Reinkarnacija plemenskog vođe

Sastavi vredni preko milijarde, nalepljene uloge favorita pre no što je Evropsko prvenstvo počelo, ali predstava Engleske i Francuske do sada je bledunjava. Motore još nisu upalili, zapravo samo jedan radi. I to neprestano. Onaj koji se ne gasi, a malo ko ga je očekivao da se uopšte pojavi u šampionatu posle 733 dana egzila.

Dve godine Engola Kantea nije bilo na mapi, povreda tetive izbacila ga je iz konkurencije za Mundijal u Kataru, mesecima je bio u autu – nešto ranije zakačio i virus korona – ispao je iz forme i na kraju krenuo put Saudijske Arabije. Činilo se da je to – to, da su mu vrata državnog tima zatvorena, da više povratka nema, mežutim, uspeo je da potre tezu: ko ode iz Evrope, završio je sa ozbiljnim fudbalom. Ne da to nije slučaj, nego je u dva meča za Francuze bio čovek što nosi baklju i obasjava put.

Na iznenađenje mnogih je u maju dobio poziv Didijea Dešana – nije igrao još od 2022. i meča u Ligi nacija sa Danskom – a na radost svih u timu. Preko 12.600.000 navijača Francuske je na televiziji, što je rekordna gledanost u toj zemlji za ovu godinu, videlo onog starog Engola Kantea protiv Austrije, videlo je neprobojni štit i osmeh od uha do uha kada je primio MVP nagradu.

Prva nula u Nemačkoj: Embape sa klupe gledao Grizmanove promašaje

Najkorisniji igrač utakmice u duelu sa Austrijom, najkorisniji i u sudaru sa Holandijom. Jedini do sa dana šampionatu – istina, nisu svi odigrali dva meča – koji je pokupio dva individualna priznanja. Uzgred je poneo i kapitensku traku kada je Kilijan Embape izlazio sa terena jer mu je pukao nos posle vazdušnog duela sa Kevinom Dansom. I te kako je Didije Dešan znao da nagradi neumornog vezistu.

Ali, i da se našali na njegov račun.

“Engolo i dalje trči”, prvi meč je uveliko bio gotov:

“Ali, ne samo da trči, nego iznosi loptu, nadopunjuje se sa ostalim igračima u veznom redu. Sa njim nismo predvidivi. Blistao je, to je veoma dobra stvar za nas”.

Sve isto, kao nekada…

“Samo trči, brži si od voza”, divio se pre tri godine Didije Dešan vezisti, tada Čelsija.

(©Reuters)

Posle Austrije su ga igrači dočekali aplauzom, završio je u zagrljaju selektora. Tek nešto manje impresivan bio je protiv Holanđana – uostalom kao i ceo tim – ali se i sinoć videlo da nije istrošen, da je možda i svežiji od svih saigrača, jer nema toliko utakmica u nogama.

Odlazak u Saudijsku Arabiju je godio Engolu Kanteu. Ponovo fizički dobro izgleda, može da isprati najviši tempo i istrči u punom sprintu, a upravo je to bila zamerka Didijea Dešana. Poziva nije bilo kada nije bio u tip-top formi. Vratio ga je iz razloga što ponovo veruje u njegove atletske sposobnosti, zato što je bitan korektivni faktor i ima pas unapred, što se dalo videte protiv Holandije kada je podvalio loptu za Antoana Grizmana.

Povratak je bio pun pogodak za – sve.

“Igrači vole da ga imaju u svom timu, a ne da je ispred njih”, poručio je Didije Dešan.

Damfris utučen: Žalosno! Ništa nisam uradio... Francuski sudija: Gol trebalo da bude priznat

Kuman razočaran Tejlorovom odlukom: Ako je ofsajd, ne trebaju ti četiri minuta da doneseš odluku

Dakle, na primeru Engola Kantea da se videte da zvezde koje su otišle na Bliski istok i te kako mogu da se nose sa igračima iz Evrope, ali ako vode brigu o telu. Ne da mu nije odzvonilo kada je završio u Al Itihadu, nego je do sada ova reprezentacija Francuske – njegova. Vezista koji je dobio ime po Engolu Dijari, vođi Bamana carstva, jednog od najvećih u Zapadnoj Africi u 18. veku, vođa je Trikolora. Ponovo se rodio.

Francuzi imaju čoveka sa instinktom da nanjuši odakle vreba opasnost, gol je zaključan – nisu primili nijedan, mada je sve moglo da bude drugačije da Entoni Tejlor nije poništio pogodak Ćavija Simonsa zbog kretnje Denzela Damfrisa – ali će za rezultat morati napad da progleda.