PRELAZZI: Narod zna

Sada su svi generali posle bitke. Sada svi kažu "Znali smo". I "Videlo se". I "Ovaj čovek ne može više da nas vodi".

I pitaju se "Kako smo ovo dozvolili?". Kako smo, da li iz straha od onoga što je bilo ranije, da li od onog glupog "ćuti, moglo je i gore", kako smo dozvolili da nam na čelu bude tip koji – a svi smo to osećali, samo su retki od onih "pozvanih" to pričali glasno – jednostavno ne zna. Pa mu još dali poverenje da nastavi.

A bilo je znakova, samo slepac, samo onaj koji želi u nešto da veruje, nije video znakove.

Njegove stupidne izjave, kojima se smeje čitava nacija. Njegove izraze lica zbog kojih postaje "meme" na društvenim mrežama i ortačkim Viber grupama. Ono kad ga snimi kamera, a u očima mu vidiš da nema pojma gde se nalazi. Ono kad mu pomoćnici – a i oni su Bože sačuvaj! – pokazuju šta treba da uradi i gde treba da ide.

(1,47) Engleska (4,40) Slovačka (9,00)

Ovo je čovek kojem treba da verujemo? Koji priča da želi novi mandat, iako ga nije zaslužio? Ni po čemu, sem po brojkama kojima će se uporno braniti.

O, brojke su uvek nešto drugo. Cifre igraju neku svoju igru, one plešu kako im zapovedaš, po brojevima je sve to uvek mnogo bolje.

Takvi koji "znaju bolje" uvek misle loše o "narodu", narod, kažu, ne zna ništa, narod nije stručan. Ali postoji nešto što "narod" oseća, čak i ako istraživači javnog mnjenja lažu, jasno je kada narod nekog neće. Kada mu je prekardašilo.

Ne prolaziš "eye test", reklo bi se na engleskom.

Mogle bi sve ove reči, svi ovi pasusi, mogle bi da se odnose na ono što smo videli pre neku noć, na predsedničku debatu u Sjedinjenim Državama i na čoveka koji ju je glatko izgubio, ma šta izgubio, koji je delovao toliko pogubljeno da se sada svi pitaju ono s početka.

Ili bi mogle da se odnose na situaciju u Srbiji, i na našeg selektora, i on je radio po istom receptu: došao je s velikim nadama, naterao naciju da ga (opet) zavoli, one neke da mu oproste poneku greščicu iz ranijih dana, naterao onaj narečeni narod da upadne u kolektivnu pomamu i da veruje, stvarno da veruje, a onda se sve raspršilo, kao kad se istanji pena na vrhu krigle piva, i ko zna zašto nam je baš to poređenje palo na pamet.

Ima razlike, ipak, jer Garet Sautgejt, treći čovek koji je sasvim u skladu sa našim scenariom – za njega je on napisan, i to je jedina uloga koju ovih dana i nedelja igra kako valja – i dalje, kao i onaj prvi, Džozef Bajden, i dalje u igri.

Makar na papiru.

U stvarnom životu, onom koji oseća narod, on je – metafora, bez brige – mrtav čovek koji hoda. Jedina razlika je što jednog možete da gađate plastičnim čašama i da mu zviždite. Drugom samo zviždite.

Garet Sautgejt možda će večeras odvesti Englesku u četvrtfinale Evropskog prvenstva – zapravo, uprkos svemu, čudo bi bilo da se to ne dogodi; čudo za koje navija svak ko voli fudbal i želi da finiš Evropskog prvenstva bude makar zanimljiviji, ako ne i bolji – a možda će odvesti Englesku još dalje.

Samo što bi to bio jasan signal da sa fudbalom nešto nije u redu, kao što nije u redu sa demokratijom.

Ali Garet Sautgejt je pogrešan čovek na tom mestu, čovek koji ne zna i ne ume, čovek koji će možda čak pokupiti i lovorike, pa će svi engleski mediji koji ga razapinju ponizno doći da mu jedu iz ruke i čekaju miropomazanje, ali onaj narod će znati, jer uvek zna. Da bi svaki uspeh – a isto bi se desilo i sa Srbijom – bio uprkos njemu, a ne njemu zahvaljujući.

Zato nije bilo euforije, iako su proglašeni prvim favoritima. Zato nije bilo pesama koje bi odzvanjale. Zato je sinoć na Glastonberiju, najvećem festivalu na svetu, bilo tako malo momaka u engleskim dresovima i zastava sa krstom Svetog Đorđa. Zato što narod zna.

Imaju Englezi, kad smo kod njihovih idioma, jedan sjajan izraz "soul-searching". To je ono kada sedneš pa malo poćutiš, bez histerije, bez pritiska, pa se dobro zamisliš o tome gde si i gde želiš da budeš.

Kada pronađeš svoju dušu, kada si s njom pošten, onda je sve lakše. Onda bi Garet Sautgejt odmah posle one izjave da "Engleska nije nadoknadila odsustvo Kalvina Filipsa" bio strpan u prvi avion i postavljen na Trafalgar skver, da mu ljudi trube dok ne izludi.

Frustrirana zvezda na raportu: Engleska mora da se promeni, a to znači da se otarasi Belingema

Kompletiran kostur EURO 2024: Jedna strana jeziva, u drugoj ima prostora za iznenađenja

Foden privremeno napustio tabor engleske reprezentacije

Neko bi rekao da bi ona "stara" Engleska, ona koja sebi i dalje tepa "Gordi Albion", ona koja u sebi ima nešto čerčilovsko, tačno to uradila.

Utakmica protiv Slovačke mogla bi da bude poslednja za Gareta Sautgejta na klupi selekcije s tri lava na grudima; za partiju protiv Slovenije, a zapravo za celokupni utisak u Grupi C, počev od utakmice sa Srbijom na kojoj nije trebalo da pobede, "nagrađeni" su besom navijača i zvižducima, i plastičnim čašama piva.

Sautgejt je u isto vreme izgledao kao da mu je sve jasno i kao da mu ništa nije jasno – samo je falio, kao kod Bajdena, neko da mu pokaže rukom na koju stranu treba da krene ka svlačionici – mada bi zli jezici rekli da je to najtačniji opis njegovog selektorskog mandata.

Englezi nemaju sistem, nemaju glavu ni rep, ne znaju šta žele da budu, ni šta mogu, a šta ne mogu. Nisu, jednom rečju, prošli kroz "soul-searching", valjda i zato što je čovek zabezeknutog pogleda na njihovom čelu za to nesposoban.

Zato što ne ume da odgovori na pitanje šta (treba da) igra Belingem i može li Džud da bude tako blizu Kejna a da ne smetaju jedan drugom, i ŠKK Foden, i šta mlataraš više sa Trentom, i stvarno si mislio bez levog beka, i stvarno si mislio da te Pikford neće prodati kad kucne čas?

Da je Engleska imala uspeha – imala je. Polufinale Mundijala, pa finale Evropskog prvenstva, u kojem će, to je tako sautgejtovski, doživeti poraz na penale. Ali, sve vreme je Garet Sautgejt, kojeg su navijači nekako na silu zavoleli, i zato im je bilo tako lako da se od njega odljube, živeo pod srećnom zvezdom.

Kao kada Kolumbija pogodi prečku, kao kada Miler promaši zicer, kao kada prevare Dance onim penalom, kao kada im se otvori žreb da ne naiđu ni na koga mnogo moćnog sve do samog kraja.

Kao... sada? U njihovom delu "braketa" nema Nemačke, Španije, Portugala ni Francuske, mada bi se moglo reći da su tu umesto njih selekcije koje su pokazale najviše na ovom turniru – Austrijo, u tebe gledamo.

U teoriji, sve je i dalje u igri. Engleska ima odlične igrače, Engleska ima momke koji mogu jednim potezom da reše utakmicu, Engleska bi mogla da proigra i zaigra, ili ne bi morala, a svejedno bi mogla da pobeđuje. Sve do kraja.

U teoriji i praksi, od sinoć je počeo potpuno novi turnir, i ono što je bilo pre – mučenje sa Srbijom, patnja sa Danskom, turobna dosada sa Slovenijom – uopšte više nije važno.

Ali dođe trenutak kada bude važno, dođe momenat koji si čekao, koji si tražio, kada su sva svetla uperena u tebe, kada treba da dokažeš da si rođen za to, da to želiš, da možeš, a ti stojiš tu i mumlaš kao da si pijan, i zaboravio si čak i imena igrača, i pričaš gluposti, i onda svi vide da si mrtav čovek koji hoda.

A ne zoveš se Džo Bajden...

-----------------------------

Igraj EURO Prognozzer - osvoji svaki dan do 100.000 bez ikakvog uloga!

EUROFORIJA SE ZAHUKTAVA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

------------------------------

EURO 2024 - OSMINA FINALA

Subota

Švajcarska - Italija 2:0 (1:0)

/Frojler 37, Vargas 46/

Nemačka - Danska 2:0 (0:0)

/Haverc 53pen, Musijala 68/

Nedelja

18.00: (1,47) Engleska (4,40) Slovačka (9,00)

21.00: (1,23) Španija (6,60) Gruzija (17,0)

Ponedeljak

18.00: (2,00) Francuska (3,25) Belgija (4,70)

21.00: (1,45) Portugalija (4,60) Slovenija (9,00)

Utorak

18.00: (8,50) Rumunija (4,25) Holandija (1,50)

21.00: (1,95) Austrija (3,50) Turska (4,50)

***kvote su podložne promenama