Anomalije Partizanovog Statuta: Ivan Ćurković i njegova četiri čoveka u Skupštini

Broje sitno Grobari. Kad su čekali deset godina, mogu da se strpe još koji dan, pre nego što bude organizovana Skupština Partizana, na kojoj će se, valjda, sa ključnih pozicija u klubu povući Milorad Vučelić i MIloš Vazura. Valjda, jer i dalje postoji sumnja dela javnosti da će se to zaista desiti.

U ičšekivanju sednice najvišeg klupskog tela (11. oktobra), zaljubljenicima u crno-bele boje je zanimljivo da tumače odredbe Statuta, koji dugo uopšte nije bio dostupan javnosti, ali je ponovo ugledao svetlost dana na zvaničnom sajtu. A u njemu ima i te kako zanimljivih detalja, u koje pristalice sporta nisu baš imale uvid. Sad kad im je ponovo pred očima dovoljno je i letimičnim prelaskom kroz paragrafe zaključiti da u njemu postoji nekoliko anomalija.

Za početak, aktuelni Statut Partizana usvojen je 3. maja 2023, međutim, o tome javnost nikad nije obaveštena. Zbog čega i(li) koga nije teško pretpostaviti. Bio je to period kad se Fudbalski klub svađao sa Sportskim društvom oko toga šta (i) kome pripada i čak je istupio iz krovne organizacije, što je samo po sebi nonsens!

Kad se malo zagrebe po površini još nekoliko detalja bode oči.

Ranije je Skupštinu Partizana činilo 65 delegata, da bi u međuvremenu redukovano na 41. Niko nije ponudio objašnjenje zbog čega, ali lako je zaključiti da vlastodržci pre mogu da kontrolišu manji broj ljudi. Doduše, u njemu su svi uglavnom (bili) za aktuelno rukovodstvo.

U postojećem sazivu Skupštine, makar na papiru, najveća moć nije data predsedniku, već – počasnom predsedniku. Tako Član 35 objašnjava da je Skupština je najviši organ kluba, da je čini 41 predstavnik i da je njen sastav sledeći:

A) Počasni predsednik kluba, koji je ujedno po funkciji automatski član Skupštine, delegira četiri predstavnika;

B) Veće redovnih članova iz reda udruženja (klubova) prijatelja i navijača kluba, sastavljeno od predsednika udruženja, bira četiri predstavnika, pri čemu se obavezno vodi računa o ravnopravnoj teritorijalnoj zastupljenosti predstavnika udruženja prijatelja i navijača u Skupštini;

V) Zaposleni klubu predlažu sedam predstavnika;

G) Redovni članovi kluba predlažu 25 predstavnika.

(MN Press)

To znači da je Statut omogućava Ivanu Ćurkoviću, kao počasnom predsedniku crno-belih, da uvede u Skupštinu četvoricu svojih delegata. Nigde nisu naznačeni kriterijumi ko bi to trebalo ili mogao da bude, te prostim jezikom rečenom, nekadašnji golman ima diskreciono parvo da ubaci u pomenuto telo četiri osobe prema sopstvenom nahođenju. I da ga niko ne pita ko su.

Samim tim, uloga počasnog predsednika je uzdignuta na najvišu tačku ikad, jer Ćurković i njegovi saradnici – ili istomišljenici – čine više od deset posto skupštinskog članstva. Deluje kao da je previse uticaja koncentrisano na jednom mestu.

Koliko je sve i Humskoj i oko nje mistično postaje jasno na osnovu saznanja da su poslednje dve sednice Skupštine održane u tajnosti, da niko osim delegata nije ni znao za skup, a kamoli kakve su odluke donete. Osim toga, ni danas, osam dana uoči novog zasedanja, nisu poznata imena većine delegata. Bar nisu javno objavljena. Od 41, samo se zna da su “unutra” i dalje aktuleni predsednik kluba Milorad Vučelić i počasni predsednik, Ivan Ćurković. Ostalih 39 spadaju pod matematičku kategoriju - nepoznati.

Dodatnu zabunu među partizanovcima izaziva status generalnog direktora. Odnosno, da ga na tu funkciju – na kojoj je poslednju deceniju Miloš Vazura – promoviše Skupština. Već na prvi pogled to nije u redu, jer – opet uprošećnim jezikom – Upravni odbor je pod kontrolom predsednika i direktora, oni predlažu članove Skupštine, a onda ti isti članovi njima daju mandat. Ako neko razume…

Zapravo bi trebalo da bude drugačije, da se funkcija generalnog direktora odvoji od ostalih, te da bude profesionalac – obično dobro plaćen – koji neće imati veze sa Skupštinom, jer su delegatski sistem i profesionalna funkcija u klubu nespojivi.

Kao što je besmislica u 21. veku primorati nekog na javno glasanje! Partizanov Statut baš to predlaže. Doduše, uz ogradu…

“Članovi Skupštine odlučuje javno dizanjem ruku, osim ako Skupština većinom potrebnom za rad i odlučivanje ne odluči da se glasanje obavi tajno. O predlogu odluka članovi Skupštine izjašnjavaju se, po pravilu, javnim glasanjem: „za“, „protiv“ i „uzdržan”.

Čak i na redovnim, političkim, izborima, glasa se tajno, što je tekovina civilizacije. Valjda je tako normalno i prirodno, ali u Partizanu nikako da se ratosiljaju komunističkih principa. Ako crno-beli žele moderan klub, logično bi bilo da se glasa tajno, po savesti, svako kako mu volja. Da ne dođe sutra zaposleni, navijač ili član kluba u situaciju da se plaši šta će mu rukovodilac reći zbog toga kako je glasao. Ili, ne daj Bože, oterati s posla.