Reprezentacija 2021

Još jedan kvalifikacioni ciklus je otišao u bespovrat, Srbija neće na Euro, a naredne dane ćemo trošiti spekulacijama o sudbini Ljubiše Tumbakovića – ugovor mu traje do kraja kalendarske 2021. godine – te mogućim naslednicima na klupi. Jedino što sigurno znamo, mada je pitanje šta je uopšte sigurno, jeste da reprezentacija što se igračkog kadra tiče neće pretrpeti velike izmene.

Prosto, ma koliko utisak posle sinoćnjeg meča bio loš, ovo jeste najbolje što Srbija ima. I još neko vreme će biti. I možemo samo da se nadamo da nikome neće, kao nedavno Nemanji Matiću, pasti mrak na oči pa da kaže: dosta je bilo. Jer objektivno gledano, a neuspesi u kvalifikacijama za U21 Evropsko prvenstvo to su nam jasno pokazali, nije da ovu generaciju čekaju bolji, talentovaniji naslednici.

Naprotiv, ako računamo one naredne kvalifikacije, one za Mundijal u Kataru, možda bi, bar po trenutnoj situaciji, samo još Ivan Ilić, igra on zaista dobro na pozajmici u Veroni, mogao da se priključi seniorskoj selekciji. Za Filipa Stevanovića i Slobodana Tedića još je rano, ostali objektivno nemaju čemu da se nadaju u skorije vreme.

Povoljna okolnost je što gro ove aktuelne generacije čine momci koji tek ulaze u najbolje fudbalske godine, pa neće tu biti velikih pomeranja. U suštini, jedina dilema je status Aleksandra Kolarova. Nedavno je i sportski direktor Vladimir Matijašević otkrio da mu je kapiten najavio skoro povlačenje iz reprezentacije, najkasnije posle Evropskog prvenstva, a možda i pre ako se ne plasiramo. Nismo se plasirali.

A koliko je Kolarov bitan u ovom timu videlo se i sinoć, jer Tumbaković nije verovao u štopere koje je pozvao – Uroš Spajić ušao u igru tek kad se povredio Stefan Mitrović i obavio svoje kako treba, Strahinja Pavlović i Nikola Maraš nisu bili ni na klupi za rezerve – pa je Nemanja Gudelj, u poslednjih nekoliko utakmica jedan od naših najboljih igrača, krpio pozadi.

Ovde pak dolazimo i do drugog problema, jer iako je okosnica tima tu, na primeru Strahinje Pavlovića jasno se vidi koliko u stvari mi zavisimo od trenutka. Doskorašnji prvotimac Partizana je projektovan u jednog od budućih nosioca reprezentacije, ali kako ove sezone nije odigrao ni minut u Monakovom dresu sam sebe je ispisao sa spiska ozbiljnih kandidata da istrče na teren. Ne sumnjamo mi da će se on vratiti, ali jeste taj slučaj pokazatelj koliko je plitak bunar iz koga Srbija crpi igrače: kad jedan ili dvojica otpadnu, da li zbog povreda, sada korone ili manjka minuta odmah izmišljamo toplu vodu.

Budući selektor, stari ili novi, svakako će imati zadatak da malo proredi spisak, pošto je zbog zgusnutog rasporeda i tri utakmice tokom jedne reprezentativne pauze Tumbaković na okupljanja zvao i po 30 igrača.

Šta sad?

Protiv Škotske zbog korone ili straha od korone nisu tu bili Filip Đuričić,i Luka Milivojević i Miloš Veljković, precrtao je selektor i Adema Ljajića, ali oni će svakako orbitirati oko državnog tima. Ne treba pride zaboraviti ni druge igrače koji su u toj sferi, poput Andrije Živkovića, Nikole Maksimovića, Matije Nastasića, Milana Rodića, Đorđa Despotovića, Danijela Aleksića, pa i Nemanje Radoje, Darka Brašanca, možda Marka Jevtovića... Jer kao što je Filip Mladenović, koliko je mogao, vukao sinoć, tako će možda i neko od gorepobrojanih imati svoj trenutak.

Pa da vidimo kako stojimo...

GOLMANI

Nema razloga za brigu. Predrag Rajković i Marko Dmitrović možda nisu Jan Oblak i Mark Andre Ter Štegen, ali su sasvim solidna rešenja, a kad se na to dodaju i Emil Rockov, Đorđe Nikolić, pa i Boris Radunović kad reši status u Italiji čini se da smo među stativama pokrivreni za duži period.

ODBRANA

Aleksandar Kolarov (©Starsport)

Trenutno se čini kao potencijalno najveći problem Srbije u budućnosti. Promeni se to preko noći, ali činjenica je strepimo pred odluku Aleksandra Kolarova o tome da li će igrati još malo ili ne, jer iako defanzivno ima on svojih mana bar nema problem da pošalje pas napred. S deficitom klasičnih bekova, posebno desnih, već smo se pomirili i prešaltali na sistem 3-4-2-1, a Tumbakovićeva odluka da protiv Škota pozadi vrati Gudelja govori i o tome da bar ovaj stručni štab ne veruje ni štoperima. Još ranije je Tumbaković otpisao Nikolu Maksimovića, ogrešio se sinoć o Spajića, Pavlović mora da se izbori za minute u Francuskoj... Promeni se preko noći, ali... Brine.

VEZNI RED I OFANZIVNI BEKOVI

Na stranu sinoćnje izdanje, Nemanja Gudelj, Nemanja Maksimović, Saša Lukić, Luka Milivojević, Marko Grujić, pa u teoriji Ivan Ilić... Ima tu kvaliteta. I još mnogo godina reprezentativnog fudbala pred njima. Svi ovi koji su bili tu sinoć su mesto i zaslužili. Ovi koji “prete“ iz drugog plana – tipa Brašanac ili Radoja – jesu respektabilne opcije, ali nisu neki ozbiljan kvalitativni iskorak. Problem bi mogao da bude na mestu ofanzivnih bekova, pre svega po desnoj strani, jer tu je samo 30-godišnji Darko Lazović, kao prinudno rešenje Mijat Gaćinović, potencijalno i Milan Gajić, dok su Nemanja Radonjić i Lazar Ranđelović, njega bi trebalo da budućnosti bude više u timu, ipak klasična krila, ne za formaciju sa trojicom pozadi. Na levoj strani su tu Filip Kostić – ne treba ga zbog onog sinoć obrisati kao gumicom – pa Mihailo Ristić, videli smo i najboljeg Filipa Mladenovića...

OFANZIVNI VEZNI

Dušan Tadić neće postati mlađi i prava je šteta što njegove najbolje godine nismo iskoristili na pravi način, jer dugo nismo imali takvog znalca. Ostaje on naravno lider ovog tima i ne treba to ni obrazlagati. Sergej Milinković Savić je svakako naša sudbina, samo da konačno počne da pokazuje da može da se ponavlja na svakoj utakmici. Jer on je igrač čija je budućnost u najvećim klubovima Evrope, a to mora da se pokazuje i na terenu i to bez izuzetka. Filip Đuričić je zablistao protiv Norveške i on se podrazumeva kao jedan od bitnijih igrača u državnom timu, sve više se nameće i Aleksandar Katai, uneo je on sinoć energiju u ekipu. Rok trajanja Adema Ljajića kao da se bliži kraju, ni u klubu nije standardan, mada je umeo da se vrati kad svi pomisle da je otpisan.

NAPADAČI

Jedan promašeni penal ne može da obriše sve ono što je uradio za reprezentaciju i Aleksandar Mitrović svakako ostaje tačka oslonca Orlova, ko god da bude selektor. Uz Luku Jovića i nadolazećeg Dušana Vlahovića, Đorđa Despotovića kao ispomoći u nuždi, to bi trebalo da je dovoljno. Nema svako Roberta Levandovskog, samo treba maksimalno iskoristiti ono što imaš, a ovo što imamo u napadu uopšte nije loše.