Crveno, plavo i belo kratko ćebe: Kako je sad odbrana postala bolji deo tima?

Sjajan je taj izraz „kratko ćebe“. Pokriva samo jedan deo tela, dok po drugom „furi“ zima. Kada je srpska fudbalska reprezentacija u pitanju, tri godine je napad bio taj koji je uživeo u toplini pokrivača, dok je odbrana cvokotala na promaji. I na terenu i na vetrometini kritika javnosti.

Tri godine vrti se u krug priča da je odbrana slabiji deo reprezentacije Srbije. Traju diskusije da li bi trebalo da se igra sa tri ili sa četiri igrača u poslednjoj liniji, da li je ovaj fudbaler rizičan, a onaj ne bi trebalo da igra i tako redom, kao pokvarena ploča.

I pre Evropskog prvenstva u Nemačkoj išla je mantra da će napad sigurno odraditi svoj posao, a da je pitanje kako će odbrana da izgura, da li će biti porozna kao pre, da li se nešto naučilo iz katarskih lekcija. Kad ono...

Posle 180 minuta fudbala na šampionatu Starog kontinenta može mirne duše da se kaže: trio Veljković – Milenković – Pavlović, uz Rajkovića iza leđa, najbolji je deo reprezentacije Srbije. Može „milion“ zamerki da se nađe na igru Orlova u ove dve utakmice, ali najmanje tih strelica može da se usmeri na poslednju liniju. Kada smo ih već tri godine redom kritikovali, red je i da se sad pohvale, jer su to za ove dve utakmice potpuno zaslužili.

Ćebe iz Katara, pod kojim je cvetao napad Orlova, preselilo se na „južniji“ deo tima. Sada je ofanziva ta koja gotovo ništa nije doprinela u ove dve utakmice EURA. Dok je na Mundijalu gol-razlika bila 5:8, sada je 1:2. Odbrana se stegla koliko god može, ali napad je dosta trokirao.

Drugo veliko takmičenje zaredom golman nam je najbolji igrač

Štaviše, nijedan od dva primljena pogotka ne ide na dušu trojici štopera. Protiv Slovenije gol je pao tako što je Gaćinović izgubio čistu loptu, a igrači veznog reda nisu uspeli na vreme da se vrate da pomognu zadnjoj liniji. Dok Gaćinovića nije bilo ni u „tv kadru“ kod pogotka, SMS je laganim trkom i pogledom ispratio Karničnika kako postiže gol.

Isti slučaj je bio protiv Engleske: trojica štopera su pokrila svoje igrače, dok je Gudelj ostao iz daljine da gleda kako mu Belingem beži i sam kao duh postiže gol glavom, vredan pobede Albiona.

Sve kada se sabere, ta do juče trošna srpske odbrana dozvolila je na celom Evropskom prvenstvu vrlo malo velikih šansi, zicera protivnicima. Kejn je imao jednu protiv Engleske, Šeško jednu za Sloveniju. Ostalo su, računajući i stativu Mlakara, bili udarci sa distance, koje su Rajković ili okvir gola odbili van mreže. Kada bi danas davali zaključne ocene, Rajković bi dobio najvišu, a posle njega bi išli Pavlović, Milenković i Veljković.

Ali, ostale dve linije time su potpuno podbacile. Srbija s loptom izgleda kao preplašeno lane kad se nađe ispred farova dolazećeg automobila. Strah od greške je zapanjujuć, manjak ideje nestvaran, a bogami, fizička sprema pojedinaca je vrlo upitna.

Sve kada se sabere, odbrana je na ovom EP daleko bolji deo tima. Samo da je sad ne ureknemo pred „dan D“ protiv Danske. Jedino je problem što mora neko i da se pobedi da bi se prošlo dalje, a to ni sa odličnom defanzivom se ne prolazi. Osim ako se ne zoveš Italija...