Srbija u ružičastim naočarima: Nije Arabija problem, vidite Kantea; Da imate Eriksena, strah bi postojao

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Nemačke)

Dve utakmice, jedan bod i guranje na stanici sa Danskom za poslednji voz ka nokaut fazi. Mesta ima za jedan tim. Srbija je sebe ko zna koji put dovela u situaciju da u poslednjoj utakmici nešto mora, a malo je reći da joj to nije zona komfora.

U Kataru pre nepune dve godine, pojedini evropski mediji častili su je i epitetom "Dark horse", potencijalnom minom za favorite, ali kako se scenario iz Dohe maltene ponavlja u Nemačkoj, reklo bi se da su šanse da se vrati za Beograd, pre nego li da nastavi takmičenje u Dortmundu (ili Minhenu), daleko veće.

No, ako pitate ljubitelje fudbala širom planete kojima je poslednjih dana prebivalište u Nemačkoj i Minhenu, shvatićete da, i te kako ima onih koji Orlove gledaju kroz ružičaste naočare. Možda zato što nisu pristrasni, što ih nisu toliko puta kroz istoriju ostavili u neverici, možda jer nisu, poput nas Srba, secirali Srbiju do detalja...

Glumci često vole da kažu da su im omiljene kritike i zapažanja ona što dolaze od običnog sveta, koji na zanat gleda drugačije od esnafa. Tako je i nas zaintrigiralo šta posle duela sa Engleskom i Slovenijom, o igri, izgledu, manama i vrlinama reprezentacije Srbije kažu oni što su zbog fudbala prevalili hiljade kilometara, promenili nekoliko letova i ko zna još koliko vozova.

Škoti su na zavoleli onog trenutka kada su shvatili da igramo protiv Engleske. Koliko bi nam samo tura pića obrnuli svakom sa srpskim obeležjima da smo otkinuli bod Englezima... A u centru Minhena naišli smo na dvojicu koji su verovali da Srbija može i do preokreta.

Ros i Li, dvojica Bradonja iz gradića Damfris (oko 30.000 stanovnika), čekaju krilca, klub sendvič, i manirom momčina odraslih u britanskim pabovima, vlaže grlo jakim gutljajima piva. Ljubazno ustupaju mesto i počinju priču o Srbiji.

"Srbija je odigrala prilično dobro. Engleska je prvi favorit da osvoji prvenstvo, ali igra joj je prilično loša, ispod očekivanja. Meni je Srbija izgledala kao ekipa sa dosta samopouzdanja. Izgledala je kao ekipa spremna i da pobedi da je uspela da dođe do izjednačenja. Srbiji je neophodno više zajedništva kakvo poseduje Škotska. Da se svi stopite u jedno, igrači i navijači."

Ros i Li

Lekcije iz navijanja podelili su čitavoj Evropi. Doktorat će braniti sutra u Štutgartu. Njih 200.000! Biće tamo i Ros i Li. U istoj su situaciji kao Srbija. Ako pobede Mađarsku, idu dalje. Njima, za razliku od nas, rezultat nije najvažniji.

"Ne bi trebalo da budete uplašeni pred Dansku. Možete da prođete dalje. Ni oni nisu pobedili Sloveniju. A ni protiv Engleske nisu bili ništa posebno, već je Engleska bila užasna. Ako Srbija bude igrala kako može, pobediće Dansku. Znamo Mitrovića. Briljantan napadač. U Njukaslu se malo mučio, ali u Fulamu je redovno postizao golove. Otišao je u ligu novca, ali to je pošteno", zaključuju Ros i Li. Nisu se naljutili što im se hrana nekoliko minuta hladila zbog priče o Srbiji.

U centru Minhena, premalo navijačkog kolorita. U fan zoni - najvrelija atmosfera poslednjih četri, pet dana. Tako je kada Turci igraju. Sve se crveni. Pa i koža na licu. Da svaka pokaže ljubav prea državnom timu.

"Srbija je pokazala bolju igru protiv Engleske koja je daleko kvalitetniji tim, nego protiv Slovenije. Problem je što Tadić nije igrao od početka. On je kapiten, a Mitrović ne može da obavlja ulogu kapitena dobro kao Tadić. On je snažan napadač, ali ne i kapiten. Kada je Tadić ušao, utakmica se promenila, a Srbija proigrala", priča ekipa drugova iz Nirnberga.

Batu je drugi s desna

Batu je najubedljiviji. Ima stav i potkrepljuje ga argumentima.

"Mitrović mora da postiže golove kao u saudijskoj ligi, to vam je nedostajalo protiv Slovenije." Istina, četiri prilike nije pretvorio u gol Mitrović protiv Engleske ostavši na samo jednom pogotku na poslednjih osam nastupa za reprezentaciju. Iako je ubedljivo najbolji strelac u njenoj istoriji. Možda je zaista problem što je Mitrogol iz Premijer lige prešao u Saudijsku Arabiju. No, Batu nije saglasan.

"Mislim da to nije problem. Pogledajte Kantea, igra u saudijskog ligi, a dva puta zaredom bio je igrač utakmice za Francusku."

Evo i Danaca. Prethodnih dana teško uočljivih u Minhenu, ali kako se bliži meč sa Srbijom, počeli su da dolaze. Eskil, Kasper, Fred i Matijas gledali su sudar sa Engleskom u Frankfurtu, a potom se preselili u centar Bavarske. Biće ekipa iz Kopenhagena na stadionu protiv Srbije u utorak.

"Imate kvalitetne napadače. Da imate igrača sličnog kvaliteta i sposobnosti kao Kristijan Eriksen, bili bismo prilično uplašeni. Nedostaje vam zvezda, top igrač na poziciji plejmejkera. Fali vam i kompaktnosi u veznom redu. Danska primera radi ima startnih jedanaest od kojih svi članovi igraju za klubove u top ligama. Srbija to nema. Doduše i nama nedostaje vrhunski špic. Hejlund je potencijal, ali nije pogodio na šest utakmica. Jonas Vind nam je trenutno najopasniji igrač."

Za kraj, oni protiv čijih je reprezentacija Srbija igrala.

"Vidite kakve igrače imate u napadu, sa sve vreme gurate loptu na bok. A odatle ne prolazite. Ali za to je Piksi kriv. Pozitivno je bilo jedino što Srbija nije odustala do samog kraja", kaže 25-godišnji Nikola iz Ljubljane, a njegov otac Ljubo, rodom iz Negotina nastavlja: "Dok su igrači mladi, dok ne steknu ime i repputaciju igraju dobro za reprezentaciju. Kasnije počne da ih bolji uvo. Na pokazuju nikakav entuzijazam."

Pogodio je Slovence gol Luke Jovića u poslednjoj sekundi. Još pomalo utapaju tugu u alkoholu. Englezi njime podgevaju raspoloženje u fan zoni. Imaju lopticu, manju od rukomente i maltene svakom prolazniku dele asistenciju, čekajući fudbalsku reakciju. Mnogi kuliraju, poneko ispoštuje, ima i onih što izvedu prilično atraktivan, početnički fristaj. Naradi ga birmingemska grupa u ljubičastim dresovima aplauzima. Svačiji broj počinje sa četvorkom... 40, 43, 42...

Šta znače brojevi, pitamo?

"Slavimo drugu 40. rođendan. Kupili smo karte za Minhen još pre godinu dana kada se nije znao raspored utakmica. Nemamo karte, ali došli smo da se zabavljamo", objašnjava Karl, dok njegovo društvo izaziva i organe reda da pokažu fudbalske veštine. Nemački policajci i policajke, prvo stidljivo, a onda sve učestali i slobodnije odigravaju povratne lopte.

Slučajni prolaznik bekovskom šalje lopticu u "koprive". Tridesetak sekundi kasnije, na jedan Englez drugom na krkače, nosi lopticu i trijumfalno salutira.

"Vratila se kući, a", provociramo odgovor - "To je jedina stvar koja se vraća kući", iz topa ispaljuje Karl.

Pa zar vi niste prvi favoriti?

"Možda tek četvrti, posle Španije, Nemačke, Francuske..."

Niste baš oduševljeni reprezentacijom? Gledali ste meč sa Srbijom?

"Bili ste bolji od nas u drugom poluvremenu. Sabili ste nas u šesnaesterac i mučili. Mislim da je Srbija mogla lako da izjednači i da ima bolju timsku koheziju od Engleske."

Naravučenije - možda srpske oči trenutno vide zamućenu sliku, čuveni "sneg" na tv ekranu. No, lepo je čuti nepristrasna mišljenja, ma koliko ona ličila na ulepšanu stvarnost, na utopijska gledišta. Nama su postala prilično daleka, ali nada postoji. Još 90 minuta da se antena namesti, da se slika izoštri, pa da možda premijerno gledamo film koji se u Srbiji kao samostalnoj zemlju nikada nije emitovao.