TUNIS: Odbrana za poštovanje, "orač" u veznom redu i povratak najtalentovanijeg - dovoljno za prolaz?

Sa tek nešto manje od 12.000.000 stanovnika, Tunis se na afričkom kontinentu smatra jednom od manjih nacija. Malo prirodnih resursa, fudbalska infrastruktura zastarela, akademije ne baš produktivne. I zato, posmatrano sa strane, nema previše razloga zbog kojih bi ih trebalo smatrati fudbalskom nacijom. Ipak, rezultati govore drugačije…

Od 1994. godine popularni Orlovi Kartagine učestvovali su na svakom Afričkom kupu nacija, 2004. godine ga osvojili, a samo su četiri od petnaest učešća na kontinentalnoj smotri završili u grupnoj fazi. Pride su se od osamostaljenja stečenog 1956. godine pet puta plasirali na Svetsko prvenstvo. Doduše, nijednom nisu prošli grupu, štaviše, upisali su samo dve pobede na petnaest utakmica, ali se nadaju da će pri šestom pokušaju imati više sreće. I ne samo da se nadaju…

"Ako se ne plasiramo u nokaut fazu, otići ću. Moj ugovor se zasniva na rezultatima i ispasti u grupnoj fazi za mene je neuspeh. Ako nisam ambiciozan, kako to mogu da očekujem od svojih igrača?", rekao je selektor Tunisa Džalel Kadri nedavno na nacionalnoj televiziji.

Kadri, koji nikada ranije u trenerskoj vodi nije predvodio evropski klub, u državni tim je stigao sredinom juna 2021. godine na poziciju pomoćnika, a naciju je kupio početkom aktuelne godine kada je u osmini finala Afričkog kupa nacija odmenio selektora Mondera Kebajera zaraženog korona virusom i savladao Nigeriju minimalnim rezultatom. Kebajeru se već tada drmala klupa, grupnu fazu prošao je sa jednom pobedom, kao jedan od najboljih trećeplasiranih timova, a samo dan nakon što ga je Burkina Faso eliminisala u četvrtfinalu, smenjen je.

TUNIS PROLAZ U GRUPI - 3,80

Kako je do dvomeča sa Senegalom u baražu za Svetsko prvenstvo ostalo tek mesec dana, FS Tunisa nije želeo da eksperimentiše, već je ulogu glavnokomandujućeg poverio Kadriju, čoveku koji je već bio upoznat sa timom. Od njegovog postavljanja za selektora nije se mnogo toga promenilo u igri Orlova Kartagine. Tunis je i dalje tvrd orah što potvrđuje podatak da je pod Kadrijevim vođstvom mrežu sačuvao na osam od devet utakmica. Tresao ju je jedino Brazil, istina pet puta, ali u prijateljskom meču, dok je u dvomeču sa Malijem u baražu mirovala svih 180 minuta, potom i na Kirin kupu letos protiv Japana i Čilea, pre nedelju dana i u generalnoj probi za Katar u sudaru sa učesnikom Mundijala Iranom.

Veliki deo tima iz 2018. godine i dalje je tu, a Savez je uradio veliki posao time što je godinu dana kasnije ubedio veliki broj fudbalera sa dvojnim (ili čak trojnim) državljanstvom da nastupaju za Tunis poput talentovanog veziste Mančester junajteda Hanibala Medžbrija (pozajmljen Birmingemu), potom Ferencvaroševog Aise Lajdunija i Brendbijevog Anisa Bena Slimanea, što Tunišanima uliva dodatnu dozu nade da će uspeti da izborije istorijski plasman u nokaut fazu..

Kazri (levo) i Emsakni (desno) (Foto: Reuters)

I ne samo da su jači za nekoliko "evropskih" igrača, već je ovog puta konačno tu i Jusef Emsakni! Radi se o krilnom fudbaleru za kojeg su mnogi još u njegovim fudbalskim počecima smatrali da poseduje talenat za najbolje evropske lige, dominirao je u dresu Esperansa kako u domaćem prvenstvu, tako i u Afričkoj Ligi šampiona, ali je i pored interesovanja klubova iz liga petice 2013. izabrao – Al Duhail (tadašnju Lekviju). Nije doduše jedini, pošto su se tokom prethodne decenije milijarde dolara slile u domaće lige širom regiona, veliki broj igrača iz Magreba birao je novac u Persijskom zalivu umesto prilike da izgradi ime u Evropi.

No, i pored toga što je karijeru nastavio i izgradio u Kataru – pola godine proveo u belgijskom Epenu – Emsakni je važio (i dalje važi) za najboljeg igrača Tunisa. I taman je dostigao zenit 2018. godine (te sezone postigao 25 i namestio 15 golova na 25 mečeva) i tempirao formu za Mundijal u Rusiji, doživeo je povredu kolena koja ga je odvojila sa turnira. Već su mu 32 godine i aktuelno Svetsko prvenstvo biće mu vrlo verovatno jedino u karijeri, tako da će biti motivisan da učini sve što je u njegovoj moći kako bi tim odveo u nokaut fazu čime bi zacementirao status tuniške legende.

Na suprotnom krilu delovaće mnogima najpoznatiji Tunišanin u timu – Vahbi Hazri. Jedan od retkih u reprezentaciji koji se dokazao na velikoj sceni, fudbaler prefinjene tehnike karijeru je izgradio u Ligi 1, a poseban trag ostavio je golovima u Sent Etjenu (gol na svakoj trećoj utakmici u proseku). Od aktivnih fudbalera najbolji je strelac reprezentacije (drugi u istoriji) sa 24 gola te će zajedno sa Emsaknijem predstavljati najveću opasnost po protivnika.

Najveća snaga tima ipak nije napad (zapravo, doći ćemo do toga kasnije), već vezni red. U Tunisu veruju dovoljno kvalitetan da se takmiči sa bilo kim. Njegov neizostavni član je Elijes Skiri, neumorni fudbaler Kelna koji "ore" terene u Bundesligi. U sezonama 2019/20 i 2020/21 bio treći najbolje rangirani po broju pretrčanih kilometara, dok je u aktuelnoj u pomenutoj kategoriji za dva kilometra bolji jedino Bajernov Džošua Kimih...

Elijes Skiri (Foto: Reuters)

Društvo će mu zasigurno praviti Aisa Lajduni, mada bi fudbaler Ferencvaroša trebalo da ima još defanzivniju ulogu u pokrivanju rupa onda kada bekovi istrče na protivničku polovinu. Mađarsku ligu je prerastao, već neko vreme tamo je jedan od najboljih igrača i veruje se da će posle Mundijala napraviti transfer u neku od liga petica. Ko će kompletirati vezni red zavisiće od tipa utakmice, a pomenuti Medžbri koji igra odlično na pozajmici u Birmingemu i Mohamed Ali Ben, jedan od kvalitetnijih veznih fudbalera koji nastupa na afričkom kontinentu, najozbiljnije su opcije.

Odbranu, makar u startnoj postavi, trebalo bi da čine Mohamed Dreger, Ali Abdi, Montasar Talbi i Dilan Bron, "evropski" igrači od kojih poslednja dvojica nastupaju u ligama petice (Lorijan i Salernitana). Najveća slabost mogao bi da bude centarfor. Već godinama Tunišani imaju problema sa nedostatkom špiceva zbog čega su uoči prethodnog Mundijala na istoj poziciji eksperimentisali sa Kazrijem kao najisturenijim igračem. Čak je napadač Monpeljea postigao tri gola tada u Rusiji, ali iako se lukavo kreće u šesnaestercu, nedostatak fizičkih predispozicija otežava mu posao u zadržavanju lopte protiv dominantnih rivala. A Zamalekov Sejfedin Žaziri, Odenzeov Isam Žebali i Kuvajtov Jasin Henisi i nisu baš garancija kvaliteta.

Baš kao što tim u kojem više od polovine igrača (15 od 26) nastupa u afričkim i azijskim klubovima ne može da garantuje prolaz iz grupne faze. Barem ne u društvu svetskog prvaka Francuske i polufinaliste Evropskog prvenstva Danske. Za Tunis, najslabije rangiranu reprezentaciju iz trećeg šešira na žrebu za Mundijal i 27. po ukupnoj tržišnoj vrednosti na turniru, realnost je borba za treću poziciju sa Australijom.