Čolova četa najjača u Evropi

"Atletiko Madrid izlazi na teren da pobedi i ne zanima ih da li će sutra pričati jesu li to uradili lepo za oko ili ne".

Izjava Alvara Servere posle poraza njegovog Kadiza od Jorgandžija samo potvrđuje ono na šta su nas Dijego Simeone i njegovi fudbaleri navikli proteklih godina. Od kada je Argentinac seo na klupu pre tačno devet godina i mesec dana, Atletiko je postao tim koji igra čvrsto pozadi i sigurno u napadu. Ne i lepršavo, već s jedinim ciljem da osvoji tri boda.

Vojnička disciplina Čola Simeonea preporodila je madridske crveno-bele i vratila u vrh ne samo španskog, već i evropskog fudbala. Atletiko je pod njegovom komandom igrao dva finala Lige šampiona (2014. i 2016) i osvojio Primeru (2014). Ove sezone je na putu da ponovi te uspehe. Posebno mu se velike šanse daju u domaćem prvenstvu, u kom na polovini trke ima 10 bodova više od Barselone i Reala, ali i utakmicu manje, dok će se u osmini finala Lige šampiona sastati sa poljuljanim Čelsijem.

Po trenutnim brojkama, gledajući najboljih pet liga, Jorgandžije su na prvom mestu u Evropi.

Od svih lidera u nacionalnim prvenstvima, Atletiko ima najviše pobeda i najbolji procenat uspešnosti. U 19 mečeva ekipa je slavila 16 puta, što je 84,21 odsto. Slede Bajern sa 73,6 odsto (14/19), Milan sa 70% (14/20), Mančester siti sa 65% (13/20) i Lil sa 63,64% (14/22).

O kakvoj odbrani se radi pokazuje samo 10 primljenih golova u 19 utakmica, čemu značajno doprinose i Oblakove 52 uspešne intervencije pred gol-linijom. Svi ostali vodeći timovi u "ligama petice" primili su više: Siti 13, Lil 15, Milan 23, Bajern 26. Ova sezona je i, bar zasad, jedna od efikasnijih za Atletiko pod Simeonevoim vođstvom. Sa 40 datih golova crveno-beli su ispred Mančester sitija i Lila (po 37), ali iza Milana (41) i Bajerna (57).

Vodeći strelac tima, a i kompletne Primere, je Luis Suarez sa 14 golova u 16 nastupa. (Kako li se samo osećaju u Barseloni kada pogledaju ovaj podatak). Zanimljivo, fudbalerima Atletika potrebno je najmanje šansi od svih timova španskog prvenstva da bi postigli gol. Prosečno, mrežu rivala zatresu na svakih 5.33 šuteva, dok je Realovim igračima prosek 7.2, a Barsinim 7.7. U poređenju sa pomenutim liderima iz drugih zemalja, Bajern je blizu sa 5.42 potrebna šuta za gol.

Podatak koji verovatno navijačima Jorgandžija daje najveću nadu u osvajanje 11. titule jeste izjednačen klupski rekord po broju osvojenih bodova na polovini sezone: 50 u 19 utakmica, baš kao i 2014, kada je podignut pehar namenjen prvaku Španije. I po tome je Atletiko bolji od ostalih, čak iako su odigrali više utakmica. Lil je na 48 bodova iz 22. kola, Milan na 46 iz 20, Siti na 44 iz 20, a Bajern na 45 iz 19.

Može se, naravno, diskutovati o kvalitetu liga i ko ima teže protivnike u svojim prvenstvima, pa je zato Liga šampiona merilo za najboljeg u Evropi bez obzira na statistiku, ali kada je Španija u pitanju, sve više se čini da je ovo Atletikova sezona.