Ostavka Vladimira Vuletića u Partizanu

Vladimir Vuletić nije više potpredsednik Partizana. Dugogodišnji funkcioner podneo je ostavku i povukao se iz kluba posle šest godina i dva meseca.

U međuvremenu je bio predsednik Nadzoronog odbora, član Upravnog odbora i član Skupštine, a današnjim gestom završava se njegovo prisustvo u svim izvršnim strukturama kluba.

Vuletić je odluku o povlačnju najpre saopštio generalnom direktoru Milošu Vazuri, na čiji je poziv i stigao u Humsku decembra 2014, da bi se kasnije oglasio u formi saopštenja za javnost.

U opširnom izlaganju naveo je neke, mada nije precizirao sve okolnosti koje su dovele do rastanka. Prepoznatljivim stilom govorio je o napadima tabloidnih medija, te ljudi van kluba, ne i onome što se u samom Partizanu dešavalo i što ga je navelo na povlačenje.

Sve u kontekstu aktuelnog trenutka u zemlji...

„Pravna država je malo i moj ideal. U toj pravnoj državi valja iskreno i svesrdno podržati sveukupnu borbu protiv organizovanog kriminala, međutim, u tom nastojanju ona bi trebalo da bude apersonalna i univerzalna, da se sudi onda kada se podigne optužnica, a ne da se čeka zastara dela, da se ne oprašta 17.000.000 evra duga državnoj banci klubu pod tenkom, da se ne falsifikuje istorija na skupštinama FSS i da se jedno fudbalsko prvenstvo (kao jedino u Evropi!) ne modifikuje po želji jednog kluba, ukidajući plej-of usred takmičenja“, naveo je Vuletić u pismu javnosti.

Kako kaže, pred trenutnim stanjem ne može da ostane nem.

„U fudbal sam ušao čista srca i bavio se isključivo pravom u fudbalu. Ovo nije ono za šta sam se borio, izgarao narušenog zdravlja i nisam uzmicao, čak ni kada sam razapinjan na tabloidnim stranama znajući da je, kako reče Šekspir „bolje je umreti u borbi, nego u strahu. Smrt pobedi ko u borbi nađe grob. Ko umre u strahu, taj je smrtni rob. Zato je vreme da me neko drugi, bolji i umešniji, nasledi, međutim, ponosan sam na odbranu institucije Partizana 2016“.

(© Star spot)

Pojasnio je i šta ga je ispunjavalo dok je obavljao funkciju.

„Ponosan sam na jednu (kažu, najvoljeniju) duplu krunu i jedan tango smrti. Ponosan sam na moj, brojem mali, ali snagom uma veliki, pravni tim i izradu novog Statuta i svih ostalih relevantnih podstatutarnih akata i pravilnika FK Partizan. Ponosan sam na neposredno i posredno zastupanje Partizana u svim arbitražnim, sudskim i drugim pravnim postupcima pred organima FSS i domaćih sudova. Ponosan sam na neposredno zastupanje Partizana u svim postupcima koje je Disciplinska komisija UEFA vodila protiv našeg kluba. Ponosan sam na predstavljanje i zastupanje Partizana na sednicama nadležnih organa FSS i Zajednice klubova Superlige i Prve lige Srbije. Ponosan sam, najzad, na zajednički pravni trijumf u postupku vraćanja svojine nad stadionom Partizana pod okrilje JSD Partizan“.

Narano, moralo je uz malo latinskog...

„U ovim poslovima i bitkama, nisu uspeli da me osujete čak ni razni klupski klimoglavci, „savetnici“, „prijatelji“, „ukorenjeni doprinositelji“, „dva loša što ubiše Miloša“, razne sitne „evet-efendije“ i blagoglagoljivi denuncijanti, svi prisutni do poslednje kapi svog sitnosopstveničkog interesa. Radio sam po onoj Ulpijanovoj: honeste vivere (časno živeti), alterum non laedere (drugoga ne štetiti), suum cuique tribuere (svakome po zasluzi dati)“.

Uz poruku:

„Znam da je sad vreme za jezivi smeh hijena“.

Te još malo citata...

„Znam i da će, kako to reče mudri vojvoda Stepa, 'istorija svakog postaviti na svoje mesto, i mene, i ako nisam nešto dobro uradio ona žigosati i bez moje odbrane, kao što će priznati ono veliko, i pored svih napada'”.

Na kraju je Vladimir Vuletić naznačio da je ostavka na funkciju potpredsednika i člana Upravnog odbora Partizan neopoziva.

„Želim svim divnim, javnosti nevidljivim, ljudima u klubu, tim pravim tihim herojima, igračima i stručnom štabu svaki dalji uspeh i borbu neprestanu, brehtovskim rečima: 'U mračna vremena, hoće li biti pesme? Da, biće pesme o mračnim vremenima'“.