Borba za prvu zvezdu Eura: Večna klasa ili neki novi klinci?

Petak, 5. jul – ovaj pred nama – ostaće zauvek upisan u analima evropskih prvenstava, jer će se prvi put u jednom danu, u četvrtfinalu kontinentalnog šampionata, međusobno sastati četiri bivša evropska prvaka. Štaviše, reprezentacije koje u svojim vitrinama imaju devet od dosadašnjih 16 pehara.

Čekajući okršaje Nemačke i Španije, odnosno Portugalije i Francuske (iako su na papiru manje aktraktivni, ne mora da znači da će subotnji dueli Engleska - Švajcarska i Turska - Holandija biti manje spektakularni), oslanjajući se blago, ali ne u potpunosti, na statistiku, jer ona ume i da prevari, podvlačimo crtu na do sada viđeno i glasno razmišljamo: koji su to pojedinci obeležili Euro 2024?

Pa ako ćemo već po subjektivnom utisku, onda je jedan od najjačih taj da su centralni defanzivci u dosadašnjem toku turnira zasenili golgetere i one od kojih se očekuje da svojim kreacijama podižu publiku na noge.

Neke od najimpresivnijih partija na Evropskom prvenstvu videli smo od Manuela Akanđija; Antonio Ridiger bio je i zvanično najbolji igrač utakmice osmine finala protiv Danske; Pepe i Ruben Dias funkcionišu kao sat - ovaj prvi posebno skreće pažnju zbog zapanjujuće disproporcije u broju svojih godina i nivou igara; Merih Demiral stigao je i da sa dva gola pošalje Tursku u četvrtfinale; Škrinjara su sekunde delile da kao istinski lider tamo odvede Slovake; Rikardo Kalafjori jedno je od najvećih otkrovenja šampionata – bez njegove asistencije Italijani ne bi ni prošli grupu, bez njega u timu nisu prošli osminu finala; Saliba je stavio Lukakua u mali džep, Vanja Drkušić “pohapsio” Hojlunda, Mitrovića, Kejna, Ronalda i utrostručio svoju tržišnu vrednost... Naposletku, na opšte iznenađenje javnosti, i u srpskoj reprezentaciji štoperski trio bio je daleko najdominantniji deo tima.

Brojevi će, opet, potvrditi da “gazde” timova caruju u veznom redu. Sve ključeve igre Nemačke u svojim rukama drži Toni Kros, a njegov učinak je nesvakidašnji – ne samo da je lider ovog turnira po broju ukupnih, ali i uspešnih dodavanja (435/416 – procenat preko 95 odsto), već se na večnoj listi evropskih prvenstava po tom parametru, njegova tri učinka, sa ovog i prethodna dva šampionata, nalaze među prvih pet!

Odmah njemu uz rame po ovim ciframa je fudbaler koga imamo sve pravo da ne simpatišemo, zbog ponašanja i nekih izjava, ali ga moramo poštovati zbog onoga što pruža na terenu. Kao što je to bio u prethodnoj sezoni u dresu Bajera iz Leverkuzena, Granit Džaka žila je kucavica i u reprezentaciji, on daje balans tom timu, a najdominantniji je fudbaler na turniru po uspešnim dodavanjima u završnoj trećini terena. Kod Španije je kao srce tima iskočio Fabian Ruiz, čovek koji je zabeležio po dva gola i asistencije u dosadašnjem toku takmičenja i uputio najviše udaraca ka golu rivala.

Danci su otišli kući, ali Kristijan Eriksen potvrdio je da godine moraju da prolaze, ali klasa večno ostaje tu. Fudbaler je koji je namestio najviše šansi svojim saigračima – 16 i izveo najviše uspešnih centaršuteva na turniru za sada - 11. Čini vam se da je Kevin De Brujne odigrao ispod nivoa svoje reputacije? I nama, ali brojke kažu drugačije. Namestio je 12 prilika saigračima, imao je najviše uspešnih dodavanja koja su prošla kroz protivničku poslednju liniju odbrane (11), a jedan je od sedmorice fudbalera koje je UEFA dva puta proglašavala za igrača utakmice na ovom Euru – uz njega to su još i Kante, Belingem, Lobotka, Gakpo, Džaka i Eriksen.

Engolo Kante? Svojevrsni izuzetak koji potvrđuje pravilo o formi fudbalera koji nastupaju u Saudijskoj Arabiji. Kakav potez Didijea Dešana! Odigrao je tri utakmice u prethodne tri godine za reprezentaciju, a onda ga je francuski selektor izvukao iz “naftalina” kao najčvršću kariku bedema koji je sazidao ispred kaznenog prostora svog tima i koji na četiri meča nije primio niti jedan pogodak iz igre. I dok se svrstavate u ne baš kratak red onih koji Dešana kritikuju zbog previše defanzivne postavke, u kojoj je i Embapea i Grizmana izmestio sa prirodnih pozicija, što im je poprilično ograničilo učinak, nemojte smetnuti sa uma sledeći podatak: reprezentacija Francuske nije izgubila nijednu od 19 utakmica na svetskim ili evropskim prvenstvima na kojima je Kante bio u timu!

I dok svi gore pobrojani asovi spadaju u red veterana, kvartet mladića bacio im je rukavicu u lice, ali im i pokazao da vrhunski reprezentativni fudbal u narednoj deceniji ostavljaju u sigurnim rukama.

Ostalo je osam najboljih: Dva superderbija i dve mine za favorite

Biće svakako onih koji su od Džuda Belingema očekivali više u dosadašnjem toku takmičenja, ali to se mnogo više odnosi na Englesku kao ekipu. Vedeta Reala postigla je gol vredan jedine pobede Gordog albiona u grupi, kao i onaj – i to kakav – koji ju je sačuvao na turniru i spasao sa ivice ambisa u osmini finala. To već postaje Belingemov manir – ovo mu je šesti pogodak u sudijskoj nadoknadi u 2024. godini (četiri za Real i dva za Englesku), a svaki od njih doneo je ili pobedu ili izjednačenje njegovim timovima. Ni borbenosti mu ne manjka – lider je sa 16 uspešnih uklizavanja i sasvim je legitimni kandidat, iskoristi li Engleska lakšu polovinu žreba, za najviše individualno priznanje na EP, koje, nekako ispod radara u ova četiri meča, iako takođe kao dvostruki strelac, vreba i Hari Kejn.

Savršena utakmica ne postoji? Pogledajte učinak Nika Vilijamsa u meču sa Gruzijom, u kojem je bio i strelac i asistent za gol i imao stoprocentnu uspešnost u dodavanjima. Kada se sve sabere, reč je o možda i najvećem otkrovenju Evropskog prvenstva u Nemačkoj. Džamal Musiala postigao je tri pogotka iz svega četiri udarca u okvir gola i u tom smislu najučinkovitiji je fudbaler ovog Eura čiji je drugi najuspešniji dribler, a u ovaj krug ubrojali smo ipak i Lamine Jamala, iako je protiv Gruzije preterivao sa sebičlukom u nameri da postigne prvenac na velikim takmičenjima. Ipak je on najmlađi fudbaler u istoriji evropskih prvenstava, a već je zabeležio dve asistencije na turniru, za jedinu reprezentaciju koja je ostvarila sve četiri pobede i bez primljenog gola osvojila, na papiru, najtežu grupu.

Holanđani imaju u svojim redovima i najboljeg strelca (jednog od četvorice) Kodija Gakpoa i najboljeg asistenta Ćavija Simonsa dosadašnjeg toka takmičenja (po tri gola, odnosno asistencije). Fudbaler Liverpula posebno je raspoložen za igru, ističe se i u kreaciji i Lale su na dobrom putu da, iako trećeplasirane u grupi, iskoriste najslabiju četvrtinu kostura i preko Rumunije i Turske se probiju do same završnice turnira.

Da ne bude da smo bekove, po nekom ružnom običaju, bacilli u zapećak, o partijama Žila Kundea, posebno onoj protiv Belgije, ispredaju se bajke u specijalizovanim tekstovima u stranim medijima. Joan Lupesku, Fabio Kapelo i Majkl O’Nil su za sajt UEFA analizirali učinak defanzivca Barselone u oba smera u meču osmine finala. U najkraćem, potpuno je zaustavio Žeremija Dokua kao jedno od glavnih napadačkih oružja Belgijanaca, a na drugoj strani pripremio je tri šanse svojim saigračima i imao pet takozvanih ključnih dodavanja - uz Eriksena iz Danske, najbolji učinak nekog fudbalera na jednoj utakmici ovog šampionata. Od levih bekova, izdvojio se učinak Marka Kukurelje, koji je dobio najviše duela (17/22) od svih fudbalera u dosadašnjem toku takmičenja.

Golman Gruzije Georgi Mamardašvili završio je takmičenje sa 30 uspešnih intervencija (ali i najviše primljenih golova – osam) i samo je Akinfejev 2008. godine imao više odbrana na jednom Evropskom prvenstvu. Ipak, potpuno ga je zasenio učinak Dioga Koste u meču osmine finala protiv Slovenije. Čovek je odbranio četiri penala – da, dobro ste pročitali, jer i onaj zicer Šeška imao je težinu penala. Izutetan je bio i Jan Oblak, ali i Majk Manjan, još uvek nesavladan iz igre, sa svih 11 odbranjenih šuteva u okvir gola. Čak je i kod tog jedinog pogotka koji je primio najpre odbranio penal Levandovskom, ali je udarac ponovljen.

Među onima od kojih se više očekivalo, većina će prvo izustiti ime Kristijana Ronalda. Kako nas je samo prevario da se promenio ono kad je dodao Brunu za 3:0 protiv Turske, u situaciji iz koje bi redovno šutirao na gol, a ispalo je da je i tom asistencijom oborio neki rekord. Neće ga, iz 20 šuteva još nije postigao gol, čak ni iz jedanaesterca, “privatizovao” je utakmicu protiv Slovenije, pa još i ovi sve češći emocionalni slomovi...

Vreme je da se i Kilijan Embape probudi, a upravo će njih dvojica u direktnom duelu u petak odlučivati ko će biti pukovnik, a ko ono drugo. Jer, ionako će sve ovo do sada biti zaboravljeno, istoriju će pisati samo onaj ko 14. jula podigne pehar...