ALBANIJA: Unapred prežaljeni, ali Silvinjo ima neke lude ideje
Vreme čitanja: 7min | pon. 10.06.24. | 10:07
U najtežoj grupi, nisu doveli najjači tim i nemaju šta da izgube
Albanija je na pretprošlom Evropskom prvenstvu debitovala na velikim takmičenjima posle čudnih kvalifikacija i tada je zavladala euforija u zemlji koja nije baš poznata po sportskim uspesima. Albanci su tada očekivano ispali u grupi, ali fudbal je probio barijeru. Bio je to najveći uspeh u istoriji tamošnjeg sporta.
U prošlim kvalifikacijama su bili daleko bolji nego tada i najprijatnije iznenađenje zauzevši prvo mesto u grupi sa ozbiljnijim selekcijama poput Poljske i Češke. Ali, samo jednom je prvi put… Iako i sada ima euforije, iako će imati ogromnu podršku dijaspore sa tribina, ova reprezentacije ne uliva albanskoj naciji nadu kao prethodna. Pre svega zbog sastava grupe u kojoj bi trebalo da budu topovsko meso za aždaje poput Španije, italije i Hrvatske. Niko ne sme protiv Albanije da dozvoli bodovni kiks
Izabrane vesti
Ovaj uspeh je potpisan rukom dvojice poznatih Južnoamerikanaca Silvinja i Pabla Zabalete. Za razliku od onog plasmana na EP 2016. kada je Italijan Đani De Bjazi strogom defanzivom obezbedio plasman u Francusku, ova Albanija nije toliko defanzivna i ume raznovrsnije da napadne. Silvinjo je doneo nešto više od stare italijanske škole i unapredio stil igre pa je Albanija pobedila Češku 3:0, Poljsku 2:0…
Brazilac je nekada sa uspehom igrao za Barsu, Arsenal, Mančester Siti, ali mu trenerski počeci u Korintijansu i Lionu nisu obećavali. U Albaniju je sa sobom poveo nekadašnjeg saigrača iz Sitija Pabla Zabaletu pa su Brazilac i Argentinac zajedničkim snagama opet zapalili fudbalski plamen posle neuspelih pokušaja sa Italijanima Panućijem i Rejom. Uz njih je tu i Brazilac Doriva, nekadašnji reprezentativac Selesaa.
Prvo što je Silvinjo uradio je bila promena formacije sa tvrdih 3-5-2 na otvorenije 4-3-3 i 4-2-3-1. Albanija je zaigrala ofanzivnije i agresiju preselila na protivničku polovinu terena umesto na svoju. Južnoamerički stručni štab je ohrabrio igrače i da više veruju u svoje ofanzivne kvalitete i da više šutiraju na gol rivala pa su Albanci postigli nekoliko zaista spektakularnih golova u u kvalifikacijama.
Koliko je Brazilac bio posvećen poslu najbolje govori odluka da se preseli u Tiranu i da živi tamo kako bi što bolje upoznao čudan lokalni mentalitet. Nije se bavio poslom samo povremeno u reprezentativnim prozorima već je radio kao da je u klubu. Odmah je sa saradnicima proširio vidike i shvatio da Albanija u dijaspori ima dobar fudbalski kapacitet i da svet ne mora više da prepoznaje ovu balkansku zemlju samo po pevačicama. Pogledali su 240 utakmica, napravili širi spisak od 70 imena, potom ga skratili na 39, a onda i na konačna 23 imena za prvi meč protiv Poljske u kvalifikacijama. Upisali su minimalan poraz što je tada delovalo kao korektan rezultat, ali pravo čudo je usledilo u nastavku jer više nisu izgubili nijednu utakmicu.
Nisu odmah sekli ono što su zatekli, ali su to radili postepeno i usput se zahvaljivali veteranima koji su prethodnih godina imali bitne uloge u reprezentaciji. Polako su dodavali “otkrića” sa video snimaka pa je tako Jasir Asani iz Južne Koreje dočekao debi sa 28 godina i postao jedan od najbitnijih šrafova u ekipi.
Toliko je dobar utisak ostavio Silvinjo da FS Albanije sada čini sve da ga zadrži i nudi mu novi ugovor vredan 2.200.000 evra godišnje. Deluje da mu je ovaj angžaman promenio trenerski put i da može da se nada i nekom atraktivnijem poslu posle EP. Pogotovo ako napravi neku senzaciju i “čapne” koji bod.
Igrački kadar je i dalje skroman, ali većina reprezentativaca su prošli kroz lige petice ili su još tamo. Naravno, najviše ih je prošlo kroz italijansku školu gde Albanci masovno emigriraju pa su fudbalski klubovi na Apeninima prepune njihove dece. Produkti tog obrazovanja su najvredniji igrači reprezentacije Strakoša, Hisaj, Kumbula, Aslani, Manaj…
Odbrambena linija je i dalje temelj crveno-crnih. Na golu će verovatno biti veteran Etrit Beriša umesto Tomasa Strakoše koji se nije proslavio u Brentfordu. Iako su najbolje godine odavno iza golmana Empolija, u reprezentaciji je pružao bolje partije od Strakoše koji je u Premijer ligi za dve godine upisao samo dve utakmice i potpuno ispao iz forme.
Poslednja linija u kojoj su Elseid Hisaj, Ardijan Ismajli i Berat Đimšiti je najveći oslonac. Kapiten Đimšiti je imao sjajnu sezonu u Atalanti, već dugo igra u Seriji A na visokom nivou i on je lider ovog tima. Uz njega je pre par godina projektovan Maraš Kumbula koji je tada eksplodirao u Veroni i za više od 20.000.000 evra prešao u Romu, ali mu je tamo Murinjo stopirao karijeru i nedavno je ispao sa Sasuolom iz lige. Zato će pre Kumbule verovatno startovati borbeni Ismajli iz Empolija koji drži konstantan nivo solidne forme. Tehnički je skromniji, ali taktički i fizički pouzdaniji. Desno je Elseid Hisaj iz Lacija koji takođe više nije onaj igrač iz Napolija od pre nekoliko godina, ali u reprezentaciji nema zamenu. Levi bek Mario Mitaj iz moskovske Lokomotive ima samo 20 godina i važi za veliki potencijal. Silvinjo ga forsira da bude što ofanzivniji kao nekada on u Barsi i Arsenalu.
Ako je odbrana srce, vezni red su pluća albanskog tima. Lećeov zadnji vezni Iber Ramadani je kod Silvinja zaigrao najbolji fudbal u karijeri i preneo tu formu i na klupski nivo. On će biti osigurač ispred odbrane, a uz njega će plejmejkerske dužnosti i ofanzivniju ulogu obavljati Kristjan Aslani.
Vezista Intera je ponajbolji igrač u albanskom timu, iako Armando Broja ima veću tržišnu vrednost. Aslani je rođen je u Elbasanu, ali je kao dete sa porodicom emigirirao u Italiju i tamo prošao čuvenu Empolijevu školu, jednu od najboljih na Čizmi. Samo jedna sezona mu je bila dovoljna da ga uzme Inter čiji član je poslednje dve godine. Nema neku od glavnih uloga u timu Nerazura, ali je u minuloj šampionskoj sezoni uspeo da upiše dvadesetak prvenstvenih mečeva, uglavnom ulazeći sa klupe. I završio je sezonu sa 93 odsto tačanih dodavanja što ga čini igračem sa najpreciznijom pas igrom u Seriji A ako se računaju fudbaleri sa minimum 500 dodavanja u sezoni.
To nešto govori… Mlad je za italijanske prilike (22 godine) i vreme radi za njega u Interu kada Henrih Mhitarjan siđe sa velike scene. Reč je o profilu između “šestice” i “osmice”, jakih pluća koji diktira igru Albanije i sjajno se razume sa Bajramijem koji igra nešto ofanzivnije. On je takođe je prošao kroz Empoli i može se reći da je najkreativniji igrač albanske reprezentacije. Na njemu će biti veliki pritisak i odgovornost da dobije neke bitke sa atomskim veznim redovima rivala u grupi, da podvali neki pas ka napadačima, šutne sa distance, izmisli neki potez, razigra krila…
► ALBANIJA POSLEDNJA U GRUPI – KVOTA 1,40
► ALBANIJA U GRUPI DAJE TRI ILI VIŠE GOLOVA – KVOTA 3,10
A najzanimljivija stvar je vezana za krila. Već smo pomenuli desno krilo Asanija koji je rođen i odrastao u Makedoniji, nije imao lak fudbalski put i igrama u Južnoj koreji je skrenuo pažnju Silvinja i saradnika. Ima ubitačnu levicu, postigao je neke spektakualrne golove u kvalifikacijama šutevima sa distance i sjajan je izvođač prekida. Postao je miljenik navijača.
Šokantan potez je Silvinjo povukao odlukom da na EURO ne pozive Granadino levo krilo Mirta Uzunija. Brzonogi napadač je dao dvocifren golova u Primeri minule sezone što u timu poput Granade nije lako. Odigrao je veći deo kvalifikacija kao starter, ali iz nekog neobjašnjivog razloga, Silvinjo ga je precrtao i kladiće se na malo poznatog Tolanta Seferija na levom krilu. On nema neke posebne ofanzivne kvalitet, ali impresionira defanzivnim radom, oduzetim loptama i količinom pritiska na protivnika. Po broju dobijenih duela u kvalifikacijama, Seferi je na prvom mestu u albanskoj reprezentaciji.
Još šokantniji potez selektora je bio da izostavi i dugogodišnjeg reprezentatvca i centarfora koji je izneo kvalifikacije Sokola Cikalešija. On mu je bio starter na sedam od osam kvalifikacionih mečeva, dao veliki doprinos i odjednom je precrtan. Kruže priče da je selektor bio pod pritiskom da pre Cikalešija igra Armando Borja iz Čelsija, iako je iza njega turbulentna sezona i nije pokazao da vredi koliko se o njemu priča. Štaviše, Silvinjo ima još jednu bolju opciju od Broje. Reč je o nekadašnjem velikom talentu Intera i Barselone Reju Manaju. Nije mu karijera išla kako se predviđalo, izgubio je bitne godine, ali je prošle sezone eksplodirao u turskom Sivasu i završio kao četvrti strelac lige. Ipak, Broja ima bolje šanse da bude starter…
Ove Silvinjove ideje mnogima nisu jasne, ali ih niko javno ne preispituje jer je Brazilac stekao ogroman rejting u javnosti. Svaki osvojen bod u grupi smrti sa Špancima, Italijanima i Hrvatima bi bio ogroman uspeh za Albaniju. Čvrsta odbrana, agresija, prekidi i talenat Aslanija i Bajramija su aduti za kakvu takvu nadu protiv mnogo jačih rivala u grupi. Iako Silvinjo ne ide sa tim stavom u Nemačku.
“Ne idemo tamo da se zabavljamo. Naš posao još nije dovršen. Ako nam se ukaže bilo kakva šansa da prođemo grupu, žestoko ćemo se boriti da je iskoristimo kao što je bio slučaj i u kvalifikacijama”, rekao je nedavno albanski selektor.
1. KOLO
Subota, 16. jun
18.00: (1,85) Španija (3,50) Hrvatska (4,40)
21.00: (1,42) Italija (4,40) Albanija (8,00)
2. KOLO
Sreda, 19. jun
15.00: (1,55) Hrvatska (4,00) Albanija (6,50)
Četvrtak, 20. jun
21.00: (2,30) Španija (3,30) Italija (3,20)
2. KOLO
Ponedeljak, 24. jun
21.00: (10,0) Albanija (5,10) Španija (1,32)
21.00: (3,90) Hrvatska (3,50) Italija (1,95)