Kavez za Kejna i najveći dobitak Srbije: Štoperska linija za aplauz

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Nemačke)

Ima već punih 15 meseci kako Srbija nije sačuvala mrežu u takmičarskim utakmicama. Sedam mečeva zaredom, mahom u Euro kvalifikacijama, Orlovi nisu uspevali da zadrže defanzivni fokus toliko da osujete rivala da postigne makar jedan gol. Beše tako i sinoć na premijeri u Gelzenkirhenu, ali ovog puta, za razliku od ona dva poraza od Mađarske, dva primljena gola u Leskovcu od Bugarske, te nedavnog, brzopoteznog šah-mata Austrije, defanziva Srbije u sastavu Milenković, Veljković, Pavlović, zajedno sa golmanom Predragom Rajkovićem nije zaslužila pridike, prozivke, niti rđave komentare.

Naprotiv.

Počnimo od 13. minuta i detalja koji je odlučio utakmicu. I tu je Strahinja Pavlović, kao i većim delom večeri bio na lopti. Centimetri su nedostajali da osujeti centaršut Bukaja Sake, jednog od najboljih desnih krila današnjice. Ali kako je već dodavanje Kajla Vokera preseklo odbranu i nateralo štopere Srbije na tumbanje pozicija, Andrija Živković je bez podrške saigrača iz veze ostao na Džudu Belingemu kojem visinski i fizički nije mogao da parira. No, šta god mislili, koliko god bili kivni što su Orlovi počeli meč u bunkeru koji nije izdržao ni 15 minuta, setite se još jednom kakavu navalu ima Engleska. Setite se da je to tim čiji igrači u minuloj sezoni zbirno imaju preko 200 postignutih i više od 100 nameštenih golova. Da je ekipa Gereta Sautgejta poslednje dve godine davala tri gola Nemačkoj, Italiji, sedam komada Makedoniji, te da je u Kataru napunila mrežu Irana (6:2), pre nego što je u finišu grupne napunila mrežu Velsa i Senegala (dve pobede po 3:0).

Setite se i Mundijala u Kataru i podsmeha koje je naša odbrana - ne računamo tu samo centralne bekove - izazivala u javnosti posle onih "krivulja" u sudaru sa Kamerunom. Delovalo je tada da je dovoljno samo požeteli gol da bi se lopta našla u srpskoj mreži.

Dobar deo srpske javnosti, povređen baš tim rezultatima u Kataru, razočaran načinom na koji se Srbija plasirala na kontinentalnu smotru, u mislima je projektovao upravo to - ubedljiv poraz Srbije, rezultatski potop, apsolutnu nemoć protiv najskupljeg tima na planeti i prvog favorita za evropski tron. Ne samo da se nije desilo ništa slično, već su Orlovi limitirali Englesku na svega pet udaraca ka golu. I samo tri su išla u okvir - Belingemova egzekucija, dalekometni pokušaj Trenta Aleksander Arnolda što je završio na pesnicama Predraga Rajkovića i glava Harija Kejna, test koji je srpski golman položio sa maksimalnim brojem bodova.

„Od Brazila smo u Kataru izgubili 0:2, sad 0:1. Napredujemo. Nije loše. Razlika je što su mi sad svi igrači zdravi i motivisani da daju sve za tim. Nema prostora za individualce, sve je podređeno timskom duhu“, rekao je selektor Stojković pokazavši da je svestan da je defanzivna linija na evropskoj bila postojanija nego na svetskoj premijeri pre nepune dve godine.

I opet će biti zluradih jezika što će reći da je Srbija primila jedan gol samo zato što je Engleska tako htela. Da li su u pravu, nikada nećemo saznati. I zato bolje da se držimo realnosti. A ona kaže da su srpski defanzivci limitirali zlatnu kopačku Evrope na jedan jedini udarac čitave večeri. Za klinč sa Harijem Kejnom bio je zadužen Nikola Milenković. I Kejn je prvom poluvremenu imao samo dva dodira sa loptom, najmanje otkako igra za gordi Albio. Popularni Bleki je bio dominantan u skoku, moćan na leđima jednog od najboljih golgetera današnjice. Prijalo mu je što je bio centralna karika defanzivnog trozupca.

Šta tek reći od Strahinji Pavloviću. Jeste (uz dosta sreće) prošao centaršut Sake kod gola i jeste ga Arsenalova čigra nasamarila u 37. minutu, ali mimo toga - shodno kvalitetu rivala - odigrao je jednu od zrelijih partija u dosadašnjoj reprezentativnoj karijeri koja od sinoć broji 36 utakmica. Iza njegovih dela na terenu stoji i statistika. Ona kaže - prvi čovek na poslednja dva evropska prvenstva sa četiri ili više dobijenih duela, osvojenih lopti, uspešnih startova i čišćenja. Uz sve to, stizao je i na svoje karakteristične ofanzivne izlete, manje rizične no što nas je navikao u prethodnih godina. Uz Kalabu i Blekija, sigurno izdanje ostaje i iza Miloša Veljovića. Po desnoj strani koji je branio zajedno sa Andrijom Živkovićem (kasnije i Veljkom Birmančevićem) Fil Foden nije prošao - nijednom.

Zbog svega ovoga, ista četvorka, od Rajkovića do štoperskog trija, kupila je poverenje i za naredni meč protiv Slovenije. Ako se Kejn odbio od Blekija, zašto ne bi i Benjamin Šeško. Jeste slovenački "Bejbi Haland" vlasnik moćnog topa u desnoj nozi i visokoletačkih sposobnosti koje malo ko poseduje, ali o tome će moći da razmišlja tek kada se oslobodi zagrljaja Nikole Milenkovića. Ako je poslednjih godina bilo uspona i padova u igri nekadašnjeg Partizanovog klinca, momak iz Beograda sinoć je opet pokazao zašto su ga svojevremeno želeli premijerligaši, među kojima i Mančester Junajted i zašto je bio Murinjova želja za odranu Rome.

Mnogo je to bolje no što rano rano primljeni gol pokazuje. I daje nadu da mreža protiv Slovenije na Alijanc areni kočano može da ostane mirna.