliću i njihovoj sviti.

Zato bi, valjda, bilo normalno i prirodno da se najpre na raznim zborovima – kako to komunistički zvuči – izaberu novi delegati, pa da oni biraju buduće organe kluba, jer su ovi koji sad čine Skuštinu (a promenom Statuta „ispod žita“ broj je smanjen sa ranijih 65 na sadašnjih 41) izgubili poverenje navijača i javnosti naklonjene crno-belima, pošto su baš oni godinama dizali ruke u korist aktuelnih vlastodržaca i maltene podržavali propadanje kluba.

Na tu potrebu ukazuju svi normalni ljudi, ali nekima se očigledno žuri, da zbrda-zdola, postave novog predsednika. Kao da je to suština. A valjda je poenta da promene budu korenite. Od vrha do dna. Sve ostalo je samo zavaravanje.

Takvog je stava i Igor Simunović, funkcioner, pa i sponzor Partizana.

„Kao i ranije, i danas sam stanovišta da bi svi članovi aktuelne Skupštine (njih 41), bez izuzetka, trebalo da odu, a da se posle toga zakaže vanredna Izborna skupština na kojoj bi se izabrali novi delegati. Posle toga bi se birali i imenovali drugi organi kluba. Sve informacije koje se plasiraju u medijima su u funkciji sadašenje Skupštine i prave privid navodnih promena rukovodstva“, naglašava u izjavi Mozzart Sportu, Igor Simunović, koji je pred izbore 2014. bio deo „Grupe Albert Nađ“.

Najveća misterija posle izvesnog odlaska Vučelića i Vazure jeste u kakvoj su dubiozi ostavili crno-bele, pošto se maltene svakodnevno pojavljuju novi dugovi. Na primer, poslednji je klub tužio Marko Milovanović, koji potražuje više od 600.000 evra.

„Mi ni sada ne znamo koje su finansijske obaveze Partizana, kao ni koliko je igrača pod ugovorom. Nemamo ni jednog bisera od koga bi klub prihodovao značajnija sredstva, a postojeci igrački kadar je na niskom nivou. Niko nije izneo plan, niti strategiju, za izlazak kluba iz najdublje krize u istoriji“.

Ranije su asovi Parnog valjka, okupljeni pod plaštom „Apela za spas Partizana“ ukazivali na potrebu promema, s tim što je i njima jasno da bi one trebalo da budu suštinske, a ne kozmetičke. Na primer, da bude Žarko Zečević sufler budućim rukovodiocima, kao što je bio (do)sadašnjim. A posle toga, sve ostalo da se raščivija.

„Koliko znam, bivši igrači su na istom stanovištu kao i navijači koji ih podržavaju. Njihov zahtev u Apelu je jasan. Uveren sam da aktuelna dešavanja neće ništa promeniti u klubu, već ce se kriza produbljivati. Svi oni koji se priključuju aktuelnom rukovodstvu i imaju „iskrenu želju“ da pomognu klubu, očigledno ne razumeju probleme u Partizanu i ne čuju apel bivših igrača, navijača i celokupne crno-bele javnosti“.

Simunović za kraj naglašava da i te kako ima ljudi, još iz njegovog okruženja, koji bi prsikočili klubu u pomoć, samo da dobiju uverenja da je u pitanju zdrava priča.

„U kontaktu sam sa upsešnim poslovnim ljudima, iskrenim partizanovcima, spremnim da pomognu ozdravljenju kluba, ali na pravi način. Nadajmo se da će se za to u dogledno vreme stvoriti uslovi, jer naš Partizan ovo ne zaslužuje“, dodao je Igor Simunović.