Mozzart Sport u Olimpijskom selu: Prođe Brka, prođe Ajla, a eno i Zvereva, sedi na zidiću

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza/

Olimpijsko selo je selo samo po nazivu. U suštini je jedan vrlo lep gradić, koji je na tromeđi tri pariske opštine i koji će tokom Igara imati 14.250 stanovnika, isključivo sportista i ostalih članova ekspedicija iz zemalja sa svih strana sveta.

I zaista, nema čega nema. Od bioskopa, pa do drugih zanimacija, prostora za treninge, ogromne menze, ako se tako može nazvati, u kojoj se sprema oko 60.000 obroka svakog dana, pa posebnog parkinga za autobuse koji dovoze i odvoze sporiste na treninge. Tu su prodavnice, manje i veće, pedikir, manikir, frizer, perionice veša, prostor za igrice, flipere, pikado... Uglavnom, ima apsolutno svega što život jednog sportiste može da učini opuštenijim tokom 20-ak dana u Selu.

Lepo je videti kako je ceo svet, sve državne zastave ove planete, stao u tih nekoliko zgrada, koje će sutra, kada se Igre završe, postati stanovi za 2.500 porodica, a tu će biti i hotel, park od tri hektara, 120.000 kvadratnih metara kancelarija, raznih službi, 3.200 kvadrata prodavnica raznih vrsta...

Dobro, to sad sve zvuči malo sterilno, nimalo koloritno kao što se očekuje, ali čisto da se objasni koliko je to „Selo“ u stvari veliko i kako će tu nići jedan potpuno novi, moderni deo grada. Da ne bude da su Francuzi zidali da bi posle rušili. Ne, ne...

Za novinare su organizovana dva dana poseta Selu i juče je, zajedno sa nekoliko domaćih izveštača, uskočio i Mozzart Sport. Jeste, osećaj je bio kao “Čarli u fabrici čokolade”. Zuji kao u košnici, tutnje sportisti u opremama svojih zemalja: evo Portorikanaca, pa Korejaca, Nemaca, Britanaca, onda egzotike u vidu atletičarki (verovatno) Bahama, Jamajke, pa neke kršne dame u trenerkama Holandije... Olimpijske krugove, gde je redovno, uvek i svuda, red za slikanje, okupirali su Španci. Reklo bi se – bokseri. Čim čovek stegne pesnicu u vazduh momentalno kada stane da pozira, ama nema šta drugo da bude sem bokser.

A, gde su Srbi? Odmah pored Australije! I dobrog dela Okeanije. Nije da ima nekog reda gde je ko, verovatno se gledalo ko zauzima koliko prostora, pa su se slagale kockice. Zvuči logično, no moguće je i da grešimo. Ukrašene natpisima Serbia, Srbija i trobojkama, nije bilo mnogo teško naći zgradu u kojoj su naši sportisti. Jeste da jedna dama, zadužena za davanje informacija, nije baš znala, ali zato tamnoputi gospodin iz obezbeđenja nas je rutinski poslao:

”Srbija? Odmah pored Australije – ovamo napred pa desno“. Tako i bi.

A, tamo na ulazu i velika rođendanska čestitka za odbojkašicu Bianku Bušu. Verujemo da je zamislila zlato oko vrata kao najlepši poklon.

U šetnji tuda prolaze basketaši Strahinja Brka Stojačić i Mihailo Vasić, zamišljena i fokusirana na večeru prođe džudistkinja Marica Perišić, a sa treninga, čini se i bokserka Natalija Šadrina.

Ovde nema zvezde po ponašanju, da se neko izdvaja, iskače. Ko ne gleda baš oko sebe propustio bi kako kroz gužvu prođe australijska teniserka Ajla Tomljanović ili kako sedeći na zidiću kraj puta, u običnoj atlet majci sa natpisom Nemačka, taksi čeka Aleksander Zverev. Na pitanje da odvoji koji minut za putnike-namernike iz Srbije ljubazno je odgovorio:

”Žao mi je, ali ne mogu sad“. I ne prođe ni 20 sekundi, a taksi mu je stigao.

Samo za armiju novinara nikako ne stiže autobus za povratak u Medija centar. Onda je bio nedovoljan jedan, pa i dva, ali svejedno - nikako da dođu. Niti iko zna kada će. Jedini za sada propust na koji natrčasmo u organizaciji. Ništa strašno, ni stanica metroa nije predaleko. Valjda bude sve kako valja kada sve krene, jer su svi i dalje u niskom startu.

Još da baklja stigne sutra veče na Trokadero i – krećemo!

Ko baš ne bude mogao na otvaranje… (©AFP)

A, kakva je klopa? (©AFP)

Teretana za trening (©AFP)

Koka kola može samo ako je zero (©AFP)

Posle OI – sasvim novi kraj

Točite li domaću kafu?

Kutak za selfi (©Reuters)