Dva lica modernog sveta – 13 francuskih Afrikanaca protiv 13 marokanskih Evropljana

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Slučaj je hteo da se u polufinalu Mundijala igraju Francuska i Maroko. Trikolori sa 13 igrača poreklom iz Afrike i Lavovi sa Atlasa sa 13 fudbalera rođenih i odraslih u Evropi.

U redovima selekcije Didijea Dešana imamo igrače poreklom iz Angole , Konga , Kameruna, Benina, Obale Slonovače, Malija, Senegala, Gvineje, Malija, Ažira i Maroka. Selektor Maroka Valid Regragi, takođe rođen na Starom kontinentu u Francuskoj, izabrao je fudbalere koji su mogli da igraju za reprezentaciju Holandije, Belgije, Španije, Italije i naravno opet Francuske.

Najveća zvezda Galskih petlova Klijan Mbape je rođen u mešovitom braku Kamerunca i Alžirke, Kamavingin roditelji su iz Konga, ali je on rođen u Angoli, Čuamenijevi su iz Kameruna kao i mama Vilijama Salibe. Iz Konga dolaze Mandanda, Disasi, Muani. Kunde je iz Benina, Upamekano iz Gvineje, Dembele vodi poreklo iz Malija po ocu, a iz Senegala i Mauritanije po majci. Mateo Gendozi je među retkim Marokancima fudbalerima koji nije izabrao zemlju svog oca.

Svi najbolji igrači Maroka su rođeni na Starom kontinentu, od Hakimija do Amrabata i Zijeha. Ašraf Hakimi je mogao da igra za Španiju kao i rezervni golman Munir Mohamedi. Zijeh, Amrabat, Mazraui, Abuklal su odustali od holandskog da bi nosili marokanski dres. El Kanus, Amala, Čair, Zaruri su preferirala Maroko Belgiji dok su Sais i Bufal mogli da budu večeras na drugoj strani, u dresu Francuske. Kedira neće biti ni na klupi večeras zbog crvenog kartona, ali i to je bolje jer da je izabrao zemlju rođenja, Italiju, ne bi ni došao do Katara.

Dve reprezentacije su dva lica modernog sveta. Veza između novog i starog. Francuska integracija i “melting pot” protiv marokanske čvrste veze koja spaja jednu od najbrojnijih neevropskih etničkih zajednica u EU, što se moglo videti prethodnih nedelja na ulicama brojnih zapadnoevropskih gradova. Marokanci su najzastupljenija nacionalna migrantska grupa u svim najvećim zapadnim članicama EU, osim u Nemačkoj, od Francuske i Italije do Beneluksa na severu i Španije na jugu.

(©AFP)

Kralj Mohamed VI je veliki zabljuljenik najvažnije sporedne stvari na svetu i nije žalio novac da pošalje emisare u sve članice EU gde je bilo talentovanih mladih Marokanaca da ih ubede da se opredele za zemlju svojih roditelja ili predaka. Na Mundijalu u Kataru ta njegova politika je nagrađena nezabeleženim uspehom, a Hakimi, Amrabat, Bufal i Zijeh su nosioci tog tima zajedno sa golmanom Jasinom Bunuom koji je rođen u Kanadi.

Meč između Francuske i Maroka će nositi oznaku visokog rizika, ali će on biti mnogo manji nego što bi bio da se igra protiv Alžira. Frankofobija koja postoji među mladim Francuzima poreklom sa Magreba je raširena, više nego što bi vlasti u Parizu to želele da priznaju, ali i mnogo manje nego što bi to neprijatelji Francuske i Evrope priželjkivali. Ipak, zbog činjenica je da su mladi Marokanci u francuskim gradovima motivisani večeras više željom za nekom vrstom metaforičke osvete nego sportskim nabojem večeras će biti raspoređen i rekordan broj policajaca u svim gradovima gde postoje zajednice poreklom sa Magreba.

Treba međutim reći, odnos Maroka i Francuska nije tako traumatičan kao između Pete republike i Alžira. Maroko nije nikada bio smatran kao deo tertiorije Francuske, bio je uvek protektorat. Francuzi su znali da će, pre ili kasnije, napustiti najzapadniju arapsku državu. To se i dogodilo 1956. godine. Bilo je mnogo manje tenzija, mnogo manje nasilja i nije bilo građanskog rata kao u Alžiru.

Rivalstvo i neraščišćeni istorijski računi nisu sprečili dve zemlje da razviju vrlo kapilarne ekonomske odnose (Peta republika je prvi ekonomski partner Maroka), kao i da Francuska bude najpoželjnije meta migracija Marokanaca, a Maroko jedna od omiljenih turističkih destinacija Francuza, posebno bogatih. Stilista Iv Sen-Loran je pronalazio inspirciju za svoje kreacije u Marakešu, Dominik Štros-Kan se „sakrio“ u Maroku posle seksualnog skandala, a i nekada najbogatija žena na svetu Lilijan Bentankur je imala par vila za odmor.

U poslednjih par godina je bilo je nekoliko velikih kriza u odnosima između dve države. Najozbiljnija je nazvana „Pegasus“. Pariz je optužio Rabat da je koristi izraelski spajver da bi prisluškivao mobilni telefon predsednika Emanuela Makrona. Velike tenzije su registrovane i u prethodnim mesecima kada je Francuska prepolovila broj ulaznih viza za Marokance, jer je Rabat izbegavao da primi nazad svoje državljane koji nelegalno borava na teritoriji “Eksagona“.

Predsednik Makron, koji će večeras prisustvovati polufinalnom meču, nije krio zadovoljstvo zbog uspeha Maroka i javno je čestitao uspeh selekciji Regragija radujući se polufinalnom dvoboju. U imaginarnoj kolektivnoj svesti Francuza Maroko je kapetan Reno iz filma Kazablanka koji se predstavlja kao prijatelj Nemaca, a u stvari radi za Hemfrija Bogarta sa čuvenom konstatacijom na kraju filma: “Louis, I think this is the beginning of the beautifull friendship“.

(©Reuters)

Makron je prvi predsednik Francuske koji je bez okolišanja osudio kolonijalnu prošlost svoje zemlje, definisavši je kao zločin protiv čovečanstva, ta pozicija je mogla skupo da ga košta na izborima. Baš kao što i odluka da ide u Katar na završnicu Mundijala može da bude dvosekli mač. S jedne strane, Makron želi da bude predsednik koji je slavio dve titule prvaka sveta Trikolora i da se zakači za voz popularnosti Dešanovih izabranika, a sa druge se izlaže kritikama da ide na noge katarskom emiru El Taniju koji se ne može pohvaliti ni stepenom sloboda, ni pravne države, ni ljudskih prava.

Takođe, posle korupcionaškog skandala u Evropskom parlamentu nazvanom “Katargejt“ mnogi su se setili već famozne večere tadašnjeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija, predsednika UEFA Mišela Platinija i tada prestolonaslednika El Tanija. Posle te večere, Katar je dobio Mundijal, kupio nekoliko desetina novih Erbas aviona, PSŽ (Sarkozi je vatreni navijač Svetaca) i još par dvoraca u Francuskoj. Platinijev sin Loran je završio u organizacionom komitetu Mundijala u Kataru.

Sarkozi i Platini su proveli jedan dan u zatvoru zbog otužbi za korupciju, ali je skandal bio toliko veliki da je koštao bivšeg francuskog predsednika političke karijere, a Platinija ambicije da postane predsednik FIFA.