Srbin u srcu Argentine: Kad sam došao, prvo su me pitali „Mesi ili Ronaldo?“

Svet se klanja navijačima Argentine. Da li će Lionel Mesi i njegovi saigrači podići u nedelju trofej koji se čeka u toj zemlji od 1986, to je otvoreno pitanje. Imaće šta da kažu i Francuzi, ali da se dodeljuje pehar prema fanovima, Gaučosi bi bili neprikosnoveni šampioni planete.

A u srcu Argentine je odnedavno i jedan srpski fudbaler. Još jednom se dokazalo da su čudni putevi fudbalski... Nemanja Mićević je direktno iz lučanske Mladosti otišao jesenas u Taljeres Kordobu, klub koji je igrao prošle sezone u Kopa Libertadores, južnoameričkom pandanu Lige šampiona.

Zato nema boljeg sagovornika od Mićevića, od čoveka na licu mesta, da ispriča za Mozzart Sport kakva je ludnica trenutno u Kordobi i Argentini dok se čeka veliko finale i da „tercera“ stigne u zemlju srebra.

„Mislio sam da smo mi Srbi zaluđeni fudbalom, dok nisam došao ovamo. Ovde je apsolutna ludnica. Kada igra Argentina, nikog živog na ulici nema. Ni kučeta, ni mačeta. Jedino je, naravno, gradski trg bio krcat. Igla nije imala gde da padne. Kada su igrali protiv Meksika, morao sam do tržnog centra da nešto kupim, ušao sam i nijedna prodavnica nije radila. Svi su gledali fudbal. Jedini automobil na ulici je bio moj“, smeje se Mićević dok priča.

Fasciniran je srpski štoper odnosom Argentinaca prema reprezentaciji, fudbalu, zemlji...

„Ovde svi žive za Argentinu, za reprezentaciju, za fudbal. Muško, žensko, deka, baka, dete, svi su u plavo-belim dresovima. Zastave, šalovi, majice, dresovi mogu da se kupe ne u svakoj prodavnici, nego na svakom ćošku. To je nešto što nama u Srbiji nedostaje, takva strast prema državnom timu. Pa i kada klubovi igraju na stadionima je po 30-40.000 ljudi. Takvu pasiju prema fudbalu niko nema. Jedva čekam da i ja zaigram u takvoj atmosferi“.

Na televiziji nema trenutno ničeg osim Mundijala.

„Imate televizije kojima je reprezentacija u Kataru 24-časovni program. Uključenja iz Dohe, sa treninga, pre i posle utakmica, gosti u studiju... Sve, apsolutno sve je posvećeno plavo-belima. Neviđeno!“

Od samog dolaska u Argentinu Mićević se sreo sa do sada neviđenim odnosom navijača prema jednom igraču – Mesiju. Dobro i Maradoni, naravno.

„Mesi ili Maradona? I jedan i drugi. Za Argentince, oni su božanstva. Ne razdvajaju ih. Eto i ja kada sam došao u Taljeres prvo pitanje koje su mi postavili je bilo: Mesi ili Ronaldo. Ne daj bože da sam pogrešno odgovorio (smeh)“.

Imao je Nemanja „nagradno pitanje“ i pred duel Gaučosa sa Hrvatskom.

„Argentinci ne znaju naše relacije u Evropi, nemaju pojma o našem odnosu sa Hrvatima, pa su me pred polufinale pitali za kogu ću navijati. Naravno da sam navijao za Argentinu (smeh). Ubeđeni su da su najbolji, da će osvojiti. Možda su malo i nadmeni što se toga tiče, ali su kao navijači fanatici. Zaslužuju zbog toga svetsku titulu“.

Mićević je u Taljeres stigao jesenas, ali još nije imao priliku da zaigra iz objektivnih razloga.

„Potpisao sam još u septembru, ali tada je u Argentini bio završen prelazni rok, pa nije bilo zvaničnog predstavljanja. Čekamo da počne u januaru, pa ću biti promovisan. Prvi kontakt smo imali još u junu, zvao me tadašnji trener Taljeresa, ali tada sam im rekao da bih više voleo da nastavim karijeru u Evropi. Rekli su mi da me razumeju, ali da oni neće moći da me čekaju do kraja prelaznog roka na Starom kontinentu“.

Što bi rekla izreka, ljudi prave planove, a bog se smeje...

„Bila je opcija da odem u Španiju, u Sporting iz Hihona, maltene smo se sve dogovorili oko pozajmice, ali u Lučanima nisu bili zadovoljni dinamikom isplate i to je propalo. Tada se ponovo javio Taljeres, platili su 250.000 evra i završili smo sve“.

Iz Mozzart Bet Superlige direktno u Argentinu. To se ne viđa često. Da se čovek zapita kako su ljudi iz Taljeresa snimili Mićevića u lučanskoj Mladosti.

„Do kontakta je došlo tako što sam ranije bio na meti Istre iz Hrvatske. A, čovek koji je tada bio skaut Istre se vratio u Argentinu i došao u Taljeres. I on me se setio i hteo da me dovede. Iskreno, bilo mi je čudno kada je priča krenula, jer nisam mnogo znao ni o argentinskom klupskom fudbalu, ligi, niti o Taljeresu. Ali sada mogu da kažem da mi je super, uslovi su sjajni, svi su ljudi ljubazni, žele u svakoj situaciji da mi pomognu. Bilo je malo teško u početku jer oni ne govore engleski, a ja nisam znao španski. Ipak, posle dva meseca svakodnevnog učenja jezika sada mi je mnogo lakše“, poručuje Nemanja Mićević iz Kordobe, dok čeka finale Mundijala u nedelju, a onda i da u januaru zvanično zaduži opremu Taljeresa i zaigra pred njegovom armijom navijača.