FILIP KOSTIĆ - Šumadijski komandant levim bokom uvek spreman na juriš

Filipu Kostiću jednostavno je bilo suđeno da zaigra za Juventus. Kako drugačije, kada je rođen na isti datum kao slavni torinski klub - 1. novembar. I kako drugačije objasniti bizaran razlog za propali transfer u Lacio, kada su iz Ajntrahta Rimljanima dali pogrešnu mejl adresu ne bi li dobili na vremenu u finišu letnjeg prelaznog roka 2021. i zadržali srpskog reprezentativca u svojim redovima.

Besan je bio Kostić zbog toga, čak i bojkotovao treninge, ali brzo je pronašao pametniji način da ispolji šumadijski inat. Zaigrao je najbolji fudbal u karijeri, nastavio da pakuje golove Rafelu Boreu kao što je prethodno Sebastijana Alea asistencijama poslao u Vest Hem, Luku Jovića u Real Madrid, a Andrea Silvu u RB Lajpcig. Posebno raspoložen bio je krilni napadač iz Kragujevca u Ligi Evrope, u kojoj je i sam zablistao s dva gola i asistencijom u polufinalnom revanšu protiv Barselone, a po osvojenom trofeju, kao najbolji asistent, bio je proglašen i najboljim igračem takmičenja.

I, onda se javio Juventus. Kako je ulazio u poslednju godinu ugovora, Kostić je ovaj put lako dobio zeleno svetlo za transfer. Pride je na to uticala i ponuda od 12.000.000 evra, plus potencijalnih 3.000.000 kroz bonuse, kao i 1.500.000 koje su Torinezi pristali da raspodele svim Kostićevim bivšim klubovima kojima sleduje deo novca iz fonda solidarnosti.

U Torinu ga je dočekao reprezentativni saigrač Dušan Vlahović. Start nije bio kao iz mašte, ali više je to bilo do slabe forme celog tima, brojnih povreda lošeg vođenja Masimilijana Alegrija nego do Kostićevih kvaliteta. Uostalom, 30-godišnji Šumadinac kroz karijeru nikada i nije išao bržim putem.

"On je pravi primer mladim igračima, posebno iz unutrašnjosti, da igranje u Zvezdi i Partizanu nije preduslov za uspešnu inostranu karijeru. Sticajem okolnosti, on je u mlađim kategorijama nekako promakao skautima 'večitih' i kasnije je iz Radničkog otišao direktno u inostranstvo, što je u tom trenutku bio pravi presedan. Zanimljivo to da on čak i u mlađim reprezentativnim selekcijama nije bio u nekom glavnom fokusu. Filip je, koliko me pamćenje služi, debitovao za mladu reprezentaciju na prijateljskoj utakmici protiv Rumunije, kod Aleksandra Jankovića. Kasnije je kod Radovana Ćurčića postao jedan od vodećih igrača ove selekcije, a i dan-danas se pamti njegova sjajna partija protiv Španije u baražu za plasman na Evropsko prvenstvo u Češkoj 2014. godine", prisetio se Darko Milisavljević, Kostićev trener u mlađim kategorijama Šumadije 1903 i Radničkog, a sada član stručnog štaba kragujevačkog superligaša.

Oni koji ga poznaju, kaži da je kao dečak Filip Kostić pre birao da pešači pet kilometara na treninge umesto da ide autobusom ili biciklom. Počeo je u lokalnoj Šumadiji 1903, ali je kao kadet prešao u ambiciozniji Radnički iz Kragujevca. Iako još tinejdžer, Kostić je pomogao klubu da iz godinu u godinu napreduje od trećeg do prvog ranga domaćeg fudbala. Pažnju na sebe skrenuo je 2012. kada je prilikom merenja jačine šuta superligaških igrača njegova lopta letelea čak 134 kilometra na čas.

PROBLEMI PO ODLASKU U INOSTRANSTVO

Bilo mu je tek 20 godina, ali je holandski Groningen odlučio da plati 1.250.000 evra za njegov transfer. Doduše, tadašnje rukovodstvo je kao zvaničnu prijavilo sumu od 700.000 evra, što je izazvalo aferu u kojoj je bilo i privođenja, ali to već nisu bile stvari u koje je Kostić direktno umešan. On se koncentrisao na dokazivanje u zeleno-belom dresu, gde se mimoišao sa Dušanom Tadićem koji je prešao u Tvente, a istovremeno je stasavao sa danas jednim od najboljih svetskih štopera, Virdžilom van Dajkom.

"Bilo je dosta priče oko njegove prodaje. Pominjali su se Partizan i Crvena zvezda, kao i neki klubovi iz elitnih liga Evrope. Tadašnje rukovodstvo Radničkog prihvatilo je ponudu holandskog Groningena, koja je delovala najkorektnije. Koliko se sećam, radilo se o nekih 700.000 evra, što je u tom momentu bilo više od godišnjeg budžeta kluba. Čelnici kluba izabrali su Groningen, a mislim i da je Kostić dobro odabrao jer otišao u jednu razvojnu ligu, gde mu je sve leglo, a dalje je dobro poznato. Mislim da je izabrao i pravi moment jer se u to vreme o njemu pričalo kao jednom od mladih igrača koji je obeležio sezonu 2011/12. u Superligi Srbije. Kad se sve sabere, Radnički je dobro prošao u tom momentu, a naplatio je kasnije i procente od daljih transfera. Generalno, Kostić je bio je vredan, radan, a to se u većini slučajeva isplati", ističe Slavenko Kuzeljević, Filipov trener u superligaškoj sezoni sa Radničkim.

Nikola Mikić i Filip Kostić iz duela Crvene zvezde i Radničkog KG 2011. godine (©MN Press)

U početku holandske avanture Kostić je imao problem s trenerom Robertom Maskantom, koji nije imao strpljenja da ga sačeka da nauči jezik i adaptira se na prvi inostrani angažman, što je dovelo čak do toga da Srbin bude prebačen u B tim. Probao je to da iskoristi klub Briž, ali transfer nije uspeo, a srećom po Kostića, Maskant je smenjen i umesto njega angažovan Ervin van de Loj. Od tog trenutka Kostić počinje da pokazuje zašto je doveden. Bio je toliko dobar da su ga navijači izabrali za najboljeg igrača sezone, a potom se javio Štutgart i Grongenu uplatio 6.000.000 evra. Istovremeno sa Švabama želeo ga je i Sporting iz Lisabona, ali je Kostić izabrao Nemačku, gde mu je zadatak bio da loptama hrani Tima Vernera. Uspešno je to radio dve sezone, ali nedovoljno pošto je Štutgart ispao u Cvajtu. Ipak, slavni HSV je rešio da plati 14.000.000 evra i transfer Kostića učini klupskim rekordom. I u Hamburgu, međutim, nije bilo kao što je zamišljeno.

U prvoj sezoni bio je jedan od najzaslužnijih za opstanak u Bundesligi pošto je postigao gol i dva minuta pre kraja meča sa direktnim konkurentom za opstanak, Volfzburgom, asistirao Valdšmitu za 2:1, ali ponovo je druga sezona donela ispadanje iz Bundeslige, prvo u istoriji evropskog prvaka iz 1983.

NEMANJA GUDELJ - Zapadnoevropski mentalni sklop sa srpskim srcem

LUKA JOVIĆ - Fudbalski Toma Zdravković

Bio je to period kada se dosta diskutovalo o dometima Filipa Kostića i da li je zaista igrač za velika dela. Njegov nekadašnji kapiten, Željko Milošević, nema dilemu da jeste tako.

"On je još kao klinac pokazivao sve svoje igračke kvalitete koji ga krase i dan-danas, a to su brzina i sjajna leva noga, kao i jednostavni, ali efikasni driblinzi nakon kojih je upućivao laserski precizne centaršuteve. Malo je u početku zaostajao u taktičkom pogledu, ali je slušajući savete trenera i iskusnijih saigrača veoma brzo i uspešno napredovao i na tom polju. Iz te naše zajedničke superligaške sezone ostala je upamćena njegova sjajna saradnja sa Darkom Spalevićem, koji je zahvaljujući Tučkovim asistencijama postao prvi strelac lige. Pokazao je da brzo uči, da ima izuzetno visoku fudbalsku inteligenciju, koja mu je i omogućila da postane veliki igrač. Iskreno se nadam da će još mnogo toga postići u godinama koje slede", priželjkuje Milošević.

Ispričao je bivši Kostićev saigrač i jednu anegdotu iz perioda provedenog u Radničkom.

"Verujem da se i on seća kako me je iznervirao na jednom treningu tokom zimskih priprema u Budvi 2011. godine. Tada smo igrali u istoj ekipi, koju sam ja selektirao, i doživeli ubedljiv poraz. Zbog toga sam izgubio živce i zabranio njemu i ostalim mlađim igračima iz moje ekipe da pričaju u autobusu tokom povratka u hotel.Oni su mi se, naravno, krišom smejali čim bih okrenuo leđa, ali su ipak poštovali 'kaznu' i nisu prozborili ni reč do dolaska u hotel. Nadam se da su iz te situacije izvukli neku pouku".

MILOŠ VELJKOVIĆ – Fali nam štoper? Selektore, ima jedan naš dečko u Totenhemu

STEFAN MITROVIĆ – Kako si, bre, našao štopera u najgorem timu Srbije?!

KAO MALI NIJE VOLEO DA IGRA BEKA

Da Filip Kostić ima kvalitet za velika dela verovali su i u Frankfurtu, te su rešili da rizikuju i dovedu ga u Ajntraht posle Hamburgovog ispadanja u Cvajtu.

"Iz ove vizure, deluje da je prelazak u Ajntraht najbolji potez u njegovoj karijeri, s obzirom na to da je tamo osvojio Ligu Evrope, postao jedan od pet najboljih asistenata Bundeslige i legenda kluba. On je u Ajntrahtu prekomendovan na poziciju 'ful-beka', gde su njegove igračke karakterstitke došle do punog izražaja, a evo sada to isto, jako uspešno, igra i kod selektora Stojkovića u reprezentaciji Srbije. Dok sam ga trenirao ja sam ga i video upravo na toj poziciji. Zbog toga sam ga često stavljao da pored levog krila igra i levog beka, kako bi naučio da igra podjednako dobro u oba pravca. On je u početku negodovao zbog toga, ali mi je kasnije i sam priznao da mu je to mnogo pomoglo da unapredi svoju igru u defanzivi. Malo je lutao sa pozicijama u početku, ali se to vremenom stabilizovalo. Ono što ga posebno krasilo i što mu je omogućilo da postane ovakav igrač kakav je danas, to je izuzetna radna etika i sjajan karakter", naglašava jedan od Kostićevih prvih trenera, Darko Milisavljević.

Paralelno sa klupskom razvijala se i Kostićeva reprezentativna karijera. Igrajući za mladu reprezentaciju Srbije 2014. postigao je gol protiv tadašnjih prvaka Evrope, Španije u nadoknadi revanša baraža i odveo Orliće na smotru najboljih kontinentalnih selekcija za uzrast do 21 godine.

Za A tim Srbije debitovao je godinu dana kasnije u pobedi nad Azerbejdžanom 4:1. Među najboljim od dosadašnjih 50 nastupa za Orlove ističe se duel sa Portugalijom u kvalifikacijama za katarski Mundijal. Pogodio je za 2:2 posle sjajno istrčanog kontranapada.

Bio je to samo još jedan u nizu razloga da mu nadenemo nadimak "Turbo Šumadinac".

"Oduvek je bio dete puno energije. Možda nije atraktivan igrač, nije plejmejker, ali pogledajte poziciju koju igra i uporedite njegov radijus kretanja. Videli ste kada je istrčao kontru protiv Rendžersa (u finalu Lige Evrope)? To je on. Uvek je imao dobar centaršut kojim gađa prostor, a ne igrača. Nije sebičan, radi za kolektiv, ima ga i u odbrani i u napadu, gde dolazi do izražaja njegova sjajna levica. Znam da neće biti ispod svog nivoa na Svetskom prvenstvu. Siguran sam da će biti među najboljima i da će ga Mundijal dodatno motivisati. Voli da igra za Srbiju, vratimo samo film i na gol protiv Portugalije koji je postigao u Beogradu. Setite se koliko je pretrčao u toj akciji", pričao je Vlado Čapljić, trener koji je uveo Kostića u seniorski fudbal, u ranijem intervjuu za Mozzart Sport.

DUŠAN TADIĆ – Ćale, bod je važan, nos će da zaraste

MARKO DMITROVIĆ: Majka htela da bude lekar, on levi bek, a sudbina - golman

Tiho i bez pompe Filip Kostić je postao jedan od najvažnijih igrača srpskog nacionalnog tima. Ipak, skromnost je ostala njegova vrlina.

"Kao klinac je bio neumoran, vredan, poslušan. Njegova ljubav prema fudbalu javila se veoma rano. Još kao dečak igrao je fudbal po ceo dan. Iako je postao vrhunski fudbaler, nije se promenio. Ostao je isti onakav kakav je bio na početku karijere. Onaj ko ga ne poznaje, teško da bi u društvu stekao zaključak da je Filip fudbaler svetskog renomea. Jako je skroman", zaključuje Filipov stariji brat i menadžer, Stefan.

Uoči Mundijala Kostić je zablistao u velikom italijanskom derbiju Juventusa i Intera. Sa dve asistencije direktno je uticao na pobedu 2:0, a još jedna mu je poništena posle gledanja video snimka. Malo je nedostajalo da se i sam upiše u strelce, međutim, stativa ga je sprečila. Bez obzira na to, proglašen je igračem utakmice. Potom je doprineo i drugom od tri gola Laciju (3:0) u ponedeljak, kada se Mojze Ken nakon odbitka na Kostićev snažan šut po drugi put upisao u strelce.

Injekcija samopouzdanja ubrizgana je u pravi čas. Aleksandar Mitrović je svojevremeno pričao da obožava kada mu s levog boka stižu Kostićeve lopte. Mnoga od tih dodavanja iskoristio je da postane najbolji strelac Srbije, a u Kataru će sjajni tandem imati priliku da dodatno učvrsti saradnju. Nadamo se da će tako i biti.

Priredili: Jovan Terzić, Miloš Pasuljević i Miljan Minić