Ima 27, nema slem, stalno psuje, ni kriv ni dužan je treći, možda i treba da ostane večita 'deveruša'

Polako, ali sigurno, svetski tenis dobija jedan od većih podbačaja u prethodnoj dekadi. Od kada se 2015. godine Aleksander Zverev pojavio na ATP turu, važio je za najtalentovanijeg tinejdžera u Belom sportu. Napredak je išao planiranim tokom u prvih nekoliko godina igranja na seniorskom nivou, ali je onda prebacio 22, pa 23. godinu i tako redom, a da nije uspeo da uradi ono najvažnije - da osvoji grend slem trofej i da bar na momenat zasedne na prvo mesto ATP liste.

Zverev je danas uspeo da pobedi Talona Grikspora 2:1 (7:6, 2:6, 7:6) i plasira se u četvrtfinale mastersa u Šangaju, ali je Holanđanin glavni krivac za sopstvenu eliminaciju sa azijske "hiljadarke". Propustio je Grikspor kolosalne šanse u taj-brejku odlučujućeg seta, dva puta je promašivao volej na mreži, u situacijama kada je morao samo da prebaci lopticu u polje rivala i zabeleži lak poen, jedan od njih naš na meč loptu za Zvereva. Belgijski veteran David Gofan će na megdan momku iz Hamburga u četvtfinalu.

Proživljava Aleksander Zverev svoju 28. godinu, a i dalje je igrač bez slema i bez prvog mesta na ATP listi. U 2024. godini pogubio je pregršt finalnih, polufinalnih i četvrtfinalnih mečeva, ali je mahom zbog smanjenog fokusa Novaka Đokovića na veliki broj turnira (svih osim Olimpijskih igara i donekle slemova), trenutno na trećem mestu ATP liste. Ipak, igra Nemca definitivno baca senku na taj podatak. Kako Zverev nastupa, sve je realnije postaviti pitanje, da li će se ikada dokopati prvog mesta na ATP listi ili bar grend slem trofeja, uzimajući u obzir da ulazi u teniske godine u kojima je retko ko dolazio do svog prvog slema u karijeri (Andres Gomes, Petr Korda, Goran Ivanišević).

Osim što ne blista igrom, ove sedmice u Šangaju Zverev za jednog sportsmena psuje kao kočijaš. Najpre je u utorak opsovao sudiju na meču protiv Frensisa Tijafoa (doduše ne u lice, već okrenut leđima), a sada je isto učinio i u meču protiv Holanđanina. Jedna loptica je dva puta pala u polje nemačkog igrača pre nego što ju je on vratio, a zatim je Zverev sudiji rekao da je loptica pala samo jednom. Kada mu protest nije uvažen, obrušio se na arbitra i rekao "Vi momci, sudije, vi j**ete ceo turnir ove godine, potpuno to radite" nevaspitano će Zverev.

Istina je da ima Zverev olimpijsko zlato, dva osvojena završna mastersa i šest pehara na "hiljadarkama", ali je to mršav učinak poredeći ga sa onim pričama i euforiji koja je vladala, kada se pre oko devet godina pojavio na ATP turu. Samo dva izgubljena grend slem finala i drugo mesto na ATP listi kao maksimalan domet, nisu dovoljno za igrača kom se kao 18-godišnjaku predviđalo da će gospodariti svetskim tenisom i da je samo pitanje vremena kada će se to i dogoditi. Nije sačekao pad Novaka Đokovića, a u međuvremenu su se pojavili i Karlos Alkaras i Janik Siner, a Zverev je ponovo ostao deveruša, sa sve manjim šansama da kolokvijalno rečeno postane mlada.

Sam pristup mečevima kod Zvereva takođe je upitan. Ima tendenciju da igra relativno pasivan tenis u ranim rundama i samo se "prikrada" niže rangiranim igračima koji se guše protiv njega i prave greške, a da on ne udara punom snagom. Da, ovo generalno funkcioniše jer većina niže rangiranih momaka nije spremna za taj nivo tenisa, ali na kraju to dovodi do znatno veće akumulacije umora, jer je jasno da je takvim pristupom neizbežno ispuštao set ili dva u nekoliko mečeva zaredom. Konstantno je igrao pasivno na forhendu i na kraju trošio mnogo više vremena od drugih i ulaska u završnice turnira.

Još je kao tinejdžer Zverev za svoje godine imao odličan servis i bekhend i nešto manje upečatljiv, ali solidan forhend. Kako su godine prolazile, igra Nemca nije se poboljšala, baš kao i taktika. Ostao je igrač koji ume pomrsi račun na mastersu, završnom mastersu, čak i Olimpijskim igrama, ali je na duže staze ostao sklon srljanju, često nije uspevao da se drži plana iz svlačionice i na kraju gubio dobijene mečeve. Mentalna snaga nije bila jača strana Zvereva kroz karijeru i verovatno će ga i koštati toga da ostane najbolji igrač na turu koji nije osvojio veliki turnir. U kombinaciji sa pojedinim potezima van terena, možda je za svet sporta i fer-pleja i najbolje da ostane tako.