Rađanje novog rivalstva u Premijer ligi i Sitijevo odbijanje da ga prihvati

Maske su pale, skrivanja više nema. Pepa Gvardiolu i Mikela Artetu uvek će za rukav vući dugogodišnje prijateljstvo, ne dozvoljavajući im da kažu sve ono što im je na umu – mada su i oni umeli da indirektno potkače klub ovog drugog – ali fudbaleri i ostali članovi Mančester Sitija i Arsenala imaju sve manje poštovanja, a sve više netrpeljivosti jedni prema drugima. A, sinoć na Etihadu, u derbiju petog kola Premijer lige (2:2), definitivno su prešli su granicu i izašli su iz okvira uobičajene, još jedne u nizu utakmica u kalendaru, otvorivši debatu u nastajanju novog rivalstva u Premijer ligi.

Do nedavno, rivalstvo između Mančester Sitija i Arsenala bilo je nekako mlako. Možda i zbog trogodišnje saradnje trenera dva kluba uvek bi njihovo međusobno poštovanje u drugi plan bacalo neprijateljstvo među igračima. Međutim, u nedelju je u plavom delu Mančestera bilo naznaka da se stvari menjaju.

U Sitiju kao da ne žele da priznaju, osetićete to i po izjavama koje su davali prethodnih godina, ali i po završetku sinoćne utakmice, kojima kao da pokušavaju da uvere javnost da je za njih okršaj sa Arsenalom baš to, utakmica kao i svaka druga, ali postupcima na terenu nisu se trudili da bilo koga uvere da je zapravo tako. Pre svih Erling Haland, koji je nakon izjednačujućeg gola uzeo loptu iz mreže i namerno sa leđa njome u glavu pogodio Gabrijela Magaljaesa, potom se zaleteo i razneo sa puta Tomasa Partija, a onda kada je ušao u raspravu sa nekolicinom Arsenalovih igrača upitao 17-godišnjeg debitanta Majlsa Luis Skelija 'ko si, bre, ti?'.

Taj potcenjivački ton, utisak da ih u Sitiju ne shvataju za ozbiljno, ono je što najviše pogađa sve u taboru Arsenala. On je, uostalom, izvesno i bio povod da se Kai Haverc po prvom sudijskom zvižduku zaleti na Rodrija i posle desetak sekundi igre ga baci na zemlju, a petnaestak minuta kasnije van terena ga pošalje Tomas Parti.

Kada je pre tri sezone Brentford u prvom kolu tukao Arsenal na svom terenu, Ajvan Toni ostavio je poruku na Tviteru pecnuvši njome gradskog rivala. Reklo bi se najviše od svih Artetu, koji istu ne samo da nije zaboravio, već ju je pred naredni međusobni susret iskoristio kao pogonsko gorivo.

Arteta nikad i ništa ne zaboravlja. Tako sigurno nije mogao da smetne sa uma ni Rodrijevu letošnju priču o mentalitetu, koji prema njegovim rečima predstavlja glavnu razliku između Arsenala i Sitija. Koji je razlog što je jedan tim šampion, a drugi nije.

"Da budem iskren, u ovome je stvar", Rodri je izjavio nakon utakmice poslednjeg kola, pokazujući na svoju glavu."U mentalitetu. Arsenal je imao neverovatno sezonu, ali mislim da je razlika ovde", nastavio je španski vezista, još jednom dodirnuvši slepoočnicu."Kada su dolazili ovde, kada su nam se suprotstavljali na Etihadu, mogao sam da ih vidim… Rekao sam: 'Ovi momci, oni ne žele da nas pobede, oni samo hoće remi'. A, to je stvar mentaliteta, mi ne bismo radili tako. Na kraju, ukoliko nam daš poen, mi ćemo dobiti poslednjih sedam-osam utakmica ma koliko teško bilo. Tako da mislim da je stvar mentaliteta", izjavio je tada Rodri na proslavi titule.

Bila je to četvrta uzastopna koju je Siti osvojio te je Španac na pitanje o tome kako Gvardiola motiviše svoje igrače da nastave da pobeđuju mogao da krene u bilo kojem smeru s obzirom na broj floskula kojima se fudbaleri služe, ali je umesto toga odlučio da utrlja so na ranu Artetinom timu tvrdeći kako su on i njegovi saigrači osetili psihološku inferiornost svog rivala, koji bi sa osmehom na licu napuštao Etihad kad god bi sa njega odneo i bod.

I to je ono zbog čega u Sitiju ne priznaju Arsenal za rivala, činjenica da ga u Mančesteru nije dobio još od januara 2015. godine. Ne samo da ga nije dobio, već po ubeđenju šampiona Engleske to nije ni pokušao da uradi. Zato ga Građani ne prihvataju kao sebi dostojnog rivala kakav mu je pod vođstvom Jirgena Klopa bio Liverpul svih prethodnih godina.

"Razlika? Ne znam. Možda u tome što je Liverpul već osvojio Premijer ligu, a Arsenal nije; što je Liverpul osvojio Ligu šampiona, a Arsenal nije. Liverpul se uvek suočavao sa nama licem u lice i pokušavao da dobije utakmice, tako da iz ove perspektive utakmice protiv Arsenala nisu bile kao one koje smo imali i imamo protiv Liverpula. Tako da – da, možda je ovo nešto drugačije rivalstvo", direktan je bio Bernardo Silva.

Ima malo i do samog pristupa utakmici. Liverpul sa Klopovim gegen presingom činio je idealnog sparing partnera Sitiju pa iako je i tim sa Enfilda uglavnom imao manji posed lopte, dolazilo je do sukoba identiteta i stilova koji bi donosili drugačije, fudbalski sadržajnije mečeve. Tada bi se dva magneta sudarala, a sada, dok je Arsenal na drugoj strani, kao da se odbijaju. U dva prošlogodišnja ligaška susreta mančesterskog i londonskog tima samo jedan gol i ukupno šest udaraca u okvir gola!?

Arsenal do poslednjeg minuta imao Siti u šaci, a dvojica igrača mu završila meč bez tačnog pasa?

Međutim, Arsenalu je preko glave Sitijevog maltretiranja i više ne bira ni sredstvo ni način da do rezultata dođe (mada juče nije ni imao previše izbora). A, kada je tako u velikim utakmicama često izostane ‘magije‘, trenutaka zbog kojih će se one pamtiti. Tada oni uglavnom ostanu upamćeni po zloj kriv, koje ako izuzmemo ono guranje Kevina de Brujnea i Mikela Artete kraj aut-linije i ovomartovsku raspravu između Gabrijela i Halanda ruku na srce nije ni bilo. Ali posle Rodrijeve izjave izgleda da se rodila, a Silvina izjava izvesno će učiniti da se ona proširi.

"Samo je jedan tim danas došao da igra fudbal. Drugi je, nažalost, došao da igra do granica onoga što je bilo moguće uraditi i što im je sudija dozvolio. Nismo srećni jer smo želeli tri boda, ali lično sam zadovoljan načinom na koji smo ušli u igru. Drago mi je što uvek ulazimo na teren i pokušavamo da pobedimo u svakom meču", naglasio je Portugalac.

Neće mu ovo zaboraviti na Emiratima.