Unikatna uspomena na '92 i legendarnu levicu: Dres koji Miha nikada nije obukao

Svi već znamo priču od Evropskom prvenstvu 1992. godine i poglavlje alternativne istorije - šta bi bilo kada bi bilo i da li bi Jugoslavija pokorila kontinent da ratno stanje uz sankcije i embargo nije proizvelo veto na učešće na Euru u Švedskoj.

Ima već 32 godine otkako su Plavi odlukom Saveta bezbednosti UN izbačeni sa Evropskog šampionata u Švedskoj i specijalnim letom vraćeni za Beograd. Kako "dok jednom ne smrkne, drugom ne svane", Danska je uskočila na mesto Jugoslavije projektovane da napadne, zašto ne i osvoji šampionski pehar.

Danci su maltene iz kupaćih gaća, sa odmora i roštiljanja uskočili u fudbalsku opremu i kroz grupu sa Švedskom, Francuskom i Englesko, a kasnije i preko Holandije u polufinalu i Nemačke u finalu došli do trofeja.

I baš zbog ovokvog spleta događaja, reprezentativci Jugoslavije nikada nisu na teren izašli sa garniturom Adidasovih dresova, pravljenih specijalno za Euro. Onaj sa brojem 11, što je bio namenjen Siniši Mihajloviću, tri decenije i kusur kasnije viđen je u Nemačkoj. Nosio ga je Andrija Kaluđerović dok je bodrio Srbiju Feltins i Alijanc areni.

"Sasvim slučajno, na aukciji 'Budi human' sam kupio taj dres sa Evropskog prvenstva 1992. godine, na kojem kao što je poznato nismo učestvovali. Tada je Danska otišla na Evropsko prvenstvo umesto nas zbog sankcija i osvojila Euro. Mihajlovićev dres sa brojem 11 koji nažalost nije nikada obukao, završio je kod ljudi iz organizacije Budi human. Original dres. Ja sam tada poželeo da ga imam, kupio sam ga i sa njim došao na ovo Evropsko prvenstvo", kaže Andrija koji nam je priču od dresu u društvu dvojice sinova pričao na minhenskom Marijensplacu.

Andrija Kaluđerović sa sinovima na Marijenplacu

Još se "jedanaestica" jednog od najboljih izvođača slobodnih udaraca svih vremena nije našla uramljena. Razlozi, čisto praktične prirode.

"Nisam ga još uramio kako bih mogao da ga nosim. Čuvam ga u kući na posebnom mestu i u retkim prilikama ga nosim."

Deo drim tima, jednog od najmoćnijih u istoriji države uz Mihu bili bi Dejo Savićević, Vladimir Jugović, Peđa Mijatović, Dragan Stojković Piksi, Davor Šuker, Zvonimir Boban, Srećko Katanec, Robert Prosinečki, Alen Bokšić, Ilija Najdoski, Darko Milanič, Faruk Hadžibegić, Mehmed Baždarević... Kada se podsetimo ovakve kaznene ekspedicije, jasno je zašto se i dan danas veruje da niko ne bi zaustavio Plave na putu do evropskog trona.

YU 382/381 – poslednji let za Jugoslaviju

"Vrlo verovatno bismo osvojili to prvenstvo. Imali smo odličnu ekipu... Danci koji su u kvalifikacijama bili drugi iza nas su otišli...", smatra Kaluđerović i objašnjava da za sada nije dobio ponudu da nekome proda fudbalsku relikviju: "Nije puno ljudi saznalo da ja posedujem ovaj dres. Tako da mi nisu stizale nikakve ponude. Posle vašeg teksta možda počnu da stižu", rekao je Andrija kroz smeh."

Za kraj, sećanje na emotivnu scenu koja se pre manje od dve nedelje odigrala na Areni u Gelzenkirhenu.

"Baš na utakmici u Gelzenkirhenu njegovi sinovi su prolazili pored mene. Jedan od njih je slikao moj dres. Od pozadi, da se vidi prezime Mihajlović", zaključio je Kaluđerović.