Hteli u Ligu šampiona, a zaboravili da registruju najboljeg?! Vaterpolo klizi ka amaterizmu

Koliko zna da bude uzbudljiv i dinamičan tokom velikih takmičenja, posebno Olimpijskih igara, toliko vaterpolo za one neutralne, koji ga pomno ne prate, zna da bude odbojan. Najčešće zbog sudijskog kriterijuma, nejasnih i(li) nedovoljno definisanih pravila, ali i propratnih stvari.

Na margini je, svakim danom je sve dalje organizacijski od fudbala i košarke, i ostalih globalnih sportova (na stranu što jeste rasprostranjen i popularan na više kontinenata, iako bi mnogi da ga unize govoreći da se pari i igra samo u Mađarskoj i ex-YU prostoru). Nagradnih fondova nema ili su mizerni, a na banalnim primerima da se videti da vaterpolo klizi ka amaterizmu. Jer, kako drugačije nazvati ono što se desilo juče u Kragujevcu: Mladost je za utakmicu odluke sa Radničkim zaboravila da registruje Josipa Vrlića, najboljeg centra?!

Nestvaran propust napravio je zagrebački klub. A, to nije bilo kakav klub, ili barem ne bi trebalo da bude u tom košu. Sedam puta je osvajao Ligu šampiona – ili elitno takmičenje pod drugim nazivom – jedan je od nauspešnijih vaterpolo timova na svetu, i da sve bude crnje ovoga leta je silno investirao u igrački kadar. Mladost je praktično sklopila novu ekipu.

Konstantin Harkov, Luka Bukić, Ivan Marcelić, Franko Lazić, Ante Vukičević, Andrija Bašić, Mislav Vrlić, Ivan Buljubašić, Matijas Biljaka i Josip Vrlić – svi oni su potpisali ovoga leta za zagrebačke Žapce. Dobar deo vratio ih se u klub. Ambicije su bile visoke, tim je sklopljen tako da bi igrao Ligu šampiona. Možda i bi da nije bilo velikog previda. Nedopustivog za klub takvog renomea.

Iz debelog minusa u Ligu šampiona! Kragujevac slavi, Jakšić junak Radničkog

Nema hrvatskog medija koji nije izvestio da je neko iz Mladost za treću, poslednju kvalifikacionu utakmicu i odlučujuću zaboravio da prijavi Josipa Vrlića. I to ni manje ni više za duel protiv domaćina Radničkog za koga je gorostas iz Rijeke dva puta nastupao u karijeri.

Odgovornima iz hrvatskog velikana se potkrala džinovska greška, olimpijski vicešampion iz Pariza je utakmicu posmatrao iz prvog reda, stajao je kraj bazena. Bile su mu vezane ruke, nije mogao da pomogne. Njegove krivice tu nema. I zasigurno to u vaterpolu nije izolovan slučaj, i nije to jedina njegova mračna strana.

Pritužbi na suđenje uvek bude, gotovo posle svake bitne utakmice, sa svih strana. To je zasebna tema o kojoj se može naširoko i naveliko. Kao i o onoj kako se određuje ko ulazi u takmičenje umesto ekipe koja je odustala. Riječko Primorje je trebalo da igra kvalifikacije za Ligu šampiona, na kraju nije, pa je uskočila Mladost i preko noći – verovatno kada je znala da će joj to biti omogućeno – napravila respektabilan tim (na sličan, ne potpuno isti način, stvorio ga je i kragujevački Radnički ovoga leta).

Tvorac zlata o pomoći mentalne gromade, propalom povratku Prlainovića i srpskom inatu

Nije to nikakav presedan, tako je i Pro Reko uskočio u kvalifikacije za Evrokup, iako se nije znalo hoće li uopšte opstati, postojati posle izlaska Gabrijelea Volpija iz kluba i u kom obliku. Ulasci preko reda – mada se rokovi ni ne saopštavaju, jer zašto sve da bude javno i transparentno, kada može da bude tajno?! – su u vaterpolu kao dobar dan, takođe i sklapanje moćnih sastava, jer ne treba previše uložiti da bi se izdigao iznad konkurencije.

Tek ne treba trošiti reči na regionalni nivo, gde je primera radi Novi Beograd oformio drim-tim i preskočio drugi rang Jadranske lige i momentalno zaigrao u prvom. Valjda za dobrobit takmičenja, ali i drugoligaša, da svaku utakmicu ne bi bila dvocifrena razlika, pa i više od toga.

Može u vaterpolu da se nabraja do u nedogled, organizacija žrebova nadležnima nije jača strana. Potkradaju se greške, sitne i krupne, dovode do toga da se mnogi zapitaju da li je amaterski sport. Još nije, ali klizi ka amaterizmu. Sve brže i brže.