PET NA PET - Tamara Nilson Ružić: U sedmom razredu birala sam između manekenstva, karatea i košarke, pa odabrala kraljicu igara

Relativno kasno počela je da igra košarku, tek sa trinaest godina u ŽKK Voždovac. Posle tri godine usledio je prelazak u seniorsku ekipu Partizana. Po završetku gimnazije i pred samo bombardovanje Srbije, 1999. Godine, Tamara Nilson Ružić prelazi na koledž u Ameriku. Bila je najbolja trojkašica za januar i februar sa procentima od 62 odnosno 57 odsto.

Po završetku studija u SAD – u vratila se u Evropu. Prvo u Crvenu zvezdu predvođenu Anom Joković. Sa Zvezdom osvaja Kup Srbije i Crne Gore 2003. godine. Početkom 2004. odlazi u Austriju gde uzima kup i šampionat, Power BASKET. Zatim u Rusiju, Spartak iz Moskve, u jednu od najjačih liga. Sledeće godine igra u Poljskoj, Polfa Pabianice, pa Švedskoj, Solna Vikings, gde se okitila novom šampionskom titulom. Sa severa Evrope prelazi u južnije krajeve, na Kipar, AEL Limasol, gde uzima Super Kup. Sa Kipra odlazi u mađarski Solnok pa se vraća za Austriju gde dolazi do još jednog trofeja, u pitanju je tamošnji kup. Putešestvije nastavlja u Crnoj Gori, uzima duplu krunu sa ŽKK Jedinstvo iz Bijelog Polja i igra finale Jadranske lige. Odlučuje da zaigra i u slovačkoj Nitri, pa grčkom Apolonu.

U 31. godini donosi odluku da uspori sa putovanjima i postepeno privede kraju košarkašku karijeru. Odlazi u ŽKK Jagodinu gde samo igra utakmice. Usledio je novi odlazak u Švedsku, 2012. godine, u Solna Vikings. Godinu dana kasnije dobija poziv od švedskog prvoligaškog ženskog kluba, Visby Ladies, da postane trener. Tamara prihvata ponudu i tada ostavlja patike i preuzima ulogu trenera. Zbog zapaženih rezultata sa razvojnim timom, posle dve godine, dobija ponudu od jednog od najboljih klubova u Švedskoj, i igra finale 2016. godine i dve sezone učestvuje u FIBA Kupu. Postaje pomoćni trener švedske reprezentacije U15 i U16. Stiže i poziv od švedske elitne srednje škole koja radi samo sa najtaletovanijim igračima iz cele države.

Sa rođenjem prve ćerkice 2018. godine, a onda i druge 2019, trenersku košarkasku karijeru Nilson Ružić stavlja na pauzu jer se posvećuje porodici. U poslednje vreme radila je individualne treninge i imala svoj košarkaski kamp, međutim, sa početkom korone, to je sve u fazi mirovanja.

Danas je Tamara učesnica Mozzartove rubrike Pet na pet pa zajedno pogledajmo odgovore na naša pitanje.

1.Da li ste svojevremeno, kao tinejdžerka, trenirali još neki sport i koji?

„Naravno, oprobala sam se u karateu, atletici, baletu, folkloru, odbojci, rukometu...svirala sam harmoniku. U sedmom razredu morala sam da se definitivno opredelim između manekenstva, karatea ili košarke. Mama je navijala za manekenstvo, tata za karate, a ja sam odabrala košarku jer definitivno nisam mogla da stignem u isto vreme u tri različita dela Beograda. Čak sam odlučila da ne odem na matursko veče nakon završene osnovne škole. Igrala sam za Voždovac, a trebalo je da igramo protiv Zvezde u Pioniru. Prelomila sam i otišla na utakmica umesto na maturu. Na toj utakmici dala sam 52 poena, ali sam slobodna bacanja šutirala očajno dva poena iz 21 pokušaja. Od tada se moj život izmenio i nisam pogrešila“.

2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

“Nikada nisam imala idola ili čak idealizovala nekoga. Uvek me je privlačio rad, disciplina, vera i umeće. To je dovodilo do savršenstva u izvođenju nekog poteza. Volela sam da gledam najbolje poteze sportista, a najvise Majkl Džordana. Bila sam fascinirana njegovim radom i disciplinom. Nije bilo bitno da li je to bila odbrana ili napad. Snimila bih najbolji pokret, a zatim pokušavala da taj potez ponovim hiljadu puta. Ponavljala sam do iznemoglosti, da ga dovedem do ‘mog savršenstva’ i onda to sprovodila u igri jedan na jedan, pa na utakmicama”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

„Živeli smo blizu Zvezdinog stadiona kada su ‚crveno – beli‘ pokorili kontinent i svet, ali nikada nisam bila opredeljena za jednog od večitih klubova. To mi je donosilo probleme jer sam umela da u društvu partizanovaca pohvalim svaki dobar potez zvezdaša i obrnuto“.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Pored postignuta 52 poena za pionirski tim, a protiv Crvene zvezde, potom, perioda kada sam bila najbolji trojkaš u celoj NCAA , bila je jedna utakmica gde sam dala šest trojki iz šest pokušaja. Potom, sećam se rekorda od 150 pogođenih penala, promašila sam tek 151. slobodno bacanje. Javljao mi se taj osećaj da ne mogu da promašim. Takođe, na jednoj utakmici sam šutirala slobodna bacanja 16 od16 što me je dovelo u najbolje izvođače slobodnih bacanja u celoj Švedskoj, sa 98 procenata. Imala sam rekord 61 od 61 na nekoliko utakmica, i onda promasila 62. slobodno bacanje. Sećam se i gostovanja, sa austrijskim klubom, u Đakovici, na Kosovu i Metohiji. Meč je posmatralo nekoliko hiljada glasnih navijača koji su napravili zaglušujuću atmosferu. Zbog hladnoće i kondenzacije parket je bio neverovatno klizav. Nije moglo normalno da se igra ”.

5.Životni i sportski moto?

“Red, rad, disciplina, vera, sklad, mir i ljubav prema tome što se radi. Večita borba između slabijeg i jačeg, dobra i zla. Šta god da se desi, život ide dalje, zato osmeh na lice i idemo dalje”.

Bonus pitanje za našu gošću: Šta u MOZZART – u odigrati na utakmicu koja dolazi iz Italije, ATALANTA – NAPOLI. Gosti imaju bolju statistiku, 14:14:16. Prvi polufinalni duel okončan je bez golova. Sada se postavlja pitanje ko će u finale? Atalanta je u prvenstvu odigrala nerešeno, 3:3, dok je Napoli izgubio od Đenove. Goran Pandev je sa dva gola zapečatio sudbinu Napolija koji sada mora da vadi kestenje iz vatre.

“Probajte sa brojem golova, 4+”.

PIŠE: Đurđe MEČANIN

djurdje.mecanin@mozzartbet.com