Teodora Pušić i dalje bez klupskog angažmana: Čekanje se nekad i isplati

Polako se približava i početak klupskih sezona u gotovo svim najjačim ligama širom Evrope i sveta. Većina srpskih odbojkašica, pogotovu onih koje su se proslavile u dresu reprezentacije, odavno je rešila nedoumice oko angažmana i uveliko se stavila na raspolaganje stručnim štabovima i saigračicama. Jedna od retkih koja čeka "pravu i odgovarajuću" ponudu je i Teodora Pušić.

O kvalitetima dame rodom iz Beograda, koja je sa nacionalnim timom zagospodarila Starim kontinentom i planetom, ne bi trebalo raspravljati. Zato je i samo pitanje trenutka kada će zadužiti novu odoru.

"Bilo je pregovora i dogovora, ali na kraju nije ispalo onako kako je trebalo. S druge strane, aktivne su i dalje druge priče. Kako ništa nije zvanično, ne mogu ni javno da ističem detalje. Plan je da do kraja oktobra ili početka novembra pronađem klub, pošto u naredne dve nedelje i počinju prvenstva", istakla je Pušićeva za Mozzart Sport.

(© FIVB)

Protekle sezone doživela je slično iskustvo. Naime, nije po svaku cenu želela da se obaveže na saradnju sa bilo kojom ekipom. Kao nagrada za strpljenje ispostavilo se potpisivanje ugovora sa Vero Volej Milanom.

"Uvek je boje sačekati. Sećam se da je i prošle godine bila gotovo identična situacija. Međutim, treba imati u vidu i da se određeni vremenski period izgubi na administrativne stvari. Milano je jedan od najvećih kolektiva u Italiji. Ne bih imala ništa protiv da se se ponovi scenario, odnosno da izleti klub po sličnom principu. Vodim se razmišljanjem da ako ponuda nije toliko dobra da je odmah prihvatim, da se u tom slučaju i isplati nešto duže čekanje".

Potencijalan "problem" je i pozicija na kojoj je Pušićeva postala prepoznatljiva, između ostalog, braneći boje Crvene zvezde, Vizure, Štugarta, Temišvara, Targovišta, Drezdena i Rapida.

"Svako ko prati odbojku, zna da je teško pronaći adekvatan angažman na poziciji libera u inostranstvu. Najjače lige na svetu imaju ograničenja po pitanju broja stranaca. Retko se dešava da klubovi i potpisuju ugovore sa odbojkašicama koje igraju na mojoj poziciji. Uobičajeno je da uglavnom biraju druge, posebno one koje imaju veći doprinos u napadačkom smislu. Kada je reč o liberu, obično se rešenja pronalaze u mlađim kategorijama ili državljankama tih zemalja".

Čekanje povremeno može da bude monotono, ne i u Teodorinom slučaju.

"Prija mi pauza, posebno što sam kod kuće. Provela sam već sad nekoliko meseci u krugu porodice i prijatelja. Stižem čak i da odem na različite proslave, kao što su rođendani i svadbe. Propustila sam i previše velikih stvari u životima dragih ljudi zbog sportskih obaveza. Nikada nisam bila prisutna, pa sam iskoristila mogućnost koja mi se ukazala".

Ne brine i da li će previše da planduje. Kako je zakoračila u četvrtu deceniju života, napunivši u martu 31. godinu, ništa ne može da je izbaci iz poznatog ritma.

"Nedostaju mi jedino sportske navike. Sredinom oktobra se podrazumeva da kreću i utakmice. Svakako ću ući brzo u prepoznatljivi tempo. Ukoliko potpišem za klub koji se bude takmičio u Evropi, onda ću i igrati u specifičnom modu, sreda – subota".

Osim što se raduje novim izazovima na klupskom nivou, polako razmišlja i o olimpijskom ciklusu koji za cilj ima plasman na Igre u Los Anđeles 2028.

"Trebalo bi prvo da sačekam ime selektora. Deluje, barem sa sportske strane, da je okupljanje poprilično daleko. Dakle, tek u maju 2025. godine. Nisam bila deo reprezentacije u Parizu. Olimpijske igre kao takmičenje posmatram kao najveću smotru. Međutim, kako se i održavaju svake četiri godine, tako bih i volela da učestvujem na istim u budućnosti", zaključila je Pušićeva razgovor za Mozzart Sport.

Piše: Uroš Selenić