DARKO LAZOVIĆ - Pričalo se da je Robi hteo da skače sa terase ako ga prodaju u Salcburg; Jurićeva slika za novčanik

Dragan Stojković Piksi objavio je spisak, Srbija ide u Katar sa idejom da prvi put prođe grupnu fazu Mundijala. Redakcija Mozzart Sporta je uverena da je ova generacija sposobna za taj podvig. A, kako bismo i vama podigli optimizam, spremili smo za vas serijal tekstova u kojima ćemo pisati o neispričanim pričama svih 26 Orlova. Srbija do Katara!

Prečica do slave ne postoji. Ako ka njoj jurite, najveće su šanse da će te tako neoprezni i zaslepljeni naletite na pukotinu na putu koja će vas vratiti na veću udaljenost od one od koje ste krenuli. Najbolji pravac ka njoj je onaj zaobilazni, uporni, mukotrpni, kroz koji idete temeljnim korakom, svesni da će te sigurno stići do cilja, ako iskreno želite da se to dogodi. Upravo takvim putem je išla i karijera Piksijevog igrača od poverenja Darka Lazovića.

Skromni Čačanin nijednog trenutka u karijeri nije srljao, nije birao one najunosnije ponude, već se odlučivao za koje je smatrao da će mu pružiti najveće mogućnosti za napredak. Na kraju je naravno stigla i ta materijalna dobit, koja u njegovom slučaju nikada nije bila ključna i nije ga odvukla u sporednu ulicu.

U gradu kraj Morave, koji je iznedrio najveće košarkaške asove koje je ova zemlja imala, on je odabrao onu loptu kojom se žonglira. Ljubav prema fudbalu je nasledio od svog oca Dragiše, koji je danas ponosan na činjenicu da je njegov sin za sve što je uradio u dosadašnjem toku karijere nagrađen odlaskom u Katar.

"Evo pričam baš sa komšijom, ja pratim fudbal preko 50 godina, malo sam ga i igrao, prvi put da među novinarima nije bilo komentara 'možda je trebalo da bude pozvan ovaj ili onaj', ovo je jedinstveno. Sećam se i šta je bilo 1974. godine kad su išli u Nemačku, pa u Italiju... Stalno su bili komentari, što nije zvao ovoga, što nije onoga. Ova deca se dugo znaju, svi su drugari, svi se stalno čuju međusobno. I ovi mlađi, kao što je Ivan Ilić, koga znam i koji izuzetan dečko i igrač, kao i Radonjić. Nema stvarno šta da se kaže, svaka im čast", kaže Dragiša Lazović za Mozzart Sport.

A onda je usledio povratak kroz vreme i sećanje na najranije početke. Darku je ljubav prema fudbalu praktično bila urođenja.

"Nije fraza, njegova prva igračka je bila fudbalska lopta. Kad smo išli na more, kupovao sam mu i one pištolje na vodu i druge stvari, ali kakvi - nije obraćao pažnju na to. Moj otac mu je jednom priliko kupio onaj mali tenk što se upravljao preko kabla. Ma kakvi, on to nije ni probao. Ostao je nov novcijat. Postojala je samo lopta. Hteo je fudbal da trenira još u petoj godini, ali sam razmišljao 'gde da ide dete sa pet godina da trenira, udariće ga neko...' Tu sam ga nekako prevario, rekao mu nema ništa od toga, mnogo je mali. Već u martu, kada je imao šest godina, dolazim ja s posla, on došao iz vrtića i plače. 'Što ti mene lažeš, kad primaju i moje godište?'. I ja posle odem kod Aca Šerifa (Aleksandar Ivković, čovek koji je prepoznao najveće talente čačanskog fudbala, prim.aut), pitam ga 'jel primaš njegovo godište?', kaže 'ma neka dođe'. Tako sam ga odveo u martu ili aprilu 1996. godine, tad je počeo da trenira i više nije prekidao. Nijedan trening nije propuštao, bez obzira da li je kiša, sunce, sneg.. Za njega nije bilo prepreke", u dahu govori Dragiša.

MARKO GRUJIĆ – Šefe, nedostaje nam veliki čovek u sredini

U Borcu nije odustajao čak ni onda kada nije prolazio kroz filter određenih selekcija, iako je sve emotivno proživljavao.

"Joj, to je bilo plakanje... Jednom smo se i Badnjevca vraćali preplakao je ceo put, ali nikada nije odustajao. Kada odemo na more u Grčku, mi se pitamo gde je Darko, što nije pod suncobranom? Kad od već uhvatio neke Grke i igra fudbal. U Borcu je bio do 2019. godine, a u januaru 2018. godine se priključio prvom timu, kada je trener bio Milovan Rajevac. Prvo su bili na pripremama u Herceg Novom, tamo je bio odličan. Rajevac je imao herca, provalio je da može i ubacivao ga u igru".

"GDE ĆEŠ BRE NA KOŠARKU, KOD NAS U FAMILIJI NEMA NIKO PREKO 185 CM?"

A samo nekoliko godina ranije govorilo se kako Darko nije dovoljno jak za ozbiljan fudbal, da nema snage za duele...

"Darko je tek počeo da se razvija u kadetima, kod Žike Jelića (trener u omladinskom pogonu Borca, prim.aut). U petlićima i pionirima stvarno jeste bio sitan, u šestom-sedmom razredu hteo je da trenira i košarku. Ja rekoh: 'gde ćeš bre košarku, kod nas u familiji nema niko preko 185 centimetara', a-ha-ha. Dobro je igrao i basket, ali ga ja tako odvratim od košarke. Kaže 'treniraću ja i fudbal i košarku', pošto mi živimo ovde blizu Želovog igrališta, ali je ostao samo na fudbalu. Tek kada je prešao iz pionira i postao mlađi kadet, tek onda je počeo da džiglja. Odem ja da ga posetim u Kosjerić, gde su imali pripreme, kad dete za desetak dana skroz izraslo".

U Borcu se nisu pravile greške takve vrste, kao u brojnim drugim sredinama, da se pre vremena otpisuju deca koja su tek kasnije fizički sazrevala.

"Onda je Borac izvrsno radio sa mlađim kategorijama, zahvaljujući Slobodanu Iliću (nekadašnji direktor Omladinske škole, prim.aut), Ljubiši Dmitroviću, Žiki Jeliću. Aco Šerif je pokretač svega, isto Mile Marković, Biočanin... Ekipa trenera koja je ima nos da prepozna talente. Mogu reći generacija od 1983. godine, od kada je bila ta garnitura trenera, uvek su po dvojica-trojica igrača izlazila za prvi tim. Baš Darkova generacija 1989. i 1990. godište mislim da je bila drugoplasirana u Omladinskoj ligi Srbije. Jeste bio sitan, prvo igra za mlađe, pa za starije pionire, Ljubiša (Dmitrović, prim.aut) ga ubaci jedno 20 minuta. Bog te video onaj šorc do poda, a-ha-ha. Oni na tribinama komentarišu 'šta sad ovaj mali igra?', ali sad kad on uđe i počne da drbila, onako brz, ostanu u čudu... U Borcu stvarno nikada nije bilo 'veza i vezica', od mlađih kategorija su igrali oni koji su zasluživali. Stvarno su izlazile dobre generacije, pored Darka tu je bio i Nemanja Milunović, Filip Mladenović, svi su oni praktično zajedno bili tu od početka".

Prošao je kroz važan, a ujedno i težak period sazrevanja u dresu Crvene zvezde, gde je najbolje trenutke doživeo kod Roberta Prosinečkog, koji ga je smatrao jednim od svojih najvažnijih igrača.

"Prvi put smo išli na pregovore kada su tu bili Den Tana i Ilija Ivić. Tada je nešto zapelo, ali posle kada je došao Lukić smo se dogovorili. Mi smo navijači Zvezde, Milenko Kostić, koji je bio sponzor, sad je potpredsednik kluba, takođe isto navijač".

"GDE DA BUDE DILEME, KAD SAM MU IME DAO PO DARKU PANČEVU"

Dakle, nije bilo nikakve dileme po pitanju izbora novog kluba.

"Gde da bude dileme, kad sam mu ime dao po Darku Pančevu, a-ha-ha".

Dogovor sa Zvezdom je postignut na leto 2009. godine posle pregovora sa Vladanom Lukićem i tadašnjim sporskim direktorom Ivanom Adžićem.

"Sve je tada sa Zvezdom dogovoreno za sat vremena. Mogao je iz Borca da ide i u Salcburg. Ali ja nekako nisam bio za to, računajući da je mlad, da li će se uklopiti, kako će tamo... Sad kad me pitaju neki roditelji da im dam savet za njihovu decu, ja odgovorim 'mogu samo da vam kažem da je 1+1=2'. Dakle, zvao je i Salcubrg, ali smo se pre odlučili za Zvezdu. On je iz Borca u Zvezdu mislim otišao za 450.000 evra i 30 odsto od naredne prodaje, a Salcurg je davao 800.000 evra Borcu i plus još neke procente od naredne prodaje. Ali zahvaljujući nama što smo zvezdaši i Milenku Kostiću prevagnuli smo na Zvezdinu stranu. Mi bismo išli zajedno sa njim u Salcburg, pošto je bio maloletan, ali strana zemlja, plus je i na suprugu 'tišak'...".

LUKA JOVIĆ - Fudbalski Toma Zdravković

PREDRAG RAJKOVIĆ - Od rezerve Jagodine do kapitena Zvezde za godinu i po dana

Prošao je kroz važan, a ujedno i težak period sazrevanja u dresu Crvene zvezde. Kod legendarnog Vladimira Petrovića Pižona nije dobio pravu šansu, a sa druge strane mu nije dozvoljeno ni da promeni sredinu gde bi imao više mogućnosti da igra.

"U Zvezdu je igrom slučaja došao u najgorem mogućem trenutku. Klub je tek počeo ponovo da se diže, on veoma mlad, razumem i Pižona, teško ko će da ubaci mladog igrača. Ipak je to Zvezda, teško su to radili i u Borcu, jedino kad je došao Rajevac pa je počeo da ubacuje mlađe igrače. Godinu i po dana je bio na klackalici kod Pižona. Sećam se utakmice u Kupu, protiv Mladosti iz Apatina, on postigne dva gola, dva nabaci, opet ništa. Pižon je izgleda kao trener više voleo iskusnije igrače, što je po meni donekle i normalnije. Sad dati šansu nekom klincu... A znate šta je bilo još čudnije. On je imao opciju da ode u Grashopers, ali nisu hteli da ga puste. Ja sam tražio i da se vrati na pozajmicu u Borac, ako neće načisto u Grashopers da ga puste. Nisu hteli, iako nijedan mladi igrač tad nije dobijao šansu".

"SAČEKAJ, VIDEĆEŠ KAKO MALI IGRA"

©MN Press

Ipak, i u ovoj situaciji se strpljenje na kraju isplatilo. Najbolje trenutke u crveno-belom doživep je kod Roberta Prosinečkog, koji ga je smatrao jednim od svojih najvažnijih igrača.

"Pomoćni trener je tada bio Žare Đurović, koji ga je trenirao ovde šest meseci u Borcu. Rekao je Robiju: 'sačekaj, videćeš kako mali igra'. Robi je prepoznao to nešto u njemu, od tada je sve počelo. Robi ga je obožava kao igrača i kao čoveka. Baš sada kad su bili sa reprezentacijom u Ljubljani, Robi i Bajko (Boban Bajković, prim.aut) su bili na kafi sa njim i Filipom Mladenovićem. Ostali su i dan danas u dobrim odnosima. Ja volim da kažem, fudbal je to. Mora mnogo kockica da se poklopi da bi se došlo do nekog uspeha. Ima u svetu igrača koji možda ne zaslužuju nešto, ali dobiju. To je sve lutrija. Kada dete počne da trenira, to je isto kao kada odeš na trafiku da kupiš onaj greb-greb. Neko izvuče 100 dinara, neko 200, neko 1.000, neko ništa...".

IVAN ILIĆ – Dosađivao se kao golman, pa pokazao kako se to radi

Salcburgovi skauti su i dalje prilično pomno pratili Darkov razvoj, a onda su se pojavili sa ponudom koju je bilo mnogo teško odbiti u tom trenutku.

"Tada su ponudili Zvezdi 5.000.000 evra. I jasam otišao na pripreme u Sloveniji, ali nisu hteli da puste".

U užim fudbalskim krugovima se pričalo da su tadašnji čelnici Crvene zvezde želeli da prodaju Lazovića, ali da je Prosinečki pretio 'skokom sa terase' u Sloveniji ako se to dogodi.

"Jeste, takva je priča bila. Ali nismo mi ni tada bili da pošto-poto mora da ide, pustili smo da bude kako se klubovi dogovore. Ni on nije zažalio što nije otišao, nije bilo, ono što se kaže, nikakvog dizanja frke, niti da se napada klub što nije pušten".

O UTICAJU IVANA JURIĆA

Ono što mu je Robi bio u Zvezdi, to mu je u Italiji postao fenomenalni strateg Ivan Jurić, koji je bez sumnje bio najzaslužniji za to što je danas kompletan igrač.

"Juri je femonalan, kažem ja Darku 'treba da nosiš Jurićevu sliku u novčaniku', a-ha-ha". Meni je Darko pričao kakav je on profesionalac. Oni završe utakmicu, a automatski uzima lap-top i analizira protivničku ekipu, gleda CD, neverovatan profesionalac"

FILIP KOSTIĆ - Šumadijski komandant levim bokom uvek spreman na juriš

Reč je o čoveku koji na izuzetan način radi sa sprskim igračima. Pored Lazovića u Veroni je unapredio i Ivana Ilića, a kod njega u ovom trenutku uživaju i Radonjić, Lukić i Vanja Milinković Savić.

"Radonjiću je sad promenio ulogu, igra iza špica, stvarno igra fenomenalno. Mogao je Darko i u Torino da dođe, ali se nisu neke kockice poklopile. Jurić mnogo voli naše igrače. Vanja Milinković Savić nije bio standardan, ali je pokazao da je feomenalan golman baš kod Jurića koji mu je dao pravu šansu. O Lukiću već da ne pričam, kome je dao da bude glavni igrač, što apsolutno i zaslužuje. Kažem ja Darku 'hoće te Hrvati', a-ha-ha. Posle dođe i Igor Tudor koji ga je zvao da dođe u Marselj. Krenem ja za Italiju, i sad naplatna rampa u Hrvatskoj, kažem im ja 'vi ste mog sina izvadili'. Oni pitaju kako? Rekoh bio u kanalu u Italiji, dođe vaš Jurić, i on odmah procvetao. Oni se siti ismeju", zaključio je Dragiša Lazović.

ŠERIFOV IZUM, JELIĆEV ZAVRŠNI PROIZVOD

©MN Press

Pravio je Zebrice, odgajio Orlove... Šta drugo reći o popularnom Acu Šerifu - Aleksandru Ivkoviću, večitom treneru najmlađih nada čačanskog Borca, sem da je po svim tačkama „kriv“ za formiranje fudbalskog identiteta veziste Darka Lazovića i levog beka Filipa Mladenovića. 

I, ne samo njih, njemu “na dušu” ide i stasavanje Marka Lomića, Ivana Stevanovića Robija, Marka Milinkovića, Nemanje Milunovića, Lazara Markovića.

"Darko je bio miren povučen dečak, čija tehnika mi je odmah zapala za oko. Sećam se da je nosio minđušicu! E, to nije moglo, jer ako hoćeš da budeš fudbaler, minđušica ti ne treba. Kažem disciplinovano dete, nije se bunio, a odmah se manuo tog modnog detalja. Što se tiče treniranja, bio je maksimalno posvećen, besprekoran tehnički i tu problema nije bilo. Kada sam ja završio svoj posao sa ovim detetom koje mi se i sada uredno javlja, poslao sam ga u omladinski pogon kod Žika Jelića", Aleksandar Ivković za naš portal.

Razmenili smo par reči i sa Žikom Jelićem, trenerom omladinske škole Borca, koji opet, kao i svi kraj Morave, o Darku sve najbolje.

Međutim, čuli smo da je u to vreme bilo i skeptocizma. Priča se da se u Borcu vagalo, može li Darko Lazović da postane ovo što jeste ili ne...

"Jednom prilikom, tadašnji direktor Borca, Slobo Ilić, pokojni direktor omladinske škole Dule Marić i ja, seli smo da porazgovaramo. Dule je naime mislio da Darko zbog svoje tada slabašne fizičke konstitucije ne može daleko da dogura. Mislio je da nema snagu za duel".

DUŠAN TADIĆ – Ćale, bod je važan, nos će da zaraste

I, šta je onda bilo?

"Rekao sam da će biti dobar igrač, samo da stane ispred, a da mu ostali doturaju lopte. Kada se to desi, Darko zna šta treba da čini. Kao što vidite, Lazović sada igra i ful beka, ima tu snagu za duel, odnosno nadoknadio je to, što je po Dulu bila potencijalno ozbiljna falinka, koju sam po svaku cenu hteo i uspeo da anuliram. Vidite, mi ovde stvaramo gotove igrače, nisu to poluproizvodi, a kako radimo, vidi se iz priloženog“.

Konkretno, na šta Žiko mislite?

"Mislim sada na Darka Lazovića i Filipa Mladenovića. Ponosni smo zato što je Piksi među Orlove pozvao dva naša dečaka. To je uspeh za klub, a koliko znam takvim rezultatom malo ko u zemlji može da se pohvali. Škola Borca je dala dva Orla, pa vi vidite".

Imate li još nešto da poručite?

"Glavu gore! Napred Darko, jako Filipe, pozdravljaju vas i bodre vaši iz Čačka i Borca. Vi ste deo našeg ponosa, promoteri naše fudbalske škole i filozofije", završava priču Žiko Jelić, trener omladinske škole čačanskog Borca, o Darku koji će u nedelju biti gost i u našoj rubrici "Humanitarni tiket".

Priredili: Nenad JOVANOVIĆ i Miloš MILIĆ