Jug Srbije uz Stojkovića i Orlove: Bolje nemamo, obrukati se nećemo

Na širem spisku selektora Dragana Stojkovića za Evropsko prvenstvo, onom od 35 imena, samo je Beograđana bilo više od fudbalera rođenih u Nišu. Čak četvorica Piksijevih sugrađana našla su se na prvoj listi kandidata za nastup u Nemačkoj, filter nisu prošli Nemanja Radonjić i Aleksandar Jovanović, dok će Andrija Živković i Ivan Ilić spojiti drugo uzastopno veliko takmičenje.

Imaće, dakle, jug Srbije dodatni motiv da navija za Orlove na kontinentalnoj smotri, a ako je suditi po našem malom uzorku, to će činiti - bezrevervno. Mnogo je toga zajedničkog našim odabranim sagovornicima. Oni su skoro pa vršnjaci. Svi su, devedesetih godina prošlog veka, bili rasni golgeteri. Svi su, u jednom delu karijere, nosili dres niškog Radničkog, kluba u kojem je ponikao aktuelni selektor Srbije.

Svako se od njih, na neki svoj način, može smatrati nesuđenim učesnikom velikog takmičenja sa reprezentacijom. Svi su pravi južnjaci – jedan je rođen u Nišu, drugi u Pirotu, treći u Leskovcu. Najzad, iako nijedan od njih ne preferira sistem sa trojicom u poslednjoj liniji, veruju u Piksijevu ideju i šalju mu punu podršku.

“Sebe smatram velikim patriotom i teško mi je da racionalno pričam o reprezentaciji. Mnogo mi je drago što je sve ovako ispalo protiv Švedske i što su Piksi i momci mnogim kritičarima zapušili usta. Nama uvek nešto smeta, a imamo dobre igrače i niko više od njih samih neće želeti uspeh u Nemačkoj. Mnogo toga treba da se poklopi, ali spreman sam ruku da stavim na panj da će oni tamo dati svoj maksimum. I da se neće obrukati”, ističe za Mozzart Sport Radivoje Manić, fudbaler koga je jedva desetak minuta nastupa za reprezentaciju Jugoslavije koštalo učešća na Mindijalu, i to u dresu Južne Koreje, u kojoj se i proslavio kao igrač.

Manić sa brojem devet (MN Press)

Ponikao u Radničkom iz rodnog Pirota, a afirmisan u onom iz Niša, Manić je punih šest godina nosio dres korejskog Busana, osvojio tri titule državnog prvaka, poneo epitet najboljeg igrača lige i dobio državljanstvo Južne Koreje pod imenom Manisan.

“Naknadno sam pozvan za tu utakmicu sa Južnom Korejom u Seulu juna 1997. godine. Zagrevao sam se 45 minuta, pregoreo sam. Bio sam tada na vrhuncu forme, i danas sam ubeđen da bismo pobedili da sam igrao. Da saradnici nisu opomenuli selektora Santrača da me ubaci u igru, ne bih ušao ni tih desetak minuta pred kraj. Kasnije se ispostavilo da me je to koštalo nastupa na Svetskom prvenstvu 2002. godine, ali i ogromne finansijske satisfakcije, koju je donosio status reprezentativca Južne Koreje. Imao sam razgovore sa Gusom Hidinkom, ali i administrativnu prepreku zbog tog nastupa za Jugoslaviju”.

Vraćamo se na aktuelni trenutak, reprezentacija je otišla na EURO sa nikad manje euforije. Što je po mnogima dobro, ali sigurno nije ni slučajno, posle neubedljivih partija u “postkatarskoj eri”.

“Znate kako kažu, ispod mira stotine vira. Bolje je tako, nego da se busamo u grudi, ali siguran sam da su momci maksimalno našpanovani. Po meni, mnogo toga zavisi od prve utakmice sa Englezima. Malo me brine kako će da funkcioniše ovaj sistem 3-5-2 protiv njihovih supersoničnih krila. Visina je naša prednost, ali brzina, rekao bih, blagi nedostatak. Moraćemo maksimalno da im skratimo prostore za udare iz tranzicije. Lično, ja bih izašao sa 4-1-4-1, ali ko sam ja da delim savete Piksiju, protiv koga sam svojevremeno i igrao u japanskoj ligi i koga neizmerno poštujem. Voleo bih da se momci zainate, baš bi mi slatko bilo da iznenadimo Engleze, jer možda nas malo i potcenjuju, a pozitivan rezultat na startu dao bi nam vetar u leđa da daleko doguramo”.

Igraj EURO Prognozzer - osvoji svaki dan do 100.000 bez ikakvog uloga!

Među Orlovima, kaže, ima i jednog favorita:

“Mislim da bi Sergej mogao da iskoči iz drugog plana. Dok protivnici budu obraćali pažnju na Mitrovića o Vlahovića, Milinković Savić ima kvalitet da napravi razliku na terenu”, zaključuje Rade Manić.

Saša Marković je tek nekoliko meseci stariji, a u niškom Radničkom nije počeo, već je krunisao karijeru, tokom koje je bio i član Štutgarta, te najbolji strelac domaće Superlige u sezoni 1997/98. Govorilo se tada da bi se našao u sastavu reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Francuskoj da nije bilo određenih protekcija...

“To je već toliko puta ispričana priča, da ne želim da joj se vraćam. Bilo je to posle sezone iz snova, jer ne znam koliko je poznat podatak da sam tada, kao najbolji strelac lige sa 27 pogodaka, postavio rekord koji teško da će ikada biti srušen. Naime, postigao sam gol protiv svakog tima u šampionatu. U jesenjem delu sezone sam, igrajući za Železnik, dao gol Zvezdi, a u prolećnom sam, u dresu Zvezde, dao gol i Železniku”, podseća popularni Mačka na “čuvenu” sezonu koju je kao šampion države završio Obilić, a on ostao na korak od reprezentativnog dresa.

Marković u dresu Železnika (MN Press)

Danas, tvrdi da fudbal stiže da prati samo površno, ali ipak dovoljno da se usudi da prognozira nastup Srbije na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj:

“Realno, možemo da se nosimo sa Slovencima, dok sa Englezima i Dancima biće značajno teže. Ako u prvom kolu mi izgubimo od Engleske, a Danska dobije Sloveniju, ući ćemo u neku nervozu. A Engleska je, po meni, prvi favorit turnira, posebno sada kada im ne igra Megvajer. Treba na sam plasman na Evropsko prvenstvo gledati kao na uspeh. Ako još i prođemo grupu, biće to fenomenalna stvar, ali ako ne prođemo, neće biti smak sveta. Svako veliko takmičenje iznedri neko prijatno iznenađenje, kamo sreće da to sada budemo mi”.

Ni Marković nije pristalica formacije u kojoj Srbija nastupa u selektorskom mandatu Dragana Stojkovića, ali je svestan da Piksi mora da pravi određene kompromise:

“Mnogo golova primamo ovako, sa trojicom u poslednjoj liniji. Meni je idealan sistem 4-2-3-1, da zatvorimo rupe, da nas ne probijaju tek tako, posebno sa malim Lukićem ispred odbrane, koji mi je miljenik, ali tu je najveći problem ovaj jedan napred. To znači da bi verovatno Vlahović morao da sedi na klupi, a on je, objektivno, najveća zvezda ove reprezentacije, jednako ubojit fudbaler kao i Mitrović. E sad, da li oni jedan drugog guše, da li mogu zajedno, da li treba protiv Engleske sa dvojicom napadača... U Srbiji svi sve znaju o fudbalu i svako ima mišljenje o tome”.

------------------------------

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

------------------------------

Goran Stojiljković bio je učesnik Piksijeve poslednje utakmice u igračkoj karijeri, one oproštajne na Čairu. Sa svojim kumom Dejanom Rambom Petkovićem, rukovodi klubom Real Niš, u kojem je ponikao aktuelni reprezentativac Ivan Ilić. Rođen u Leskovcu i ponikao u Dubočici, Stojiljković je imao vrlo pristojnu karijeru. Bio je član Zvezdine ekipe koja je u sezoni 1994/95 osvojila duplu krunu, godinama je igrao u Španiji, za Hetafe, Maljorku, Leganjes, bio je čak i olimpijski reprezentativac velike Jugoslavije, ali sa raspadom bivše države završila se i njegova reprezentativna karijera...

“Ako mene pitate, moramo malo i navijački da razmišljamo. Mi drugu državu nemamo, ni reprezentaciju, a u ovoj koju imamo makar konačno igraju najbolji koje imamo. Ranije je uvek bio i po neki ‘padobranac’ u sastavu, kod Piksija toga nema. Uz one koji su u punoj zrelosti, šansu dobijaju i mlađi. Među njima i Ivan Ilić, kojim se, naravno, posebno ponosimo, koji igra vrlo zrelo za svoje godine i nesumnjivo predstavlja budućnost ove selekcije, koju bi trebalo da nosi na svojim leđima u narednoj deceniji”.

Stojiljković u dresu Zvezde (MN Press)

Raspored je po opštem mišljenju nepovoljan, jer prvu utakmicu Srbija igra protiv Engleske, ali čini se da nije dovoljno iskomunicirano sa javnošću u smislu da čak i da Orlovi dožive ubedljiv poraz na startu, ništa neće biti izgubljeno po pitanju plasmana u osminu finala. I zato bi ih trebalo poštedeti kritika, koje po običaju krenu da pljušte posle prvog rezultatskog razočaranja...

“Atmosfera oko ekipe je veoma bitan preduslov uspeha, ali ja mislim da Piksi to najbolje zna i da će, posebno sa iskustvom iz Katara, uspeti da tim izoluje od svih spoljnih uticaja. Treba mu verovati i kada je sistem igre u pitanju. I ja najviše volim onaj sa četvoricom pozadi, ali ovo je nešto na šta su navikli, što igraju već nekoliko godina i gde se najbolje osećaju. Za promenu je potrebno vreme i uigravanje, a za to se u reprezentaciji nema prostora. Ponavljam još jednom. Mi smo država od šest, sedam miliona stanovnika, ne možemo u svemu da budemo najbolji na svetu. Kakvi su, da su – naši su i treba svi da ih podržimo”, zaključio je jedan od najboljih strelaca u istoriji Radničkog iz Niša.  

EURO 2024 - GRUPNA FAZA

Grupa C

18.00: (5,10) Slovenija (3,60) Danska (1,80)

21.00: (8,00) Srbija (4,40) Engleska (1,50)

*** Kvote su podložne promenama