Dva Lionela za dva trofeja: Od „Leo, ne idi“ do suza u Mesijevom zagrljaju

Lionel plus Lionel. Izgleda da jedan nije bio dovoljan Argentini da bi se iskobeljala iz rova večitog gubitnika i da bi najzad, posle skoro 30 godina, nešto osvojila.

Lionel Mesi je najbolji fudbaler na svetu, po mnogima i najbolji svih vremena, ali godinama, duže od deceniju, stajala je iznad njegove glave kao upitnik, kao kletva, činjenica da koliko god je sa Barselonom osvojio sve, sa Argentinom nije uzeo ništa.

Sve dok se nije pojavio njegov imenjak, Lionel Skaloni, koji je došao tiho i već ušao u argentinsku legendu.

No, krenimo redom. Igrao se Kup Amerike 2016. godine. Argentina je došla do finala, a tamo je sačekao Čile. Drugi put zaredom. I drugi put zaredom je slavio boljim izvođenjem penala.

Slomljeni Lionel Mesi, šest godina mlađi nego danas, posle poraza je zavapio:

„Završio sam sa reprezentacijom. Uradio sam sve što sam mogao, dao sam sve što sam imao. Boli me što nismo postali šampioni“.

Lionel Skaloni je taman završio igračku karijeru u Atalanti i spremao se da zaplovi trenerskim vodama. I njega su pogodile Mesijeve reči. Na Tviteru je tri dana kasnije, posle finala, a što može i dalje da se vidi, okačio Leovu sliku pored „mora“ Čileanaca i napisao:

„Ova slika sve govori. Leo, ne idi“.

Sudbina je čudo, od nje se ne može pobeći. Čovek koji je pobedio Mesija 2015. u finalu Kupa Amerike sa Čileom, Argentinac Horhe Sampaoli, postao je u junu 2016. trener Sevilje. Za pomoćnika je uzeo Lionela Skalonija.

Premotavamo film, dolazimo do 2018. Horhe Sampaoli je sada selektor Argentine, a i tu mu je pomoćnik Lionel Skaloni. Imali su plavo-beli Lionela Mesija i na Svetskom prvenstvu u Rusiji. Imali su i Havijera Maskerana kao komandanta defanzivnog dela tima, da čuva leđa najboljem na svetu. Ali je i pored svega toga Gaučosi su izgledali na terenu kao razbijena banda.

Svakodnevno su isplivavale afere, sukobi igrača sa selektorom, da je na kraju, pred meč osmine finala sa Francuskom, išla priča da je Sampaoli potpuno skrajnut, da se više ne pita, da sastav koji će izaći na teren biraju sami igrači. Na kraju se porazom od Trikolora i završio put Gaučosa na Mundijalu.

U svetlu cele priče Lionel Mesi je, kažu, ponovo poručio da je završio sa reprezentacijom. Nije on javno rekao da je otišao u penziju, ali svi drugi su govorili da je tako.

Dok se smirivalo tle u Argentini, Sampaoli je zvanično smenjen, a na mesto vršioca dužnosti selektora postavljen je Skaloni. Dok se ne nađe bolje rešenje. On je krenuo tiho, nizao pobedu za pobedom, dok na kraju nije ubedio Savez da mu da šansu da tu i ostane.

A, onda je došao Kup Amerike. Usred korona virusa, na tlu Brazila. Lionel Mesi se vratio u reprezentaciju. I počeo je – tango. „Desetka“ Argentine je razvalila na turniru, odvela je tim do finala, a tamo je Anhel di Marija prelepim lobom potukao Brazil i doneo trofej plavo-belima. Tandem Mesi – Skaloni, Lionel – Lionel, lansirao je Albiseleste do pehara koji su čekali 28 godina. Od 1993. Uzeli su trofej koji čak ni Grande Dijego nikada nije podigao.

I dolazimo do vremena današnjeg. Lionel i Lionel su na korak od još jednog senzacionalnog uspeha. Deli ih još jedna pobeda pa da Argentinu podignu na fudbalski Olimp, na kojem nije bila od 1986.

Držao se Skaloni nekako posle pobede nad Hrvatskom, iako je u njemu divljao kovitlac emocija. A, onda mu je prišao Mesi, zagrlio ga, šapnuo mu nekoliko reči i selektoru Argentine su sve brane popustile. Zaplakao je Lionel. Čovek iz senke, iz trećeg plana, selektor o kojem gotovo niko nije pričao prethodnih dana pored Dalića, Regragija, Dešana, ima priliku da postane najveći selektor Argentine svih vremena. Lionel i Lionel. Izgleda da samo jedan nije bio plavo-belima dovoljan...