Poligon mišljenja: Kako promeniti stil kad nemamo bekove i zašto bi štoperi trebalo da odu u Englesku

Nije dobro. Potencijala da bude ima. Samo je pitanje da li i volje da se menja nešto što ne funkcioniše. Odlika velikih ljudi je da prihvate tuđe mišljenje, usvoje savete, pokažu da su otvorenog uma i pošto je Dragan Stojković svetski čovek – bio je i svetski igrač – logično je što se nacija nada kako će u bliskoj budućnosti korigovati ono što u Kataru nije valjalo.

A nije valjalo ništa osim napada.

Zagovornici ideje da je reprezenatcija Srbije zrela za novi stil potvrdu su dobili u tri utakmice grupne faze. Najslabiji deo našeg tima bila je odbrana (ne samo u pojedinačnom smislu, već u defanzivnoj organizaciji celog tima), primila je osam golova i pokunjena se vratila sa Svetskog prvenstva, čime je otvorila poligon mišljenja sa konsenzus javnosti (bilo stručne, bilo navijačke) da bi u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope u Nemačkoj 2024. trebalo da pokuša na drugi način. Ovaj, sušviše otvoren, čak rizičan, delovalo je lako čitljiv rivalima i da se na narednom velikom takmičenju ne bi ponovio isti scenario kao na ovogodišnjem Mundijalu valjda bi bilo prirodno da proba neki drugi sistem.

Najveća zagonetka je – koji?

Bolje od igrača koji su putovali na Bliski istok trenutno nemamo. Eventulano ih je potrebno drugačije rasporediti, probati da li bi se bolje snašli u sistemu u kome igraju u klubovima. Primera radi, Nikola Milenković u Fjorentini kod Vinćenca Italijana dejstvuje u sistemu koji podrazumeva četvoricu ispred golmana i u njemu izgleda daleko uverljivije nego što je bio u Dohi. Problem je što je za takvu postavku potebno da imamo tradicionalne bekove, a jedan od simptomatičnijih nedostataka srpskog fudbala još od Rusije 2018. je što se kvalitetan desni bek ne vidi na horizontu. Onda ima simsla što Piksi forisra ideju sa tri štopera i dva bočna fudbalera, ali ima i mane.

„U sistemu 3-5-2- ili 5-3-2, kako god da ga nazovemo, moraš da imaš tri vezna igrača koji trče kao pit bul terijeri, ujedno i dobru tehniku.Naši spoljni igrači nisu klasični bekovi. Imamo tri centarhalfa koji su visoki i spori, teško im je kad ostanu jedan na jedan. Čitav naš sistem pao je u drugom poluvremenu meča sa Švajcarskom. Nije bilo nikakve ravnoteže u igri, sistemu. Totalno smo se pogubili. Kao tim nismo delovali dobro i ne bih pojedinačno da analiziram igrače. Jednostavno, sistem ne funkcioniše“, pojasnio je u analizi za Sportski žurnal Miodrag Božović, nekadašnji trener Crvene zvezde i internacionalac u Rusiji.

Poput Milenkovića u Firenci, i Strahinja Pavlović u Salcburgu igra u formaciji sa četvoricom u odbrani, dok od startnih štopera samo Miloš Veljković u Verderu dejstvuje u postavci sa trojicom. Stefan Mitrović je kod Kikea Sančesa Floresa u Hetafeu snalažljiv u tom modelu, dok Srđan Babić i Strahinja Eraković kod Rubija i Miloša Milojevića čas igraju u jednom, čas u drugom sistemu. Možda i to često šaltanje, bilo na klupskom, bilo na reprezentativnom nivou, zbunjuje igrače, pošto je davno ustanovljeno da je najviše vremena potrebno da se uigra poslednja linija. Naša se u Kataru raspala... Jer, koliko god napred bili korisni, Andrija Živković i Filip Kostić nemaju karakterisitke beka, nego krila.

Posle jednog od gola Švajcarske (© Reuters)

Da bi defanziva bila čvršća – a nije se baš proslavila ni u mundijalskim kvalifikacijama, jer je izdržala samo protiv Luksemburga – potrebni su joj osigurači, procena je dela javnosti. Nije baš jednostavno ni našim štoperima kad ostanu na širokom prostoru i otuda je druga mogućnost (a u Kataru ga nismo imali) da se prilazi golu Vanje Milinković Savića dodatno osiguraju popunjavanjem veznog reda.

„Čak i Pep Gvardiola, koji igra najofanzivniji fudbal u Evropi stavi ispred odbrane Rodrija, on stoji ispred četiri defanzivca. Ako hoćete balans, morate da imate minimum pet-pet. Pet defanzivno orijentisanih i pet ofanzivnih igrača. S tim što jedan od tih pet može biti onaj u sredini terena, ali jedan može biti taj osigurač. Ne možete ni u jednom sportu praviti dobre rezultate bez odbrane“, analizirao je Ranko Stojić za TV Arena sport. „Mnogo problema je ovde, a prvi je sistem igre 3-5-2. Rekli smo da možemo da imamo problem ako Švajcarci podignu bekove. Ušli su otvoreno u meč, njihov selektor je odlično skenirao Srbiju, znao šta je problem u ovom sistemu sa našim vrlo ofanzivnim bekovima. Videli smo koliko nam je Rikardo Rodrigez problema napravio“.

Dosadšanji tok turnira u Kataru pokazao je da najbolje prolaze selekcije koje su defanzivno stabilne. S druge strane, Saša Lukić i Nemanja Gudelj, pa i Nemanja Maksimović, više su tehnički potkovani nego što su agresivni, kao recmo Rodri, da bi mogli da jurcaju za protivnicima i sve vreme im dišu za vrat.

„Da biste igrali i bili takmičarski konkurentni u ovom sistemu (3-5-2, op. au) morate da imate tri monstruma pozadi koju su fenomenalni u igri „jedan na jedan“, a mi to nemamo. Imamo Milenkovića i Pavlovića koji su određeni potencijal, ali ako hoćemo da igramo ovaj sistem oni moraju da odu hitno u Englesku kod nekog dobrog trenera da ih nauči da igraju „jedan na jedan“. Veljković, koliko god da mi je simpatičan već godinama, on čovek igra libera kao što smo ga mi igrali pre 30 godina. Odigra loptom, iznese tačno, nijednom nije izašao napred da igra odbranu. Realno gledano, imamo mi taj ofanzivni kvalitet, imamo klasne igrače, Mitrovića i Vlahovića koji to završavaju vrhunski uz Tadića, ali to nije dovoljno“, dopunio je Stojić.

Debata pokrenuta rečima ljudi koji gledaju sa strane je jedno. Na kraju se sve svodi na odluke glavnokomandujućeg. Zato je dilema je da li će Dragan Stojković odstupiti od stila koji mu je zaštitini znak otkako je počeo da se bavi trenerskim poslom. U proleće 2021. je seo na klupu reprezentacije Srbije, na prvom okupljuanju posložio ekipu u formaciji sa trojicom štopera i dvojicom bekova/krila i zamisli nije promenio ni za jotu, kakve god da su okolnosti pratile selekciju na 24 utakmice, osim ako se izuzme ona kontrolna sa Jamajkom, a na njoj ionako nije igrao najjači tim.

Selektor se u ponedeljak obraća javnost, možda nešto nagovesti. Često smo slušali priče kako bi trebalo da izvučemo pouke i da savladamo lekcije za naredna takmičenja. Evo šanse da s reči pređemo na dela, da stvarno pokažemo kako smo nešto naučili.

Jer, ovo što je bilo u Kataru – ne valja.