Čekajući Sergeja

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Vladimir i Estragon su čekali Godoa i ovaj se nikad nije pojavio u drami Samjuela Beketa. Srbi se i dalje nadaju da bi Sergej Milinković Savić mogao da zakorači na pozornicu i obraduje ih, mada sve manje veruje u takav scenario. Naročito posle susreta sa Engleskom.

Javna „razmena mišljenja“ kapitena Dušana Tadića i selektora Dragana Stojkovića zaklonila je partiju veziste Al Hilala i tek kad se malo odmaknemo od dileme da li je as Fenerbahčea trebalo da igra od prvog minuta dobijamo obrise učinka prvotimca saudijskog šampiona. Skromno. Nedovoljno. U neskladu sa reputacijom i očekivanjima javnosti.

Prošla je još jedna velika utakmica, sa protivnikom vrhunske klase, a SMS nije stigao. To sad već postaje hronočni problem reprezentacije, jer svaki put kad priželjkujemo da nešto bitno uradi, on zakaže. Ako je ideja bila da Sergej bude Dušan Tadić umesto Dušana Tadića valjda je svima jasno da nije uspeo da ga odmeni. Manjak pojavljivanja između linija rivala, što je u savremenom fudbalu najčešći način da se stvori višak – Džud Belingem je to opet sjajno činio, pa nam tako i dao gol – ograničio je učinak Milinković Savića i ostavio Orlove u Gelzenkirhenu maltene bez prilike. Sve dok se na terenu nije pojavio Tadić.

Potrebno je pohvaliti učinak golmana i defanzive (što smo baš na ovom mestu i učinili), dobrim se pokazao Filip Mladenović, nešto je po ulasku doneo i Ivan Ilić, ali Sergejevih 90 minuta na stadionu Šalkea bilo je razočaravajuće. Pre toga su bili Brazil i Švajcarska na oba Mundijala, a to su već ekipe u rangu Engleske (za nijansu iznad ili ispod) i opet malo toga čime bi dao nadu ljubiteljima fudbala da je jedan od oslonaca ovog tima. I dva dana kasnije pred očima navijača je samo onaj pas Mladenoviću kad je stvorio šansu Mitroviću i taj blesak je taman dovoljan da pokaže kako Milinković Savić može i da se zapitamo zašto ne može u kontinuitetu.

Na kraju krajeva, to čini u Al Hilalu (posebna tema) i radio je ranije u Laciju. U dve od poslednje tri sezone na klupskom planu ostvario je dabl-dabl učinak po broju golova i asistencija, a nikako da „prezupči“ i u dresu državnog tima ponudi kontinuitet. Možda ima do njegove blage naravi, jer nije nametljiva osoba, ali je i te kako omiljen među saigračima, tepaju mu Serđo ili Serđente, kažu da vole da igraju sa njim, međutim, nešto nedostaje.

To nisu uspeli da odgonetnu ni Mladen Krstajić, ni Ljubiša Tumbaković, evo ni sad Dragan Stojković. Da li je to pozicija na terenu, uloga, zadaci... Struka je probala na razne načine da upotrebi Sergeja Milinković Savića u reprezenzaciji i još nije pronašla model po kome bi za Srbiju bio uticajan kao u prethodnom ili sadašnjem klubu. Dakle, nije samo do igrača.

Slovenci ogromni dužnici: "Smenili" Antića, u penziju poslali Vidića i Stankovića...

Potrebno je osmisliti takvu ulogu u kojoj bi se Sergej osećao komforno, a da zbog toga ne pati ostatak tima. Drugo je pitanje da li je to izvodljivo u situaciji kad imamo „četvoricu koja moraju da igraju“: Vlahovića, Mitrovića, Tadića i Milinković Savića.

Makar jedan uvek „mora“ na klupu.

Ako su sva četvorica na terenu ekipa teško može da uspostavi balans. Protiv Engleske je žrtvovan Tadić i biće zanimljivo pratiti ideju selektora za meč u četvrtak, gde moramo da pobedimo kako bismo sačuvali šanse za nastavak takmičenja. Logično je da u Minhenu izvede ofanzivan tim. A deluje ofanzivnije sa Tadićem nego sa Sergejom. Opet, ima zagovornika teze da Milinković Savić zbog konstitucije i skoka često pomaže odbrani, što nije zanemarljiv utisak ako Piksi želi defanzivnu čvrstinu.

Opet, navijači najpre gledaju šta je spreman da uradi napred. Zanimljivo, samo dvaput u reprezentativnoj karijeri je na istoj utakmici bio strelac i asistent. Portiv Turske u Ligi nacija, a onda u istom takmičenju baš protiv narednog rivala – Slovenije. Uz kuriozitete: i tad je Tadić počeo na klupi, prateći još zanimljiviju činjenicu da mu je upravo Dušan i omogućio da pogodi mrežu.

Bude li Sergej počeo ili ušao protiv Slovenije eto šanse da sve brzopotezno razuveri. Pre ili kasnije će se pojaviti, valjda. Da ne budemo osuđeni na uzalduno čekanje, kao Vladimir i Estragon.