PORTUGALIJA – Kristijanov ego na testu i Santosovo pokajničko obećanje

Sigurno više od decenije na reprezentaciju Portugalije gleda se istim očima – Kristijano Ronaldo i još desetorica. Gotovo je neizbežno da ćemo ovu selekciju poslednji put gledati u ovakvom izdanju, zbog čega se u portugalskoj javnosti o učešću na Mundijalu gleda kao na Kristijanov poslednji ples.

Govorio je svojevremeno jedan od najboljih fudbalera svih vremena da mu je želja da bude u sastavu nacionalne selekcije i za EURO 2024. godine, ali posle zemljotresa zbog njegovog nedavnog intervjua i generalno fudbalskog učinka u ovoj sezoni, sada takva razmišljanja ne deluju realno. Niko ne spori Ronaldov kvalitet jer je i dalje vrsni golgeter i fudbaler. Stare zasluge su nešto što ga i čini najvećim imenom u istoriji ove zemlje, ali ono što je svojevremeno uradio nije ga spasilo od rastanka sa Mančester junajtedom, što je klub potvrdio u šturom saopštenju. Upitno je koliko i narod želi u budućnosti da gleda čoveka koji je jednim pojavljivanjem, precizno tempiranim, uspeo da usmeri kompletnu pažnju javnosti na ono što je rekao pred televizijskim kamerama, umesto da se razmišlja o učešću na Mundijalu. Mada, i sam je priznao da će otići u reprezentativnu penziju ako u Kataru osvoji pehar.

Možda sve ovo što je napravio poslednjih dana na kraju i ne bude toliko loša stvar. Pod uslovom da Fernando Santos konačno uradi ono što mu godinama ne uspeva – da briljantnu generaciju individualaca pretvori u funkcionalnu, kohezivnu celinu. Pojedinačno je Portugalija u pet najtalentovanijih selekcija na planeti i kvota u Mozzartu da će postati šampion sveta je 17,0. To u praksi ništa ne znači jer je poslednjih godina, tačnije od osvajanja pilot sezone Lige nacija 2019, Portugalija u ozbiljnom padu.

Četvrtak, 17.00: (1,43) Portugalija (4,50) Gana (9,50)

Rane eliminacije sa poslednja dva velika takmičenja jako su zabolela naciju. U osmini finala Mundijala u Rusiji i pogotovo Evropskom prvenstvu prošle godine, na šta se nadovezala i ona tmurna lisabonska noć, kada je Aleksandar Mitrović golom u 90. minutu na našu ogromnu radost poslao Srbiju direktno u Katar, a Portugaliju u razigravanje. Ni tu nije sve išlo kao po loju, ali je svima od početka bilo jasno da sudbina Italije ne sme da se dogodi i zemlji sa krajnjeg zapada evropskog kontinenta. Pobede nad Turskom (3:1) i Makedonijom (2:0) u plej-ofu donele su Portugaliji željeni plasman na Mundijal, ali se tada uveliko pričalo o krizi reprezentacije zbog čega je u fokusu kritičara bio Fernando Santos.

Prekaljeni stručnjak odavno nosi etiketu fudbalskog konzervativca, nekom koji se tvrdoglavo drži jedne filozofije, čiji je fudbal dosadan i tako “guši“ svlačionicu koja puca od kvaliteta na svim pozicijama. Iako će u fudbalskim almanasima njegovo ime zauvek ostati upisano zlatnim slovima jer je Portugaliji doneo titulu evrospkog šampiona, sada ga malo ko pominje sa bog zna kakvim oduševljenjem. Kada je 2016. Portugalija došla na tron Starog kontinenta, nikoga nije preterano interesovalo to što je od sedam utakmica dobio samo tri, od toga jednu u 90 minuta. Peharom u Ligi nacija nekako je uspeo da se opere pred narodom zbog sunovrata u Rusiji kada se verovalo da Portugalija može do samog kraja, ali je u poslednje vreme ispucao gotovo sve kredite.

Posle savršenog početka u novoformiranom takmičenju, reprezentacija je naredna dva izdanja završavala u grupnoj fazi, da bi se vrhunac nezadovoljstva osetio posle gostovanja Srbije u Lisabonu. Još se nisu u potpunosti zalečile rane zbog poraza od Srbije i gola Aleksandra Mitrovića. Ozbiljno je Mitrogol tada uzdrmao Portugaliju, počelo je da se javlja nezadovoljstvo koje je negde u zapećku tinjalo još od te 2016. godine, a Santos je označen za trenera koji ne zna da igra na pobedu, već na remije protiv rivala istog renomea i minimalne pobede nad takmacima nižeg ranga.

Fernando Santos (©Reuters)

Zato je Santos bio pod dodatnim pritiskom moranja u razigravanju za Mundijal, a da nije dobio Tursku i Makedoniju Portugalija bi ostala bez plasmana na najveću planetarnu smotru prvi put u trećem milenijumu. Stare boljke sustigle su Portugaliju i Santosa ponovo u septembru. Poslednji meč grupne faze A divizije Lige nacija. Portugalija je u Kamenolomu dočekala Španiju i bod je bio dovoljan za prolaz u završnicu. Selektor je postavio igru tako da se jurio upravo bod, Španija je na kraju imala 64 odsto lopte u posedu i udarac više ka golu. Meč se završio novim košmarom za Portugaliju, ovog puta dželat je bio Alvaro Morata u 88. minutu.

Posle te utakmice Santos je pred javnost izašao i nonšalantno rekao:

“Ovaj poraz me ni najmanje ne brine. Primili smo gol u završnici meča i to je to. Imam ugovor sa reprezentacijom do 2024. godine i tu je kraj priče“.

Ovakav stav 68-godišnjeg stručnjaka izazvao je bes u narodu, još više jer je obelodanjeno da mu je ugovor sa portugalskim Savezom bio isplaćivan preko firme, a ne kao pojedincu zbog čega je morao da plati dodatnih 4.500.000 evra poreza. Ne treba posebno isticati da je ovaj skandal dodatno ukaljao njegov ugled među sunarodnicima. Bilo je određenih pritisaka da Santos bude smenjen, ali kako i dalje uživa puno poverenje Saveza i najvećeg dela svlačionice, ostao je na poziciji.

Da bi pokušao da kupi poverenje nacije, Santos je uoči puta za Katar izjavio da “ono najbolje tek dolazi za reprezentaciju i desiće se ove godine“, jasno aludirajući da će Portugalija postati šampion sveta.

Sam uspeh u Kataru ne zavisi toliko ni od Santosa, od Kristijana u koga svi gledaju iz više razloga, koliko od ljudi oko njih. Bernardo Silva, Bruno Fernandes, Ruben Dijas, Žoao Kanselo i Rafael Leao su superzvezde klupskog fudbala, Žoao Feliks, Gonsalo Ramos i Nuno Mendes nadolazeće sile, Vilijam Karvaljo heroj iz senke, Diogo Kosta čovek u koga mnogi veruju, a tu su i stare kajle Pepe, Žoao Mario i Danilo Pereira da naprave potreban balans. Ali, krenimo redom...

KVOTA DA ĆE POBEDNIK MUNDIJALA DOĆI IZ GRUPE H JE 11,0!

Što se tiče formacije, tu nema mnogo dileme. Gledali mi to kao “4-3-3“, “4-2-3-1“ ili “4-1-4-1“, sve su to varijacije na istu temu. Uvek će se ista imena izvrteti. U špicu je uvek Kristijano Ronaldo, podršku dobija sa krila, iza sebe ima podršku “desetke“. Četvorka pozadi je gotovo sigurna i zapravo jedina nepoznanica je da li će biti nešto povučeniji, sa dvojicom centralnih vezista ili će ići na varijantu sa jednim “osiguračem“ između odbrane i veznog reda. Svakako, forma je ista i Portugalija se brani duplim blokom, a napada iz tranzicije koristeći brzinu svojih bočnih igrača i kreativnost sa nekoliko strana.

I dalje postoji nekoliko dilema oko sastava koji će napasti Ganu, a jedna od njih je na gol liniji. Santos na raspolaganju ima trojicu kvalitetnih golmana. Tu su Rui Patrisio, Diogo Kosta i Žoze Sa, ali je odmah jasno da će čuvar mreže Vulverhemptona gledati u leđa prvoj dvojici. Samo je pitanje ko će biti kolovođa. Rui Patrisio je jedan od miljenika ljudi, preko decenije je bio prva “jedinica“ Portugalije, ali je u poslednjih godinu dana izgubio primat. Godine nisu problem, jer sa 34 Patrisio je u zenitu za čuvare i još važi za dobrog golmana, samo ne najboljeg za reprezentaciju u ovom trenutku. Posle 105 nastupa za selekciju u kojima je bio neprikosnoven, Rominog golmana zamenio je Kosta.

Strašan potencijal Portovog čuvara mreže i vrtoglavi uspon u poslednje vreme dovele su do toga da je gotovo preko noći postao “jedinica“ Portugalije. Nedavno je postao prvi golman koji je odbranio tri uzastopna penala u Ligi šampiona, čime je svoje ime lansirao među nadolazeće zvezde svetskog fudbala među onima sa rukavicama na rukama. Poput Patrisija donedavno, Kosta je viđen kao prvi golman Portugalije za narednih deceniju i kusur, a svojim bravurama prvenstveno na golu Porta jednostavno je zaslužio da bude poslednja linija odbrane u svom prvom učešću na velikim takmičenjima.

Istina, Santos je Patrisija stavio na gol u generalnoj probi sa Nigerijom, mada jeste izmešao karte sa još nekim igračima kako one vodeće ne bi opteretio, ali je svakako ubacio rovca svima koji su verovali da je Kosta “zakucan“ na golu. Između iskustva i ogromnog rasta Santos će verovatno pre izabrati ovo drugo, ali nikad se ne zna... Žoze Sa je jasno kolateralna šteta i jedna od najboljih trećih opcija na turniru. Zvanično on još nije debitovao za Portugaliju, iako je prvi poziv dobio još 2017. godine!

Diogo Kosta (©Reuters)

Defanzivna četvorka takođe ima jedno otvoreno pitanje – da li će partner Rubenu Dijasu biti Pepe ili Danilo. Kao jedan od najboljih desnih bekova na planeti poslednjih godina, Žoao Kanselo je siguran starter, mada je frapantan podatak da čovek nije odigrao nijedan meč na Mundijalu ili Euru! Pre četiri i po godine nije pozvan, na prošlom Evropskom prvenstvu dobio je kovid zbog čega ga Santos nije čekao, već ga je brzo zamenio Diogom Dalotom. Tako će sa 28 godina i etiketom fenomenalnog beka svoje prve minute na najvećoj sceni odigrati u Kataru. Zanimljivo je da je možda najbolje igre u dresu reprezentacije pokazao igrajući sa Otavijom po desnom boku, ali to nije potpuno realno da se dogodi u Dohi. No, o tome ćemo nešto kasnije. Njegova zamena biće pomenuti Dalot. Dug je put prošao Portugalac otkako ga je Žoze Murinjo doveo u Mančester junajted 2018. Četiri godine mučio se da postane starter na Teatru snova i konačno je dočekao svojih pet minuta kod Erika Ten Haga. U još jednoj turbulentnoj sezoni Đavola Dalot je hvaljen zbog napretka i zalaganja, zbog čega je među Ten Hagovim ljudima od poverenja.

Što se štoperskog tandema tiče, nominalno bi tu trebalo da budu Ruben Dijas i Pepe. Prvi je siguran i tu nema ni trunke dileme. Otkako je došao u Mančester Siti, podigao je kvalitet odbrane na sledeći nivo i posle izuzetne prve sezonee u Premijer ligi videlo se da kod Pepa Gvardiole radi sve ono što bi moderan štoper trebalo na vrhunskom nivou. Čak je i jedan od kapitena. Pravi lider na terenu, strašan defanzivac, koji opet zna sa loptom što je danas apsolutno potrebno ako želite da budete prvoklasni štoper. E sad, Pepe je označen kao partner Dijasu jer su igrački komplementarni i igrali su dobro zajedno. Međutim, Pepe je uoči Mundijala imao problema sa kolenom i sa terena je izostao preko mesec dana. Tek odnedavno je počeo da trenira sa ekipom i zbog toga se u nekim projekcijama daje prednost Danilu. Da je u punoj formi, Pepe i sa punih 38 godina daje stabilnost odbrani kakvu malo koji štoper može. Prgavi Portugalac stari kao vino i još je jako važan igrač za Portugaliju.

Ako on ne bude mogao, tu je Danilo da uskoči ako zatreba i nije isključeno da će baš tako biti protiv Gane. Nominalno defanzivni vezista PSŽ, Danilo se profilisao kao idealna zamena za Pepea i Dijasa po potrebi. Sa obojicom je igrao vrlo dobro, što je još važnije – to radi u kontinuitetu. Četvrta opcija biće Antonio Silva, koji je sa Dijasom igrao protiv Nigerije. Pazite, da ste pre samo šest meseci razmišljali o tome ko će biti štoperi Portugalije za Mundijal, niko verovatno ne bi pomenuo Antonija Silvu. No, ovaj momak je postao senzacija i pravo otkriće u 2022. godini.

Otkriće 2022. godine: Za šest meseci od rezerve u B timu do Mundijala i cene od 100.000.000 evra

O njegovoj eksploziji posvetili smo poseban tekst i ukratko, za pola godine je od rezerviste u B timu Benfike stigao do Mundijala i ugovora sa otkupnom klauzulom od 100.000.000 evra! Gde ćeš lepše fudbalske bajke od toga. Njegovo uključivanje na konačni spisak zapravo je samo dokaz koliko dobro radi portugalska skauting služba. Još jedan blistavi produkt slavne Benfikine škole “iskopan“ je iz rezervi B tima, osetio se njegov potencijal i desilo se čudo. Iskoristio je Moratovu povredu i postao standardni partner Nikolasa Otamendija na Lužu. Strašan talenat i izuzetan potencijal koji garantuje Portugaliji mir za narednih desetak godina. Poziv na Mundijal mu dođe kao najlepša nagrada i motivacija da prevaziđe Rubena Dijasa i Pepea jednog dana.

Na levom boku očekuje se Nuno Mendes. Posle bravurozne sezone u Sportingu sa kojom je osvojio prvu šampionsku titulu posle skoro 20 godina, stigao je poziv koji nije mogao da odbije. PSŽ je bacio sve karte na njega i nedugo zatim Mendes je izrastao u jednog od najboljih levih bekova na svetu. Konkurencija će mu biti Rafael Gereiro koji na reprezentativnom nivou ima daleko više iskustva od Mendesa, ali mu je najveći problem godinama nedostatak konstantne forme. Bio je u timu koji je pokorio Evropu 2016, otišao je u Dortmund, ali je tamo dosta varirao. Možda najviše zato što nije uvek bio levi bek, već je bio korišćen kao levi bočni u vezi ili čak kao centralni vezista. Moguće je da će Santos rotirati njih dvojicu po potrebi.

Pod pretpostavkom da ćemo Portugalija igrati u sistemu “4-2-3-1“, tako je sada fokus na vezistima. Vilijam Karvaljo je kvalitetom verovatno zaslužio da igra u mnogo boljem klubu od Betisa, ali on nije išao trbuhom za kruhom, već se godinama profilisao kao jedan od ključnih igrača ekipe iz Sevilje. Jedan je od tihih heroja Portugalije i najzaslužnijih za osvajanje Eura i Lige nacija, možda i igrač u koga Santos ima najveće poverenje uprkos tome što tamošnja javnost i dalje odbija da prihvati njegove zasluge. Bilo je čak i priča da nije zaslužio mesto među 26, ali je godinama nezamenjiva “osmica“ pa je tako siguran među startnih jedanaest.

Ruben Neves biće verovatno taj “osigurač“ ako sistem bude “4-1-4-1“ ili “4-3-3“, odnosno igrač sa više defanzivnijim zaduženjima. Zajedno sa Karvaljom daje potrebnu stabilnost u veznom redu. Obojica su jako inteligentni i znaju svoje role, tako da su vrlo zahvalni igrači za reprezentaciju. Neves je član nacionalne selekcije već sedam godina, što je baš dosta ako se uzme u obzir da ima samo 25 leta. Nije igrao previše, jer je prednost dosad uglavnom imao Žoao Mutinjo, ali sada je njegovo vreme da zablista.

Sa Nevesom i Karvaljom pozadi veću slobodu napred ima Bruno Fernandes. No, pre nego što dođemo do njega, malo o konkurenciji pomenutom dvojcu. To su Vitinja i Mateus Nunes. Prvi je možda i najveći produkt Portove škole poslednjih godina i verovatno najbolji igrač portugalskog prvenstva, pre nego što je prešao u PSŽ. Briljantan plejmejker, koji verovatno zaslužuje da bude starter zbog svojih kvaliteta u igri sa loptom, ali njegovo vreme tek dolazi i Santos će sigurno praviti balans između odbrane i napada. Nunes je poput Silve igrač sa bajkovitom pričom. Radio je u pekari, počeo je sa fudbalom u šestoligašu 2015, da bi tri godine kasnije zaigrao za tadašnjeg drugoligaša Estoril, gde je uglavnom bio član rezervi. I pored toga naredne sezone odlazi u lisabonski Sporting, gde je postao jedan od najkompletnijih “box-to-box“ vezista u Portugaliji. Otišao je letos u Vulverhempton kao najskuplje pojačanje u istoriji kluba za 45.000.000 evra + 5.000.000 u bonusima, a doveden je za tek 950.000! Još jedan igrač koji bi trebalo da preuzme uzde reprezentacije u veznom redu i za koga vreme radi. Tu je i Žoao Paljinja čije partije u Fulamu nisu prošle nezapaženo, ali nekadašnji igrač Sportinga i jedan od idola navijača zbog osvojene titule biće verovatno samo gledalac i ništa više. Moguće je da će dobiti minute ako Portugaliji bude trebalo da se brani.

Bernardo Silva (©Reuters)

Što se tiče desnog boka, ma kakav sistem bio, tu je siguran Bernardo Silva. Ne treba mnogo trošiti reči o čoveku koji bi verovatno bio prva zvezda reprezentacije da nije Kristijana Ronalda. Maestro fudbala, igrač koga je milina gledati. Jedan od ključnih igrača Mančester Sitija, svakako najbolji vezista, ako ne i igrač Portugalije. Iako je u Sitiju češće centralni vezni, u Portugaliji je uglavnom ofanzivniji po desnom krilu, gde ga takođe Pep koristi.

Ako bi se kojim slučajem desilo da Bernardo bude prebačen na centralnog veznog, to je zato što bi na desnom krilu šansu dobio Otavio. Miljenik Portovih navijača, izuzetan radnik koji se ne libi da pokaže i onu kvarnu stranu portugalskog temperamenta i nije mu strano da se nedolično ponaša prema rivalima. Daleko je igračkim kvalitetima od Bernarda, ali je “radilica“ koja Kanselu otvara veliki prostor napred. Mogao bi da ima svoju ulogu u Kataru, pogotovo ako budu potrebne Kanselove lopte sa boka. Navijačima se uvukao pod kožu golom protiv Turske posle samo 16 minuta u svom prvom meču kao starter.

Iza Ronalda treba očekivati Bruna Fernandesa. Bez obzira na hladan pozdrav u trening kampu o čemu se danima priča na sva usta, Fernandes je i dalje neizostavan član startne postave. Počeo je kod Ten Haga da se vraća u formu iz nekih ranijih sezona, što je dobar znak s obzirom da mu prošla godina nije bila dobra, štaviše – bila je najslabija otkako je stigao u Junajted. Doduše, sada je potrebno da igre iz Junajteda prenese na reprezentaciju jer je dugo etiketiran kao igrač koji u dresu Portugalije ne pokazuje ni deo onoga što radi u klubu. Sada mu je vreme da se pokaže.

Njemu će u leđa gledati Žoao Mario. Posle relativno loše prošle sezone, Mario se ponovo rodio u dresu Benfike kod Rodžera Šmita. Verovatno jedan od trojice najvažnijih igrača Benfike u ovom trenutku i dosada je zabeležio deset golova uz osam asistencija u svim takmičenjima. Na Lužu igra po levom boku, ali zbog Santosovih zamisli on će verovatno svoje minute tražiti kao taj igrač iza špica.

Na levoj strani će prvi pik biti Rafael Leao. Jedan od heroja Milanovog prošlogodišnjeg “skudeta“, igrač meseca oktobra u Seriji A, ali poput Bruna jedan od onih koji ne igraju tako dobro u reprezentaciji. Kako nema Dioga Žote zbog povrede, on je prvi izbor na levoj strani i sada će imati savršenu priliku da se dokaže. Konkurencija će mu biti Rikardo Orta, verovatno najbolji igrač portugalskog prvenstva kada isključimo Veliku trojku (Benfiku, Porto i Sporting). Ključni igrač Brage godinama unazad, najbolji strelac sa preko 100 golova, poseduje raznovrsnost da bude i sekundarni napadač i čak desno krilo po potrebi. Sam poziv u reprezentaciju je velika nagrada za njega.

U samom špicu ostaju Žoao Feliks, Andre Silva i Gonsalo Ramos da pokupe minute kada Ronaldo nije na terenu ili ako budemo videli nešto drugačije od Fernanda Santosa. Feliksov rast u madridskom Atletiku kod Čola Simeonea ne ide ni izbliza tako dobro kako se očekuje. Dugo se spekuliše da bi mogao da napusti stadion Vanda Metropolitano, ali Atletiko odbija da pusti investiciju od skoro 130.000.000 evra. Na Mundijalu bi mogao da pokaže koliko zaista vredi. Silva je odličnu sezonu u Ajntrahtu naplatio transferom u Lajpcig gde se dosad nije proslavio. Zbog toga je viđen kao treća ili čak četvrta opcija u napadu. Gonsalo Ramos je zablistao u ovoj sezoni kao prvi špic Benfike. Već je na 14 golova i šest asistencija, zbog čega je uveliko na radaru skauta najvećih klubova. Na papiru najefikasniji ofanzivac Portugalije, zbog čega bi čak mogao da dobije prednost ispred Silve, potencijalno i Feliksa zbog drugačijih karakteristika.

Na kraju dolazimo do Kristijana Ronalda. Kapiten, igrač sa najviše utakmica i golova u istoriji reprezentacije. Nema zasad sezonu za pamćenje, samo tri gola je dao, dva u Ligi Evrope, a jedan sa bele tačke. Uprkos svemu, za njega i dalje nema alternative u špicu i on je siguran starter. Njegova verovatno poslednja šansa da se dokopa jedinog preostalog trofeja koji mu nedostaje u prebogatoj karijeri. Videćemo da li će igrati za dve godine na Evropskom prvenstvu, ali 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku imaće 41 godinu i zaista nije realno očekivati da će igrati za reprezentaciju i tada, bez obzira na fizičku spremu vanzemaljca. Jer, ni sada nije blizu nivoa od pre četiri godine, a ko zna šta će biti za još četiri…

Mnogi bi voleli da Ronaldo podigne trofej, baš kao što druga polovina želi da to učini Mesi, ako to već ne urade njihovi sunarodnici. Ako bude uspeo da ostavi ego po strani, što definitivno nije uspeo kada je dao sada već famozni intervju, Portugalija bi imala veće šanse da se domogne trona. Baš kao i 2016, kada zbog povrede nije na kraju zavisilo sve samo od njega. Njegov pobednički duh i spoznaja da verovatno neće imati novu šansu možda mu daju dodatni elan da napravi čudo. Logično, kvota da će biti najbolji strelac reprezentacije je 2,00.

Mario, Karvaljo, Danilo, Gereiro, Pepe, Patrisio i Ronaldo su osvojili sa Portugalijom Euro 2016. Nema Rafe Silve koji je potpuno neočekivano otkazao poziv Fernandu Santosu zbog privatnih razloga, iako u Benfiki igra odlično. Mnogo je kontroverzi podigla njegova odluka, neki tvrde da se ne oseća dovoljno cenjenim u reprezentaciji, neki da zaista ima problema u porodici koji su važniji od igranja na Mundijalu, a postoje čak i spekulacije da su ljudi iz Saveza vršili pritisak na njega da kontrolu o karijeri preuzme svemoćni agent Žorž Mendeš, na šta on nije pristao.

Zlatna generacija 2.0, kako mnogi u Portugaliji zovu ovu ekipu, ima nestvaran kvalitet i igrački je barabar sa Brazilom i Argentinom, koji su označeni kao glavni favoriti za titulu. Ipak, Portugaliju i dalje drži prokletstvo planetarnih takmičenja. U trećem milenijumu imaju četvrto mesto iz Nemačke 2006, kada su Portugaliju pored Ronalda vodili Luis Figo, Deko, Maniš, Pauleta i Rikardo Karvaljo.

Ovogodišnja grupa nije uopšte jednostavna da se prođe. Južna Koreja, Gana i Urugvaj imaju jako kvalitetne sastave. Zanimljivo, ovi timovi su upravo tim redom bili rivali Portugalije 2002, 2014. i 2018. godine, na Mundijalima gde je Selesao podbacio.

Kroz istoriju Portugalija ima treće mesto 1966. godine, gomilu propuštenih takmičenja i nekoliko grupnih faza, uz ne tako zapažen učinak osim te 2006. godine. Od 2002. Portugalija je drastično počela da raste kao selekcija i redovni je učesnik najvećih turnira. Prolaz grupe ove godine je obaveza bez obzira na težinu iste, a četvrtfinale nešto što svi očekuju. Portugalija ima kvalitet da ode do kraja, ali to sada mora da pokaže na delu.