U Kataru Argentinci, u Nemačkoj hit je 200.000 Škota: Ne mešajte nas sa Englezima, pobedite ih!

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Katar su obojili Argentinci, Nemačku bi mogli Škoti. U redu, nisu toliko „ludi“ kao Južnoamerikanci, ali njihova strast ka fudbalu i lepom životu nagoveštava da bi tokom Prvenstva Evrope mogli da budu atrakcija nalik Gaučosima na prethodnom Mundijalu.

Iako su različiti, spajaju ih makar dva detalja: obožavaju fudbal i ne podnose Engleze, naše prve rivale u grupi. Zato su u susretu sa Srbima maltene molili da prenesemo poruku našim reprezentativcima da dobiju ekipu Gereta Sautgejta. Kao da oni to sami ne žele...

Škota ima svuda. Kako su nam rekli, u svakom od deset gradova gde će se igrati utakmice, ali i na ostalim lokacijama poput Augzburga, baze Orlova. Ova u Bavarskoj nekako deluje logična, zbog toga što večeras odlaze u obližnji Minhen da bodre selekciju Stiva Klarka na otvaranju protiv Nemaca, mnogi su već okupirali Keln gde će se sresti sa Švajcarcima i Štutgart, pošto je tamo zakazan duel sa Mađarima. No, invazija čuvene Tartan armije je i na ostale, manje, gradove.

“Biće nas oko 200.000“, frapirali su nas Škoti na ulicama Augzburga, svi do jednog obučeni u dres reprezentacije.

DOĐI I UZMI ME!

Brzo su pojasnili otkud i kako toliko ljudi planira da bude u Nemačkoj.

“Da me neko ne shvati pogrešno, neće svih 200.000 biti istovremeno na jednoj lokaciji, u istom gradu, ali tu smo da pokažemo koliko nam je stalo do reprezentacije. Na primer, mi ćemo ispratiti otvaranje i već u subotu se vraćamo kućama. Onda dolazi druga tura i tako u krug. Mnogi nemaju ulaznicu, međutim, samo žele da budu podrška. Da pijemo pivo i dobro se zabavimo. Da uživamo po ceo dan! Verujte da nam ništa više nije potrebno“.

I Škoti u Augzburgu (©Mozzart Sport)

Ulaznice – jesu. Nemaju ih svi. Dobili su 20.000 za otvaranje, ali ih je u Nemačkoj već sad između 100.000 i 150.000. Samo juče ih se iz Edinburga uputilo njih 20.000.

“Neki su stigli direktno u Minhen, mada mnogi biraju Keln, to im je bila najbolja avionska konekcija. Za otvaranje smo dobili maksimum 20.000 ulaznica, a eto biće nas oko 200.000. Dolaze ljudi da se lepo provedu, neko iz Edinburga, nego iz Glazgova, ima nas i iz drugih mesta. Ovo je, ipak, najveća fudbalska žurka na svetu i mi želimo da budemo njen deo“.

Kolorit koji nude Škoti je jedinstven. Tačno su onakvi kakvim ih zamišljate. Tradicionalni kilt dole, dres reprezentacije gore. U jednoj ruci pivo, u drugoj šal. Poneko je doneo i gajde. Okupljaju se na trgu, čavrljaju o fudbalu i nikog ne diraju.

“Mi smo prijateljski nastrojen narod. Pitom. Nikad ne pravimo problem. Nismo mi huligani iz Engleske, ne želimo sa njima da se mešamo. Podržavamo svaku selekciju koja igra protiv Engleske, znamo da ćete se sa njima sresti u Gelzenkirhenu i ako biste mogli da ih dobijete, to bi bilo sjajno. Možete to da uradite, što da ne? Imate Mitrovića, čuli smo i za dečka koji igra u Juventusu, ali ne znamo da mu izgovorimo ime. Hoćete li ih dobiti?“.

Kud sad... Razumemo njihov entuzijazam i nestrpeljivost prema susedima, ali bi prošao ceo dan dok bismo im objasnili probleme u igri naše reprezentacije. Kad smo već kod problema...

“Ne mogu da razumem zašto nas većina ljudi iz kontinentalno dela Evrope poistovećuje sa Englezima. Bili smo u Srbiji pre 11 godina, kad je Škotska gostovala u Novom Sadu u okviru kvalifikacija za Mundijal u Brazilu i sve vreme smo bili pod policijom pratnjom. I u Beogradu i u Novom Sadu. Tad su nam objasnili da je to dobro za našu bezbednost i da postoji mogućnost da nas neko napadne ili da mi nekog napadnemo. Ma, dajte, kakve su to gluposti. Mi se nikad ni sa kim nismo tukli. Niti ćemo. Ljudi su nas se iz nekog razloga plašili, ali ništa se nije desilo. Problem je što u državama kontinentalne Evrope postivećuju nas i Engleze, smatraju da smo isti, da smo došli da pravimo s...a. Verujte mi, nije tako. Srdačan smo narod i kad biste došli, na primer, kod nas, ušetali u neki bar, posle deset sekundi bi vam neko prišao, pitao odakle ste i brzo biste se skapirali, znali sve o tom čoveku, jer je otvoren. Nisam siguran da bi tako bilo u Birmingemu ili nekom drugom engleskom gradu. To je osnovna razlika između nas. Tamo nisu toliko topli. Mada, moram reći da je većina Engleza zapravo dobra, ali da dominira manjina huliganskog raspoloženja, zbog koje pati cela nacija“.

Igraj EURO Prognozzer - osvoji svaki dan do 100.000 bez ikakvog uloga!

Svima iz grupe okupljene na trgu u Augzburgu taj Novi Sad pre 11 godina je bio jedini susret sa Srbijom. Planirali su da dođu i na baraž novembra 2020, ali nije bilo moguće, usled kovid ograničenja. Što ne umanjuje oduševljenje kakvo ih je preplavilo kad su nas sprečili da odemo na prethodni EURO. Bila je to ona utakmica kad nama baš ništa nije išlo, a Škoti zahvaljujući spretnijem izvođenju penala otišli na prvi veliki turnir posle Mundijala u Francuskoj 1998.

“Emocije su nas preplavile. Euforija je zavladala u državi! Neshvatiljivo, neopisivo. Pamtićemo celog života. Strastven smo narod, pevali smo i radovali se na ulicama, pili u barovima, neki se nisu treznili danima, a-ha-ha. Cela nacija se ujedinila, jer nam je to bio prvi plasman na veliko takmičenje posle 22 godine. Baš smo dugo čekali. Sećam se da smo svi plakali kad je Srbija izjednačila u završnim minutima i uvela meč u produžetke. To je bilo tipično škotski. Činilo se da će opet uslediti krah, jer smo redovno gubili u napetim završnicama. Ovaj put je bilo drugačije, hvala Bogu!“.

I još malo u Minhenu (©Reuters)

Ta utakmica se iz naše vizure pamti i po intervencijama Dejvida Maršala, sposobnog da odbrani i penal Aleksandru Mitroviću. Pokušavamo da prenesemo koliku bol je ta odbrana nanela našim ljubiteljima fudbala. Suprotno raspoloženje bilo je na Ostrvu.

“Zbog toga Maršal uživa status heroja u zemlji. Ljudi ga obožavaju. Do te 1998. smo se redovno kvalifikovali na EP ili PS, ali posle toga dugo nismo i to čekanje nas je deprimiralo. Sadašnje generacije ne znaju kako je bilo tokom 70-ih ili 80-ih godina prošlog veka. Mi se i toga sećamo, ali želimo i u ovome da uživamo. Ako vam je za utehu, evo, neka u nedelju bude penal za vas protiv Engleske, neka ga Mitrović puca, samo da ovaj put bude precizan“.

Hvala Škotima na željama... Kažu da se sećaju Gordana Petrića i Dragana Mladenovića u dresu Glazgov Rendžersa. Jedan od njih je pre neki dan bio u hotelu naše reprezentacije da pozdravi Stevana Stojanovića, jer ga pamti kao kapitena generacije Crvene zvezde koja se popela na krov Evrope. Drugi pokušava da nas uveravi kako je Partik Tistl izuzetno popularan u Glazgovu, iako je član Čempionšipa. Pokazuje grudi na kojima je tetovirao grb tog kluba. No, ovde nema klubaštva, ne svađaju se oko toga zašto Seltik dominira nad Rendžersom, ne prebrojavaju ko koliko ima reprezentativaca.

“Bili bismo srećni ako ostanemo neporaženi protiv Nemačke. Mala smo mi zemlja, Nemačka daleko veća, njeni resursi su ogromni, ali smo dobar tim. Neka završimo drugi, iza Nemačke u grupi i bili bismo zadovoljni. I ne, nismo euforični, znamo gde nam je mesto, ne zanosimo se četvrtfinalom, niko ne pominje polufinale. Samo da se domognemo eliminacione faze i bićemo zadovoljni“, pričaju Škoti.

Ko navija za Partik?

Tako razmišljaju posle kvalifikacija u kojima su iza sebe ostavili Norvešku Erlinga Halanda, dobili Španiju na domaćem i smatraju da se pokradeni na gostujućem terenu. Imali bi pravo da traže više, ali ne žele. Hoće samo još jednu turu piva, da se okrepe, puste glas, zapevaju pesmu i promovišu čuvenu Tartan armiju.

Posebna družina.