Šef kuhinje: Mesi skuva ručak, postavi sto, pojede, sve začini desertom i na kraju pospremi

Junaci su Emilijano i Lisandro. Njih bi trebalo Argentinci da veličaju, da nije bilo intervencija dvojice Martineza pitanje je da li bi se plasirali u četvrtfinale. Lionel Mesi je „samo“ odradio posao. I to je razlika u shvatanju fudbala. Od prve zvezde se očekuje konkretan doprions, od golmana i štopera ne baš i zato su njih dvojica iznenadili. As Pari Sen Žermena nije. Jednostavno, obavio je posao. Vrhunski.

Za njega su ovakve utakmice postale rutina. Uz napomenu da je izdanjem protiv Australije još jednom zadivio planetu. Toliko da mu sa svih strana stižu komplimenti. Jer, drugi Lionel – Skaloli – može da ima i raspoloženog čuvara mreže, da se divi snalažljivosti centralnog defanzivca, povremenom sjaju Aleksisa Mekalistera, ali i sam raširenih zenica, kao cela nacija, ma čitav, svet, gleda u pravcu kapitena.

I, ima šta da vidi.

„Mesi skuva ručak, postavi sto, pojede, a onda sve začini desertom i na kraju pospremi“, slikovit je posle utakmice osmine finala Mundijala u Kataru (2:1) Omar da Fonseka, bivši napadač Belgrana i Veles Sarsfilda, kasnije i Pari Sen Žermena. „Onog dana kad Leo prestane da igra fudbal i lopta će zaplakati“.

Može biti da je u pravu, jer je 35-godišnjem ofanzivcu ovo poslednji Mundijal. Na njemu vuče Argentinu napred.

„Protiv Australije smo videli jedno od najboljih pojedinačnih izdanja na ovom Prvenstvu sveta. Ubedljivo. Sve što je uradio bilo je maltene božansko i jedva smo čekali da se meč okonča kako bismo videli reakcije javnosti“, treperi Rio Ferdinand, nekadašnji štoper reprezentacije Engleske.

Ne samo zbog načina na koji je, posle odložene lopte Nikolasa Otamendija, savladao Metjua Rajana. Mesi je meč završio sa 90 odsto tačnih pasova, podelio ih je deset preciznih u zavšnoj trećini terena (devet u kaznenom prostoru), a bio je fudbaler sa najviše udaraca na gol (šest) i šansi (četiri).

„Ljudi, hajde da cenimo i uživamo u Leu Mesiju. Niko ne zna koliko će vekova proći šre nego što čovečanstvo bude videlo nekog nalik njemu“, hvali i bivši kolumbijski goman Rene Iguita.

Četvtfinale Mundijala, petak, 20.00: (3,60) Holandija (3,15) Argentina (2,30)

S razlogom. Mesi je u subotu odigrao 1.000 meč u karijeri, računajući klupski i reprezentativni nivo. Obeležio ga je pogotkom kojim je pretekao velikog Dijega Armanda Maradonu po broju golova na završnim turnirima Prvenstva sveta (devet) i ispred njega je, kad je o Argentincima reč, sad samo Gabrijel Omar Batistuta (deset hitaca).

„Mesijev učinak je ogroman. Već 15 godina je najbolji na svetu. Daleko najbolji, u poređenju sa svim ostalim fudbalerima. Njegova vrednost nas pomalo zbunjuje, jer smo došli do nivoa da normalizujemo ono što je vanredno“, ukazao je Mono Montoja, legendarni golman Boke juniors.

Kad tako posmatraju stvarnost čuvar mreže i defanzivci mora im se verovati, jer znaju koliko je teško zaustaviti igrača Mesijevog nivoa. A tek kad komplimente udele centarforovi, oni koji su redovno tresli mreže, onda je to najbolji dokaz Leovog trajanja.

„Izuzetno su privilegovani svi koji su bili u subotu veče na stadionu, da ga gledaju uživo. Kakva izvedba. Pogledajte samo kakvu glad i želju za pobedom ima. Sposobnost da u trku, dok vodi loptu, privuče na sebe nekoliko rivala je zadivljujuća, tako otvara prostor saigračima. On ima sve. Toliko da svaki put kad primi loptu svi gledaoci poskoče sa stolica, očekujući da se nešto desi. Nije čak ni bitno na kom delu terena se u tom trenutku Leo nalazi, u stanju je da podigne kompletnu publiku“, ilustrativan je Alan Širer, bivši kapiten engleske reprezentacije.

Mesi (© Reuters)

S obzirom da je ovo Mesijev poslednji Mundijal, a da na prethodna četiri nije uspeo da se popne na vrh, fudbalski romansijeri navijaju da podigne Zlatni globus, kao što je uradio Dijego Armando Maradona 1986. u Meksiku kad je sam doveo južnoameričku selekciju do trona. Doslovce sam. Teško da bi bez Mesija Argentina bila u krugu favorita da nema Lea, jer pojedinci što ga okružuju jedva da mogu s njim u istu rečenicu.

„Pomalo me ova Argentina podseća na onu iz 1986. sa Maradonom. Teško je bilo igrati protiv Dijegovog tima, kao i protiv ovog Leovog. Tad su se oslanjali na Maradoninu magiju, tako da postoje sličnosti. Mada, Dijego je tad bio na vrhuncu, a Mesi se približava kraju karijere. A opet, radi stvari na terenu koje sam video još samo kod Maradone. Dva „mala“ igrača, iz iste zemlje, obojica levonogi... Drugačije su epohe, uživajmo u obe“, ne upoređuje, već uzdiže obojicu, Gari Lineker.

I rivali se klanjaju Mesiju:

„Neverovatan je“, konstatovao je Grem Arnold, selektor Australije. „Jedan od najvećih svih vremena. Argentinci bi trebalo da budu ponosni i srećni što imaju fudbalera takvog kalibra“.

Mada, ne sviđa se baš svima što se kompletna igra selekcije Lionela Skalonija svodi na strategiju: nemoj meni, daj loptu Mesiju.

„Previše se oslanjamo na Mesija“, primetio je Pablo Zabaleta, bivši reprezentativac Albićelestea. „Kad Leo ima loptu jedino on može da bude pretnja rivalima“.

Realno govoreći, takav je bio i Maradona. Zato se Argentinci nadaju da će se istorija ponoviti. Ako već sve radi, da spremi i glavno jelo i desert. Šef kuhinje.