KAMERUN: Privatna reprezentacija Samuela Etoa i selektor koji ne zna sve igrače
Vreme čitanja: 8min | pon. 21.11.22. | 14:09
Neukrotivi ili nepredvidivi lavovi dolaze sa ciljem da budu prvaci sveta, a autsajder su u grupi sa Brazilom, Srbijom i Švajcarskom
Iako im je nadimak Neukrotivi lavovi, najpoštenije bi ih bilo nazvati nepredvidivim lavovima.
Kada su 1990. postali prva afrička selekcija u istoriji svetskih prvenstava, delovalo je da će im budućnost doneti još veće radosti. Ali nikada više posle toga nisu prošli grupu. Ostvarili su samo jednu pobedu na 15 utakmica svetskih prvenstava. A imali su strašne generacije…
Izabrane vesti
U tim generacijama je prva zvezda bio jedan od najboljih afričkih fudbalera svih vremena – Samuel Eto. Ali na Mundijalima nije podario baš mnogo radosti kamerunskim navijačima: Tri gola na četiri Svetska prvenstva i nijedan prolazak grupe. Mnogo više je bilo kontroverzi i neprijatnosti koje su u to vreme stajali uz ime legendarnog golgetera Barselone i Intera. Postavljao je uslove, štrajkovao, birao saigrače i selektore, a zahtevao je i da se dugogodišnjem kapitenu Rigobertu Songu oduzme traka i da je on dobije. Uspeo je i u tome...
Godinama kasnije, Rigobert Song predvodi Kamerun kao selektor na Mundijalu u Kataru. Na tu funkciju ga je postavio upravo Samuel Eto kao predsednik FS Kameruna što je bila jednu u nizu kontroverznih odluka koje je doneo kao prvi čovek tamošnjeg fudbala.
Četvrtak, 11.00: (1,80) Švajcarska (3,60) Kamerun (5,20)
Song je imao skromno selektorsko iskustvo u mladoj reprezentaciji. I slabe rezultate. Ali uoči baraža za odlazak na Mundijal protiv Alžira, smenjen je portugalski stručnjak Toni Konseisao i postavljen Song. Eto je insistirao na toj promeni koja će FS Kameruna koštati oko 1.600.000 evra koliko treba da isplate Portugalcu. Song je uspeo u poslednjem minutu revanša da eliminiše favorizovani Alžir i odvede Neukrotive lavove na najveću smotru svetskog fudbala. Rezultat je tu, ali sve drugo je pod velikim znakom pitanja.
Mnogo je otvorenih sumnji u javnosti da je Song marionetski selektor i da reprezentaciju sastavlja upravo Samuel Eto. Videlo se to i po tragikomičnoj situaciji kada je selektor nedavno saopštavao konačan spisak putnika za Katar i kada nije umeo ni da pročita imena dvojice igrača iz domaćeg prvenstva za koje skoro niko ne zna kako su završili u reprezentaciji. Pre ozbiljnih „evropskih“ Kamerunaca kao što su Inganisjus Ganago, Klinton Nžije, Žan Onana... Umesto njih su pozvani Žerom Ngom (24) i Maru Suaibo (21) koji ne spadaju ni u neke supertalente, niti su tinejdžeri. Tek posle spiska su dobili stranice na Vikipediji...
KVOTA U MOZZARTU DA ĆE KAMERUN DA PROĐE U OSMINU FINALA JE 4,50.
Ali nisu to jedini kontroverzni potezi Songa ili Etoa. U zavisnosti za koga verujete da se pita za sve. Kamerun u nimalo dobroj atmosferi dolazi u Katar...
Samuel Eto je postao predsednik Saveza kao najveće fudbalsko ime u istoriji zemlje i bilo je samo pitanje da li želi da se bavi tim poslom. Dugo godina je kamerunski Savez važio za jedan od najkorumpiranijih u afričkom fudbalu. Eto je dočekan kao spasilac koji će ga očistit, ali nije baš primenio evropska iskustva koja je stekao tokom bogate karijere već je kao i svaki afrički diktator rešio da „pušta kišu“.
Usledio je još jedan samovoljan potez predsednika. Unilateralno je raskinuo ugovor sa francuskim proizvođačem sportske opreme Kok Sportif u samo praskozorje Mundijala. Ugovor Francuza kao tehničkog sponzora sa FS Kameruna je bio validan do 2023. godine i iznosio je 1.000.000 dolara. Eto je imao brojne zamerke, obećavao je povratak Pume uz pet puta veću sumu, ali se na kraju završilo tako što je izabrao proizvođača „One all sports“ koji je u fudbalskom svetu nepoznanica, nema iskustvo i do sada se uglavnom vezivao za Formulu 1 i e-sport. Visina ugovora je oko 1.500.000 evra, ali Kamerun mora da plati ozbiljno obeštećenje Francuzima. Skoro milionsko. Pa ko je tu na dobitku, videćemo...
Sve do pre nekoliko dana je bila nepoznanica u čijoj opremi će Kamerun istrčati u Dohi, ali su Francuzi na kraju odlučili da ne idu u „rat do istrebljenja“ i da nastave legalnu bitku na sudovima posle prvenstva. Reprezentacija će nositi opremu novog sponzora...
To što se nedeljama pred Mundijal najviše pričalo o dresovima dovoljno govori u kakvoj atmosferi Kamerunci dolaze u Katar. A generalne probe protiv Uzbekistana i Južne Koreje su pokazale da Song i te kako ima problema. Kamerun je izgledao jako loše u tim utakmicama iako su mu falila samo dvojica, trojica bitnih igrača...
Najviše prašine ja na kraju ipak digao spisak Rigoberta Songa (ili Etoa).
Pored pomenute dvojice anonimusa iz domaćeg prvenstva, fudbalsku javnost je šokirao povratak posle pet godina u nacionalni tim iskusnog štopera Nikole Nkulua čije najbolje godine sezone su odavno prošle. Još veći šok je bio nepozivanje ponajboljeg kamerunskog defanzivca Erika Ngadua Ngađuija. Naravno, Žoel Matip se ne računa jer je štoper Liverpula odavno digao ruke od Neukrotivih lavova i amaterima koji prate Savez i reprezentaciju. Uzalud su ga nagovarali i Eto, i Song, i političari...
Ngadu Ngađui je godinama bio stub odbrane Kameruna, odigrao svaki minut u kvalifikacijama i verovalo se da je jedan od najsigurnijih putnika za Katar. Ali Samuel Eto je izričito zahtevao još u septemebru pred prijateljske mečeve sa Uzbekistanom i Južnom Korejom od selektora da ne zove štopera Genta i da već tada pripremi teren za iznenađenje na konačnom spisku. Song je tada prekosčio Ngadua uz nevešto objašnjenje da tako ozbiljne igrače ne treba proveravati u prijateljskim mečevima?!
Iskusni defanzivac je sebi potpisao presudu kada se u svlačionici drznuo da kaže kako se Eto previše meša u taktičke stvari, a predsednik je to naravno ubrzo saznao. Navodno je Ngadu Ngađui bio i jedan od igrača kojem se nije dopao „Projekat Eto“.
Reč je o inicijativi predsednika Saveza koja je započela odmah po postavljanju Songa na selektorsku funkciju i koja je podrazumevala „kamerunizaciju“ momaka iz Evrope koji imaju kamerunsko poreklo ili su kao deca otišli iz zemlje.
Eto je mesecima bio u ofanzivi da privoli evropske igrače kamerunskog porekla da zaigraju u Kataru. Neki poput Mbeuma iz Brentforda su pristali, neki poput Borusijinog vundekrinda Mukoka su se zahvalili. Potez sa privlačenjem legionara rizikuje da pokvari svakako krhku atmosferu u svlačionici. Velikom broju starosedelaca i dugogodišnjih reprezentativaca se nije dopala ideja “kupovine pojačanja”, ali su morali da ćute kako ne bi izvisili za Katar.
Brentfordov ofanzivac Brajan Mbeumo je ozbiljno pojačanje. Roditelji su mu Kamerunci, rođen je u gradiću Avalonu, u srcu Francuske, a ozbiljnim fudbalom je počeo da se bavi kada je sa 14 godina otišao u Trou. Tamo je proveo šest godina i u tom periodu prošao sve mlađe selekcije Francuske. U leto 2019. je za 6.500.000 evra prešao u Brentford kao do tada najskuplji igrač u istoriji engleskog kluba. U prvoj sezoni u Čempionšipu je postigao 15 golova, u drugoj pomogao klubu da se dokopa Premijer lige gde je standardan. Najbolje se snalazi na poziciji desnog krila i jedan je od ključnih igrača Brentofrda.
Kao bivši član mlađih kategorija Francuske, nadao se da će jednog dana zaigrati i za A selekciju Galskih petlova, ali je svestan da nije taj nivo i da ne može da priđe seniorskom timu u paklenoj konkurenciji. Sačekao je da se Kamerun kvalifikuje za Katar prihvatio poziv iz zemlje predaka. Do tada je već odbijao nekoliko poziva iz Kameruna ali mundijalski izazov ga je namamio.
Bilo je to još zanimljivih imena kao što Erik Žunior Dina Ebimb. Možda vam sada njegovo ime ne znači mnogo ali mu se predviđa jako lepa karijera. Ima 21 godinu, igra na poziciji centralnog veznog i PSŽ ga je poslao na pozajmicu u Ajntraht. Ali on je odlučio da ipak čeka Francusku. Zanimljiv je slučaj 15-godišnjeg Nolana Songa. Reč je o sinu nekadašnjeg Arsenalovog i Barseloninog veziste Aleksa Songa i bratancu selektora Rigoberta Songa. On trenutno igra za mlađe selekcije Barselone i predviđaju mu lepu budućnost. Kamerunci su hteli da ga osiguraju na vreme, ali su dobili hladan tuš.
„Kamerun nije moja zemlja. Rođen sam u Engleskoj, a odrastao sam u Francuskoj. Ne osećam nikakvu povezanost sa Kamerunom. To što je moj otac igrao za tu reprezentaciju, ne znači da moram i ja. Verovatno ću igrati za Francusku, nikada me neće videti u dresu Kameruna“, poručio je Nolan Song na društvenim mrežama.
Većina igrača koju je Eto pokušavao da privoli se ipak zahvalila na pozivu tako da će Lavovi na kraju osloniti na stare i proverene snage. Golman Andre Onana je jedan od najvećih kvaliteta tima, godinama pravi prevagu u dresu reprezentacije, a i u Interu je istisnuo neuništivog Samira Handanovića.
Pored pomenutog Nkulua, Kamerun ne može da se pohvali dobrim štoperskim opcijama. Tu je samo prosečni Kasteleto iz Nanta, ali iznenađenje bi mogao da bude talentovani Kristofer Vu iz Rena koji je takođe nedavno dobio kamerunski pasoš i u Francuskoj mu predviđaju lepu budućnost. Slična je situacija sa Udinezeovim levom bekom Enzom Ebozom koji je takođe Francuz i nedavno je dobio prvi reprezentativni poziv u sklopu „Eto projekta“.
Najveća snaga Kamerunaca je sjajni vezista Andre Frank Zambo Angisa koji je eksplodirao u Napoliju posle neuspešne epizode u Fulamu. Nedavno je vezni red Liverpula bacio pod noge i radio im šta je hteo. Igra fudbal života i sve oči nacije će biti uperene u njega. Veliki je radnik, ali ima i nos da se ubaci iz drugog plana pa bi Song možda mogao da ga koristi i u nešto ofanzivnijoj ulozi od one koju ima u Napoliju. U tom slučaju bi vezni triling sa njim činili još nešto defanzivniji Martin Ongla iz Verone te nešto iskusniji Olivije Nčam iz Svonsija koji je takođe pre dva meseca postao reprezentativac pošto je pre prošao sve mlađe francuske selekcije. Istina, rovit je doputovao u Dohu, ali igraće makar mu noga otpala.
Najveći potencijal Kamerun ima u napadu gde je prva zvezda iskusni Vensan Abubakar koji posle uspešnih godina u Portu i Bešiktašu sada igra u arapskom svetu. Kapiten je i najbolji strelac reprezentacije. Što je Aleksandar Mitrović u srpskoj, Abubakar je kamerunskoj reprezentaciji.
Pitanje je ko će igrati uz njega. Donedavno se činilo da će to sigurno biti heroj plasmana u Katar, Lionov Karl Toko Ekambi, ali su sada veće šanse da to budu pomenuti Mbeumo i preporođeni Erik Maksim Šupo Motan koji dokazuje da nije samo „privatni igrač“ Tomasa Tuhela već da je zaslužio mesto u Bajernu i savršeno koristi krater u napadu posle odlaska Levandovskog.
Džokeri sa klupe bi trebalo da budu Mumi Ngamelu i Žan Pjer Nsame koji su nekada sjajno sarađivali u tandemu u Jang Bojsu dok ovaj prvi nije prešao u Dinamo iz Moskve. Ne treba otpisati ni Žorž Kevina Nkudua u kojeg je nekada velike nade polagao Totenhem da bi poslednjih godina oživeo u Bešiktašu. I on je pre par meseci dobio poziv Etoa i zeleno svetlo da zaigra za Kamerun. Dosta je stu sličnih i izjednačenih igrača od kojih svi očekuju neku ulogu i minutažu, pa će Song biti u delikatnoj situaciji kako to da izbalansira i da ne bukne „građanski rat“ u svlačionici.
Uprkos svoj neizvesnosti i kontroverzama, Samuel Eto i Rigobet Song su u izjavama uoči Mundijala najavili da u Katar dolaze da igraju finale i osvoje titulu. Hrabro.