I opstanak i povratak

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Možda bi se neko uživeo u ulogu Slobodana Boba Mihajlovića iz “Vrućeg vetra“, zavalio u stolicu restorana iako nema dinara u novčaniku i počeo da naručuje đakonije, pod obrazloženjem „kad god sam u krizi, potrebno mi je malo luksuza, komfora“; bilo je onih kojima se dopalo poređenje sa Slobodanom Popadićem iz “Boljeg života“, pošto je taj svima simpatični momčić pronalazio izlaz iz delikatnih životnih i emotivnih situacija, ostajući veran sebi; a može biti da nam je sad potrebna repriza – kao da na njih nismo navikli – još jedne serije klutnog statusa u jugoslovenskoj kinematografiji. Da se vratimo kao “Otpisani“.

Da naši fudbalski reprezentativci ožive sećanje na Tihog, Prleta i poštara Jocu. Da razočaraju Krigera i sve one/nas/njih koji bi hteli da budu „otpisani, a ne zapisani“, kao što je komandovao major u sjajnom tumačenju Steva Žigona. Da se pojave kao Pavle Vuisić i pre nego što upuca majora Gašpara slavodobitno konstatuje:

“Je l’ to štos iz Minhena?“

Ne samo lokacijski, dosta je simbolike u poslednjoj utakmici srpske reprezenzacije tokom grupne faze Prvenstva Evrope. U redu, ne borimo se protiv Nemaca, bar ne još, ali imamo čak i unutrašnje neprijatelje i moramo da se dovijamo na razne načine da bismo ih savladali. Malo se veruje Orlovima, osim njih samih, da su sposobni da se oslobode stega i zakorače ka fudbalskoj slobodi, kao što su Otpisani na mangupski način preživljavali. I kad se činilo da su gotovi, da im nema spasa, uspevali su da podignu moral sebi i zarobljenom narodu tokom okupacije Nemačke u Drugom svetskom ratu.

Čak i onom rečenicom koja tad ništa nije značila, a odomaćila se za sva vremena:

“Op, cvrc, gevezen, zajn“.

Možda nam je baš to potrebno. Da nas bude briga za sve, da postupimo mimo šablona, mimo zakonitosti fudbala i da odigramo po našem. Da improvizujemo, kao što kažu da je učinio Ivan Bejkarev dok je tumačio Caneta Kurblu. Suštinski nebitnog, epizodnog lika, čak ta repika nije bila u početnom scenariju, da bi se reditelju Aleksandru Đorđeviću dopala i evo ostade do danas. A pošto je Cane Kurbla bio marginalizovan nalik Lazaru Samardžiću, Veljku Birmančeviću, Ivanu Iliću, pa i Luki Joviću, evo i njima, kao maltene drugopozivcima, savršene šanse da urade nešto mimo plana, da pokažu prkos i ponos i da neki potez ostane u amanet budućim generacijama, da ga prepričavaju.

Kad smo već kod generacije, ovoj će se suditi na osnovu učinka baš protiv Danske, vrednog plasmana u osminu finala. Ima u njoj momaka koji su bili prvaci sveta za omladince i to niko ne može da im oduzme, većina ovih fudbalera je izborila plasman u Katar na furiozan način i dovela nas na EURO, međutim... Opet, to “međutim“, kao u Otpisanima, kao pokazatelj da nešto nije potaman, poslednji utisak je uvek najjači. Na sreću ili na žalost, zavisi ko kako gleda. I što reče jedan od članova stručnog štaba na završnom treningu pred meč odluke:

“Ne dozvolite sebi da vas pamte kao gubitnike“.

►Lazar Samardžić daje gol i Srbija pobeđuje - kvota 8,00

U prevodu: odbijte da budete zapisani, a kamoli otpisani, nego se vratite, kao što su to i kad im je malo ko poklanjao pažnju i davao šanse činili dovitljivi Prle, organizovani Tihi i smireni poštar Joca. Na gaf, na mangupluk, na štos. Pa, neka je iz Minhena.

Malo šta dobrog može da se izvuče iz izdanja našeg državnog tima u prve dve utakmice. Verovatno je raspoloženje nacije na najmanjoj tački otkako je Dragan Stojković selektor. Delom se i sam Piksi postarao za takav ambijent pred krucijalnu utakmicu, ali je tražio samo jedno. Podršku. Da se ljudi manu negativnih misli i veruju. Njemu, reprezentativcima, stilu kakav planiraju da prezentuju.

Luka Jović (©AFP)

Može biti da je, makar u tom pogledu, u pravu. Potreban nam je nalet patriotizma, lišen političke obojenosti, jer ni Otpisani nisu zalazili na to nesigurno tle, favoriziovali komuniste ili partizane... Ovo je pitanje nacionalnog sportskog interesa i zato, koliko god bili razočarani (a jesmo, i te kako), sumnjičavi (kad ne ide, onda se i to osećanje rađa) ovom timu kao da nedostaje naboj kakav ga je pratio pred Katar, kad je cela država bila uz igrače.

Osetilo se to i kroz reklamni spot Mozzarta, protkan čak i motivima pesme „Marširala kralja Petra garda“, orlom što leti od Amsterdama, preko Firence, Rima i Sevilje, sve do Londona, pa odatle pravo u pustinju. Uprkos krahu na Prvenstvu sveta evo tog predatora opet tu, da uz glas Dejana Đurovića ponovo leti.

Deluje lenjo i nezainteresovano, kao što je konstatovao narator iz čuvenog Opstanka, ali prema njegovim rečima „čeka povoljan trenutak kad će ga svi otpisati“, jer što reče Đurović – tada je najopasniji.

Da li je ovo taj trenutak? Da Srbija na tlu Bavarske traži i opstanak, po uzorku na orla, a zahteva i povratak u život u situaciji kad je otpisana.

Samo da ne bude zapisana kao gubitnik.

GRUPA C

21.00: (2,35) Danska (3,45) Srbija (3,35)

21.00: (1,40) Engleska (4,70) Slovenija (10,0)