Kaminski o Partizanu: Život tamo bio mi je težak, ne znam da li je celo iskustvo bilo dobro ili loše
Vreme čitanja: 3min | čet. 03.10.24. | 17:44
"U Srbiji svaku utakmicu igraš pred 20.000-25.000 ljudi. Oni su ludi, obožavaju košarku koja se tamo nikada ne gasi. To je i dobro i loše. Bilo je zabavno, imao sam sjajne navijače, lepa iskustva, putovao u neke super gradove“
Otišao je Frenk Kaminski na zadnja vrata iz Partizana, vratio se u Ameriku i uspeo da potpiše kratkotrajni ugovor sa Finiks Sansima. U danima pred početak nove NBA sezone će pokušati da uveri sportski sektor ekipe iz Arizone da mu je tu mesto na duže vreme.
U razgovoru sa medijima sa one strane Atlantika se svakako dotakao epizode u crno-belom dresu i života u Beogradu koji je za njega, kako priznaje, bio istinski kulturološki šok.
Izabrane vesti
"Jednog vikenda se venčavaš, a drugog razgovaraš o tome kako ćete se preseliti u Srbiju sa željom da nastaviš da igraš košarku i imaš garantovano mesto u rosteru. Ne znam da li sam baš shvatio da li je iskustvo bilo dobro ili loše, šta sam naučio i šta ću nositi dalje u karijeri sa sobom. Definitivno ima nešto što sam pokupio u evropskoj košarci, a mogu da iskoristim ovde. Ali, život mi je tamo bio težak. Volim da živim u Americi, u mojoj kući u Finiksu, a u Beogradu sam bio u stanu, bez prijatelja, bez porodice, sam sa sobom. Bilo je teško prilagoditi se, posebno na početku. Kako je sezona odmicala, pronašao sam rutinu, adaptirao se i počeo da igram bolje. Videli ste i na Olimpijskim igrama, košarka tamo je značajno drugačija. Morate da naučite nijanse, a u tome sam zaista bio loš u početku. Kada sam to naučio, imao sam drugu polovinu Evrolige bolju“, naglasio je Kaminski.
Nekada deveti pik sa NBA drafta se dotakao i velike razlike u pravilima same igre.
"Tamo sviraju korake u svakom napadu. Rad nogu je uvek bio moj kvalitet. Ali, sa čime možeš da se provučeš ovde, ne možeš tamo. Mučio sam se jer sam previše razmišljao o svemu što sam radio. Ali, onda se prilagodiš, shvatiš, počneš da igraš u sistemu. Tamo se košarka definitivno manje koncentriše na fizikalije i lepe poteze, a više na egzekuciju, na kretanje lopte i igrača. To mogu da prenesem ovde. U Srbiji svaku utakmicu igraš pred 20.000-25.000 ljudi. Oni su ludi, obožavaju košarku koja se tamo nikada ne gasi. To je i dobro i loše. Bilo je zabavno, imao sam sjajne navijače, lepa iskustva, putovao u neke super gradove.“
Sada je srećan što je ponovo na poznatom mestu.
"Ne mogu ni da opišem kakav je osećaj biti opet ovde. Tamo sam gde sam jedino želeo da budem. Teško je i poverovati da se to dešava. Nekada nisam dobar sa emocijama, tako da ću samo reći da je divno. Osećam neverovatnu podršku kakvu nigde nisam imao."
Jedno od pitanja bilo je i šta treba da učini kako bi potpisao dugoročni ugovor sa Sansima.
"Ne mislim da to mora da bude nešto posebno. U ranoj fazi karijere sam osećao da moram da se dokažem, ali u poslednjih nekoliko godina, samo se koncentrišem da budem ono što jesam kao igrač. Ne trudim se da uradim previše. Samo da se borim, da širim igru, budem deo sistema, postavljam blokove. Prosto, da izbegavam ono u čemu sam loš i apostrofiram ono u čemu sam dobar“, zaključio je Kaminski.