Barsine šampionske konture

Bilo je mnogo različitih komentara proteklih nedelja o igri Barselone, sva krivica je uglavnom svaljivana na sada već bivšeg predsednika Bartomeua. Ipak, samo nekoliko dana kasnije u najvažnijim katalonskim medijima "grme" tekstovi na temu šampionske Barselone.

Tamošnjoj javnosti još više imponuju izjave Andree Pirla da Juventus tek treba da dostigne nivo ove Barselone. Jasno je da su svi bili željni da vide jedan ovakav meč Blaugrane na evrosceni. Neki poput katalonskog Sporta možda pomalo i preteruju o briljantnoj utakmici Ronalda Kumana, ali sve je to deo euforije koja je u poslednje vreme mnogo falila na Nou Kampu.

Ono što je više nego jasno jeste da je Barselona odigrala svoj najbolji meč u ovoj sezoni, obukla je šampionski dres i nadigrala snažnog protivnika koji takođe traži sebe u ovoj sezoni. Barselona je odradila sve kako treba od početka do kraja utakmice. Povela je na vreme golom Usmana Dembelea, potom se držala svoje igre, uz nekoliko padova, a onda uspela na pravi način da zatvori utakmicu. Sve to joj je ozbiljno nedostajalo već neko vreme, ne samo u ovoj sezoni, nego već poduže i u Ligi šampiona.

Kuman dobija hvalospeve zbog bukvalno svih poteza koje je napravio na sinoćnoj utkamici, a pre svih zbog mladog Pedrija (17), koji je prikupio brojne simpatije jer nije dozvolio da mu godine utiču na samopouzdanje i odluke koje je donosio na samom terenu. Protok lopte je bio mnogo brži nego u El Klasiku, Barselona je ofanzivno bila gotovo impresivna. Trojka Dembele, Grizman, Pedri bila je savršeno ukomponovana sa Mesijem, pa je Barselona stvorila veliki broj izglednih šansi. Grizman je takođe bio prijatno osveženje za navijače katalonskog giganta, ali sjajnog Francuza jednostavno nije hteo gol.

DNK VELIKOG LIDERA

Pedri je pored vanserijskog talenta pokazao da ima liderski DNK u sebi. Mladi fudbaler sa Kanarskih Ostrva ima veliku raznovrsnost u svojoj igri, osećaj oganizacije napada svog tima i onaj za donošenje pravih odluka. Mnogi su skloni tome da ga već sada porede sa Adresom Inijestom, ali deluje da bi ovaj mladi fudbaler mogao da izgradi svoje sopstveno ime i ostavi lični potpis na igru "nove Barselone". Sada, sve što je ostalo i njemu i Barseloni jeste da krene da igra u kontinuitetu.

Bilo bi nepravdedno da se u prvi plan ne stavi igra Usmana Dembelea. To detinjasto krilo Barselone od 23 godine konačno je počelo da postaje punoletno u svojoj igri. Bio je agresivan, stalno je opterećivao odbranu Juventusa, teško gubio loptu. A onda, kada je postigao važan pogodak na otvaranju utakmice, dobio je na samopouzdanju i hrabrosti. Nije onaj sinoćni igrač imao mnogo veze sa onim Dembeleom kojeg smo gledali kako se muči sa povredama i opterećenjem na Nou Kampu.

Grizman pre pre nekoliko nedelja "kukao" zbog uloge koje ima u Barseloni, ali je Kuman ostao dosledan sebi i razmišljanju da je pozicija bliža boku upravo ono što može da izvuče najbolje iz fudbalskog majstora u Barseloni. Psihološku nestabilnost mu još uvek daje slaba efikasnost i činjenica da je postigao jedan gol na poslednjih 19 utakmica, ali deluje kao da je samo pitanje trenutka kada će se sve "otvoriti" u njegovu korist.

Priliku da se oseća spokojno dobio je i Lionel Mesi, ali ne samo zbog odlaska Bartomeua, već zbog činjenice da je u Torinu ekipa ponovo igrala za njega. Argentinac je tokom čitave utakmice "hranjen" loptama, a jedino što je u par navrata nedostajala preciznost u tom završnom pasu. Ne bi bilo pravedno i da se ne pohvali tandem De Jong - Pjanić, koji je možda i najzaslužniji za to što je Kumanova ekipa tokom čitave utakmice imala jasne konture u svojoj postavci.