Najveća mržnja evropskog fudbala

Više puta sam gledao Barsa – PSŽ nego reprizu „Srećnih ljudi“.

Komentar sa portala MOZZART Sport, pet minuta posle žreba osmine finala Lige šampiona. Mada su nekima već dosadili, nema sumnje da je duel katalonskog giganta i francuskog prvaka najveći derbi prve eliminacione runde i da će ga s pažnjom pratiti i oni koji ga isprava smatraju „već viđenim“.

Iz prostog razloga što je sportsko rivalstvo preraslo u mržnju, kulminiralo s proleća/leta 2017. Barselona je napravila grandiozni preokret nadoknadivši 0:4 sa Parka prinčeva tako što je na Kamp Nouu slavila sa 6:1 u dubokoj nadoknadi vremena, da bi se klub iz Pariza revanširao van terena nekoliko meseci kasnije plaćanjem Nejmarove klauzule od 222.000.000 evra što je i danas svetski rekord u visini transfera.

Saznanje da jedan opet mora da ispadne u ranoj fazi takmičenja dovoljan je da oživi netrpeljivost građenu skoro deceniju. Pre svega u odnosima. Ili njihovom odustvu.

Tek, „skinuo“ je PSŽ Barsi pojačanje u liku Tijaga Silve 2012. neposredno pošto je Brazilac sa Milanom osvojio "skudeto", uzeo joj ispred nosa još jednog štopera, Markinjosa, posle Rome jednom nogom u Kataloniji, da bi sve kulminiralo Nejmarovim potpisom kad maltene niko nije očekivao da će napustiti Blaugranu. A desilo se...

Baš kao što se nije desilo da Marko Verati pređe u Barselonu, iako ga je silno želela, vrbovala, slala zvezde poput Lionela Mesija i Luisa Suareza da ga ubede kako je njegova budućnost u Španiji. I Italijan je pristao, samo da bi Naser al Kelaifi spustio rampu i rekao kako zadnji vezni ne mrda. Možda iznerviran činjenicom da u tri duela nokaut faze, za vreme predsedničkog mandata, njegovo čedo nijednom nije prošlo prepreku u vidu Barselone. Iz istih razloga je stavljen veto i na prelazak Anhela di Marija na Kamp Nou gde ga je zvao zemljak i prijatelj Mesi.

U proleće 2013. bilo je 2:2 u Parizu i 1:1 u Barseloni, pa su Katalonci napredovali do polufinala zahvaljujući većem broju golova u gostima. Dve godine kasnije Nejmar i Luis Suarez maltretiranjem Davida Luiza su potpisali dve pobede, takođe u četvrtfinalu (3:1, 2:0), da bi pre tri leta opet Nejmar bio koban po sadašnji klub, kao strelac het-trika, mada se revanš osmine finala, posle 0:4 u Francuskoj, pamti po pogotku Serđija Roberta za 6:1 u petom minutu nadoknade. A pamtiće se i po domaćinskom suđenju nemačkog sudije Deniza Ajtekina koji je prilično navlačio za Barselonu u tom meču.

Sreli su se i u grupnoj fazi 2014. Oba tima dobila su mečeve na svom stadionu. PSŽ 3:2, Barselona 3:1, ali to što su je tad savladali nije vredelo mnogo Svecima u ukupnom zbiru. U istoriji međusobnih okršaja ima samo tri slavlja (premijerno u četvrtfinalu Lige šampiona 1995, 2:1), dok je Barsa uspešnija sa pet pobeda. Njene su značanije, donosile su više. Uz tri remija.

To je prošlost. Sadašnjost ni za jedne, ni za druge nije ružičasta. Pari Sen Žermen već ima četiri poraza u Ligi 1. Od Lansa i Marselja u uvodne dve runde nove sezone, preostala dva u poslednja četiri kola (od Monaka i Liona), usput je i remizirao sa Bordom, što pokazuje da nije ni izbliza ubedljiv kao u minule tri sezone kad je osvajao titulu. Mučio se i tokom grupne faze, da bi sjajnim finišom, sa tri vezane pobede osigurao prvo mesto.

I dalje je to opasan tim. Bez obzira što ume da šlajfuje. Pre samo četiri meseca igrao je finale Lige šampiona. Pehar mu je ostao sanak pusti, ali su arapski vlasnici odmah posle poraza od Bajerna rekli da je nova godina nova prilika. Nedavno su najavili kako će ponuditi Nejmaru i Kilijanu Mpabeu nove ugovore, čine sve da glavne poluge tima učine srećnim, a izjava Brazilca kako će u 2021. igrati zajedno sa Lionelom Mesijem mnoge je navela na razmišljanje da bi Argentinac narednog leta mogao put Pariza pre nego „desetka“ Pari Sen Žermena natrag u Barselonu.

Iako se na Nejmarovom povratku na Kamp Nou radilo prethodne dve godine, PSŽ nije dozvolio takav šamar. Brazilac je iza leđa klubu pregovarao sa Barsom, želeo da se vrati ali je Al Kelaifi cenom oterao Katalonce koji tek sada ne mogu da plate ni 100.000.000 evra s obzirom u kakvoj se finansijskoj krizi nalaze. Iako će Nejmar biti glavna karta u predizbornim obećanjima predsedničkih kandidata u Kataloniji, biće to samo šarena laža za navijače i njihove glasove. Barsa ne može da dovede Nejmara.

Ali PSŽ može da dovede Mesija koji je uočljivo nezadovoljan. Ostao je mimo svoje volje, samo da odradi ugovor do kraja. Ne bi trebalo smetnuti s uma činjenicu da će zaraditi još oko 100.000.000 evra, ali bez obzira na finansijski prliv, njegovo razočaranje poslovnim potezima Barseloni je sve veće. Ruku na srce, niti ima s kim da igra, niti na terenu deluje radosno. Golove proslavlja mlako, Barsa je neubedljiva, muči se, tek je osma na tabeli Primere, pretrpela je i ona četiri poraza u ligi. Mada, forma je varljiva kategorija. Daleko je februar. I za jedne i za druge.

Posebno što im je Liga šampiona opsesija. PSŽ nikad nije bio prvak Evrope, a strovalio je na pojačanja više od 1.000.000.000 otkako ga vode ljudi iz Katara. Barselona posti pet godina otkako je u Berlinu savladala Juventus i popela se na krov. U međuvremenu je trpela strašno bolne udarce od Rome, Liverpula i Bajerna. Utisak je da za oba tima problem nije samo sportske, već psihološke prirode.

Zato će međusobni obračuni 16. februara i 9. marta biti igra nerava. Posebno što se očekuje da dotad, kroz javne nastupe, ali i iza kulisa, razmene još koju otrovnu strelicu. Još ako Pari Sen Žermen opet pobedi na transfer pijaci i kupi Memfisa Depaja – iako mu napadač supštinski nije potreban – samo da bi napakostio Barseloni koja mesecima pati u špicu otkako je „šutnula“ Luisa Suareza...

Biće vatre. Da se završi normalno – ne može.