Oda fudbalske radosti: Argentina u transu razbucala Hrvate i krenula po Globus! (VIDEO)

Ne, neće Argentina plakati. Vreme je da se krene po Zlatni Globus. Bili su Hrvati čvrsti i postojani tokom turnira u Kataru, napravili su već istorijski rezultat, ali je ove večeri u Dohi pobedila čisto fudbalska priča. Trijumfovao je tim sa mnogo više talenta čiju personifikaciju je predstavljao napadač Mančester Sitija Alvarez, kao i vanvremenski Lionel Mesi. Zaslužio je superstar PSŽ-a da posle 2014. godine dobije još jednu šansu da osvoji Mundijal i zauzme čelno mesto u Partenonu fudbalskih Bogova. Može Mesi da ima loš period, može i da se raspravlja o tome da li je to onaj igrač iz katalonskih dana, ali je uvek tu negde, blizu zvanja najvećih svih vremena – 3:0.

Danima posle večerašnje utakmice, sve do finala protiv Francuke ili Maroka, pričaće se o Lionelu Mesiju. Bio je i onaj penal, ali bio je i onaj detalj pre trećeg pogotka, završen asistencijom kapitena Argentine. To što je Lionel Mesi uradio u toj sekvenci je retko kada viđeno, pošto se poigrao sa tržišnom vrednošću Joška Gvardiola. Pobegao mu je prvi put – pustio ga da ga stigne. Pobegao mu drugi put – pustio ga da ga stigne. Onda mu je još jednom pobegao i asistirao Alvarezu pokazavši ko je „tatko“ ove igre.

Argentina je na sitne delove razbila Hrvatsku, odigravši taktički perfektno,baš po zamislima Lionela Skalonija. Bili su strpljivi do prvog gola, potom naplaćivali Hrvatima skup porez koji su isporučivali Lionel Mesi i Hulijan Alvarez... Čeka Gaučose još jedna prepreka. Ali možda su neke sile odlučile da oni osvoje svet, možda su to i zaslužili zbog neke nevidljive pravde, čiste simbolike i prvog Mundijala bez Dijega Maradone.

Sve je u jednom trenutku delovalo kao veš viđeno,kao demonstracija tehničkih moći veznog reda Hrvatske. Igrao je Mateo Kovačić kao da je popio čarobne napitke, u stopu su ga pratili njegovi saborci po trčanju Luka Modrić i Marcelo Brozović. Znalački su Hrvati čuvali loptu, mada se ni Argentinci nisu previše trošili, niti želeli da visokim presingom troše snagu. Odlučio se Lionel Skaloni za malo iznenađenje, pa je u sredini terena upario Rodriga de Paula i Leandra Paredesa.

Apsolutno ništa značajno se nije dešavalo u prvih pola sata igre, mada je Kockastima mogla da bude puna šaka brade. Sve se odvijalo po taktičkim zamislima Zlatka Dalića. Lopta je u nogama Modrića i Kovačića bila kao u sefu, uvek su imali spremno rešenje, Gvardiol i Lovren su bili mirni u poslednjoj liniji. Ali na drugoj strani Argentinci, bez obzira na nedostatak ofanzivne oštrice, nisu pančili. Njihovu nervozu donekle je manifestovalo često vraćanje Lionela Mesija u vezni red. Ali su na Luisalu znali da će jedna šansa doći...

I došla je. Ta rimska kohorta, ta perfektna hrvatska defanziva konačno je pukla u 33. minutu. Enco Fernandez je tada napravio jedan od ključnih poteza turnira, pasom sa svoje polovine je pocepao dupli hrvatski blok, i u stopostotnu šansu gurnuo Alvareza. Napadač Mančester Sitija se snašao, gurnuo loptu pored Livakovića koji ga je srušio. A onda je Mesi pokazao kako se izvode penali i petim pogotkom na prvenstvu doveo Gaučose u vođstvo.

Bili su to trenuci plavo-belog uragana na tribinama. Počeli su Argentinci da hvataju Hrvate u zamke otvorene igre, da rade ono što su želeli od prvog sudijskog zvižduka. Hrvatska je, kao nikada ranije na ovom turniru, izgubila glavu. Dokaz je bila kontra, koja je vrlo verovatno rešila meč. I pokazala kakav je đavo od igrača Hulijan Alvarez. Posle kornera Kockastih lopta je, posredstvom Mesija, došla do napadača Mančester Sitija. Kasnio je Juranović, još slabiji je bio Borna Sosa, nemoćan je bio Livaković. Za potop Hrvata, za erupciju na tribina. Za odu fudbalske radosti.

Kako je samo Lionel Mesi plesao. Nekoliko puta ga je zaustavljao Dominik Livaković, ali je Leo bio toliko uporan i napadan da je prosto morao da bude taj koji će pogubiti Kockaste. Znao je i Lionel Skaloni šta treba da radi posle sigurnog vođstva. Kada je Dalić ubacio Petkovića i pojačao ofanzivu, usledila je promena formacije Argentine. Videlo se tada da se Gaučosima neće ponoviti žute minute iz duela protiv Holandije.

Argentina je zaslužila da dobije šesto finale i mogućnost da budu najbolji još od 1986. godine, kada je Dijego Maradona činio čuda.

ARGENTINA – HRVATSKA 3:0

/Mesi 34pen, Alvarez 39, 70/

Doha

Stadion: Lusail

Sudija: Danijele Orsato (Italija)

ARGENTINA (4-4-2): E. Martinez – Molina (od 87. Korea), Romero, Otamendi, Taljafiko – De Pol, Paredes (od 62. Lis. Martines), E. Fernandez, Mekalister (od 86. Fojt) – Mesi, Alvarez

HRVATSKA (4-3-3): Livaković - Juranović, Lovren, Gvardiol, Sosa (od 46. Oršić) – Brozović (od 50. Petković) , Kovačić , Modrić (od 81. Majer) – Pašalić (od 46. Vlašić), Kramarić (od 72. Livaja), Perišić