Decenijski presek na fudbalskoj pijaci: Benfika bez konkurencije najprofitabilnija, Englezi najgori

Čuvena međunarodna opservatorija CIES objavila je rezultate novog zanimljivog istraživanja vezanog za poslovanje fudbalskih klubova. Reč je o analizi transfera ostvarenih u protekloj deceniji, odnosno od zimskog prelaznog roka 2015. do letnjeg 2024.

Gledajući pojedinačno, kapa dole Benfiki! Rival Crvene zvezde koji će 19. septembra gostovati u Beogradu na startu renovirane Lige šampiona u pomenutom periodu prihodovao je 816.000.000 evra neto! U najvećoj meri zahvaljujući prodajama Žoaa Feliksa u Atletiko Madrid i Enca Fernandesa u Čelsi, koji su otišli za preko 120.000.000 evra svaki.

Poređenja radi, na drugom mestu je Ajaks sa skoro duplo manjom sumom od lisabonskih Orlova - 473.000.000, a preko 400.000.000 evra (401.000.000) ima samo još Red Bul Salcburg.

Prvi od klubova iz Liga petice je četvrtoplasirani Lil sa pozitivnim bilansom od 391.000.000 evra neto, dok je prvi neevropski klub brazilski Atletiko Paranense na 16. poziciji sa 200.000.000.

U Top 20, i to na visokom devetom mestu, nalazi se zagrebački Dinamo (255.000.000).

U objavljene brojke uračunate su fiksne naknade za transfere, ali i bonusi, bez obzira da li su na kraju ostvareni i li ne, kao i obeštećenja za pozajmice igrača.

Očekivano, među najlošijima na tržištu pokazali su se Englezi. Navikli smo godinama unazad da premijerligaši ulažu ogroman novac u igrače, ali bilo je i nekih krajnje bizarnih transfera od više desetina miliona evra za igrače diskutabilnog kvaliteta (Hari Megvajer u Mančester Junajtedu za 87.000.000, a Rasmus Hojlund za 74.000.000, Vesli Fofana u Čelsiju za 80.000.000, a Mihajlo Mudrik za 70.000.000, Žoržinjo Ruter u Brajtonu za 46.500.000...). Otud i ne čudi podatak da je na Old Trafordu transfer balans u povećem minusu. Čak 1.304.000.000 evra neto. Blizu je Čelsi sa 1.209.000.000, a među deset najvećih trošadžija su još četvrtoplasirani Arsenal (795.000), petoplasirani Totenhem (711.000.000), šestoplasirani Mančester Siti (703.000.000) i osmoplasirani Njukasl (626.000.000).

Između njih, na trećoj poziciji, našao se Pari Sen Žermen sa minusom od 991.000.0000 evra, sedmi je Milan sa 633.000.000, dok je na devetom mestu Barselona (601.000.000), a deseti je Al Hilal (556.000.000).

Aktuelni šampion Evrope, Real Madrid, je tek na 25. mestu ove liste sa 304.000.000 evra neto negativnog balansa.

Lisabonski Orlovi zaslužuju pohvalu i kada se gleda raščlanjeno poslovanje na godine. U poslednjih deset, Benfika je samo jedne godine bila u minusu. Reč je 2020, kada je na snazi bila pandemija korone. Tu godinu Benfika je završila sa 2.000.000 evra neto negativnog poslovanja na transfer pijaci. Već u sledećoj je skočila na +19 miliona, a čak četiri puta je prebacila "stotku". Rekordna je bila 2019. godina kada je od transfera prihodovano 161.000.000 evra neto.

Zbirno gledano, najveće transfer naknade (računajući fiksna obeštećenja i bonuse) u poslednjih deset godina imala je Premijer liga. Reč je o 23.02 milijarde evra. Sledi Serija A sa 10.84 milijardi, pa Primera sa 7.94, Liga 1 sa 7.44, Bundesliga sa 7.17. Daleko iza pet najjačih nacionalnih prvenstava u Evropi plasiran je Čempionšip (2.55), a prate ga saudijska Pro Liga (2.09), kineska Superliga (1.88), portugalska Primeira (1.76), ruska Premijer liga (1.55), meksička Liga MX (1.47), Brazileirao (1.46), holandska Eredivizija (1.35), belgijska Pro Liga (1.34)...

I za kraj, podatak da je u 2024. godini na transfere fudbalera širom sveta plaćeno 10.960.000.000 evra. Rekordna je, ipak, 2023. godina sa iznosom od 12.24 milijardi evra.

Odavno je fudbal nadmašio razonodu i postao biznis, a ove brojke to potvrđuju. Što ne znači nužno i da je dobro.