Nagrada Paolu Rosiju i društvu je sitniš u odnosu na novac za budućeg svetskog šampiona

Pre četiri decenije, tačnije 11. jula 1982. godine svet se poklonio Rosiju, Tardeliju, Altobeliju, Zofu i ostalim velikanima iz tima Enca Bearcota, a FIFA je "poklonila" tadašnjem šampionu planete ček od 2.200.000 dolara, dok su svi učesnici Svetskog kupa u Španiji od svetske kuće fudbala zbirno zaradili 20.000.000.

Bio je tada to ogroman novac, posebno jer je FIFA prvi put u istoriji imala nagradni fond na Mundijalu. Ali, sa današnje distance, u poređenju sa čak milijardu dolara koliko će zaraditi reprezentacije-učesnice Svetskog kupa i klubovi čiji će fudbaleri igrati u Kataru, te ogromna osiguranja, izgleda kao "kusur".

Kako je objavljeno, šampion sveta će uz Zlatnu boginju dobiti i 42.000.000 dolara, drugi finalista 12.000.000 manje. Timu koji osvoji treće mesto sleduje ček na 27.000.000, četvrtoplasiranom 25.000.000 dolara. Reprezentacijama koje budu eliminisane u četvrtfinalu "utešna nagarada" biće po 17.000.000, a poraženima u osmini finala 13.000.000 dolara. Ekipe koje ne prođu grupnu fazu biće bogatije za po 9.000.000 dolara.

I to nije sve, jer će svaki od 32 učesnika za pripreme dobiti kompenzaciju od po 1.500.000 dolara.

Za nacionalne timove u kojima igraju njihovi igrači, navijaće i klubovi. Prema ugovoru sa Fifom, jedan dan fudbalera na Mundijalu koštaće svetsku kuću fudbala 10.000 dolara, odnosno 1.470 više nego što je to bilo u Rusiji 2018. godine, kada je primera radi Mančester Siti naplatio oko 5.000.000 za igranje svojih zvezda, Real Madrid 4.800.000, Totenhem 4.300.000, Barselona 4.100.000, PSŽ 3.900.000, Čelsi 3.800.000, Mančester Junajted 3.700.000, Atletiko Madrid 3.100.000, Juventus 3.000.000...

Zanimlivo je da će uplate leći svim klubovima za koje je fudbaler nastupao u dve godine pre Svetskog kupa.

Kako bi klubovi bili sigurni da eventualne povrede neće imati dalekosežne materijalne posledice po njih, FIFA je morala da uplati pozamašno osiguranje za 832 fudbalera čiju je ukupnu vrednost čuvena kompanija Lojd procenila na 3.600.000.000 dolara.

Odakle toliko novac Fifi? Pa četvorogodišnji ciklus doneo joj je oko 3.500.000 dolara na ime prodaje TV i medijskih prava, 2.400.000.000 je zaradila na osnovu sponzorstava i drugih komercijalnih aktivnosti, još 1.100.000.000 od prodaje karata i paketa gostoprimstva, 890.000.000 od naknada za licenciranje. Sve skupa prihodovala je 7.890.000.000 od 2018. do 2022. godine.

Nema sumnje veliki novac će potrošiti FIFA, ali i to je malo u poređenju sa onim koliko je Katar uložio u Svetski kup. Navodno je reč o čak 220.000.000.000 dolara.

NAGRADNI FOND I OSIGURANJA NA MUNDIJALIMA

1982 Španija, 20.000.000 - 2.200.000

1986 Meksiko, 26.000.000 - 2.800.000

1990 Italija, 54.000.000 - 3.500.000

1994 SAD, 71.000.000 - 4.000.000

1998 Francuska, 103.000.000 - 6.000.000

2002 Koreja i Japan, 156.500.000 - 8.000.000

2006 Nemačka, 266.000.000 - 20.000.000

2010 Južna Afrika, 420.000.000 - 30.000.000

2014 Brazil, 576.000.000 - 35.000.000

2018 Rusija, 791.000.000 - 38.000.000

2022 Katar, 1.000.000.000 - 42.000.000

* godina i organizator Svetskog kupa, troškovi FIFA, novčana nagrada za pobednika

ULOŽENI NOVAC ORGANIZATORA SVETKOG KUPA

2022 Katar 220.000.000.000

2018 Rusija 14.200.000.000

2014 Brazil 11.600.000.000

2010 Južna Afrika 3.600.000.000

2006 Nemačka 4.600.000.000

2002 Koreja i Japan 7.000.000.000

1998 Francuska 2.330.000.000

1994 SAD 500.000.000

1990 Italija 4.000.000.000

* godina, domaćin, sume su u dolarima