Samo Španci i Brazilci mogu da detronizuju Francuze, Azija bolja od Afrike

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Prvo kolo Mundijala u Kataru je kompletirano, videli smo sve reprezentacije na delu  i utisak je da su Francuska, Španija i Brazil ispred svih i da su opravdali ulogu favorita koja im je davana pre planetarne smotre. Pobeda Engleske nad Iranom izgleda više kao rezultat sticaja okolnosti nego moći tima Gareta Sautgejta. To ne znači da Gordi Albion ne bi mogao da dogura daleko, ali je impresija da su iza "velike trojke". 

Među favoritima iz senke, Nemačka i Argentina, ali i Belgija i pored pobede nad Kanadom, su razočarale i biće neophodno da se poklope brojne kockice da sa te tre reprezentacije vrate u igru. Hrvatska je takođe bila ispod svog nivoa protiv solidnog, ali ništa posebnog Maroka, dok je Srbija i dalje nepoznanica, tek ćemo protiv Kameruna i Švajcarske videti realnu vrednost tima Dragana Stojkovića Piksija. 

Gledajući Mundijal sa kontinentalnog aspekta, Evropa je i dalje neprikosnovena, uprkos svim svojim slabim tačkama. Pravo iznenađenje je Azija čije su nacionalne selekcije bolje startovale od  Afričkih i Konkakafa i pored toga što uživaju niži rejting. Još jedan signal da se fudbalska geografija menja, ali i potvrda da afričke selekcije i pored toga što su krcate odličnim fudbalerima ne uspevaju da postanu selekcije sposobne da stignu daleko na mundijalima. 

Aktuelni prvak sveta je u blagoj prednosti jer ima u ovom momentu najboljeg igrača na planeti Kilijana Mbapea i ključne igrače, ne računajući Olivijea Žirua, u najboljim igračkim godinama. Da Francuzi nisu došli na Mundijal desetkovani povredama, pre svega bez Zlante lopte Karima Benzeme i jednog od najboljih golmana na planeti Majka Menjana, bili bi apsolutni favoriti.  

Asensio i Olmo (©Reuters)

Španija je moćna mašina. Fantastičan spoj iskustva (Buskets, Žordi Alba, Aspilikueta), igrača u zrelim godinama (Rodri, Laport, Asensio, Koke) i mladosti (Gavi, Pedri, Feran Tores, Balde, Ansu Fati). Takođe, Luis Enrike je dodatna vrednost ove selekcije. Čini se da on više nego bilo koji drugi selektor uspeva da oblikuje svoju selekciju, gotovo kao da je klupski, a ne nacionalni tim. 

Gledajući Brazil sinoć protiv Srbije stekao se utisak da nisu preterivali oni koji su današnju formaciju Brazila poredili sa nezaboravnom selekcijom iz Španije 1982. godine koju je moglo da zaustavi samo proviđenje zvano Paolo Rosi. Kuriozitet je da je Rišarlison miljenik Titea kao što  je Rosi bio Enca Bearcota: igra i kada prolazi kroz dugačke golgeterske postove. U dresu Totenhema, Brazilac je postigao isti broj golova kao sinoć protiv Orlova. Komparativna prednost Brazila je klupa i alternative koje ima na raspolaganju Tite. 

Nije novina da na startu Mundijala imamo velika iznenađenja. Nema nekog pravila koje bi moglo da nam pomgne da pročitamo bolje kikseve Argentine i Nemačke. Argentina je izgubila od Kameruna 1990. godine i stigla je do finala. Italija je izgubila od Irske 1994. godine i takođe stigla do finala. Francuzi su startovali porazom od Senegela 2002. i neslavno završili šampionat, Španci su 2010. godine izgubili od  Švajcarske u prvom kolu a zatim su osvojili Mundijal. Četiri godine kasnije Crvene Furije su ponižene od Holandije (1:5) i završili su takmičenje u grupnoj fazi. Nemci su u Rusiji izgubili od Meksika i nisu se proslavili. 

Žiru i Dembele (©Reuters)

Pobeda nad Kanadom ne bi trebalo da prevari Belgijance. Da nije bilo Kurtoe i sudije koji nije svirao barem još dva penala za Kanađane, pored dosuđenog koji je golman Real Madrida odbranio, pitanje je kako bi se okršaj završio. Čini se da je zlatni momenat Crvenih đavola prošao. Romelu Lukaku je povređen, Eden Azar je izmrcvaren serijom povreda, Vitsel je bio i ostao igrač ni na nebu ni na zemlji, defekte belgijske odbrane maskira uspešno Tibo Kurtoa, a Kevin de Brujne koliko god bi fantastičan igrač nije Maradona da pobeđuje sam. 

Saudijska Arabija, najprijatnije iznenađenja, ima dve okolnosti koje su mnogi potcenili, blok grača iz Al-Hilala i Erve Renara. U  startnoj postavi protiv Argentine, čak devetorica su igrači Al-Hilala, tima koji je osvojio dve od poslednje tri Lige šampiona Azije. Uspesi legendarnih reprezentacija poput Holandije, Nemačke, Italije ili Španije, bile su vezane za blokove igrača iz jednog tima, Ajaksa, Bajerna, Juventusa ili Barselone. 

Renar je bukvalno fudbalski mag. Prošao je ispod naših radara jer je veliki deo svoje karijere proveo u Africi i titule prvaka Afrike sa Zambijom i Obalom Slonovače su prošle nezapaženo na Starom kontinentu, baš kao i plasman na Mundijal u Rusiji sa Marokom koji je izostajao sa glavne planetarne pozornice dve decenije. U svakom slučaju francuski stručnjak zaslužuje pravu priliku u Evropi, posle epizoda u Lilu i Sošou.  

Mesi (©Reuters)

Evropske reprezentacije su potvrdile svoju supremaciju u odnosu na ostatak planete: šest pobeda, četiri remija i dva poraza u prvom kolu. Samo su Srbija i Nemačke izašle kao poražane selekcije sa Starog kontinenta.  

Južnoameričke selekcije su imale polovičan učinak, dve pobede, remi i poraz. Osim poraza Gaučosa i nerešen rezultat Urugvaja u duelu sa Južnom Korejom ima ukus neuspeha. Ekvador i Brazil su lakše nego što se očekivalo prebrodili Katar i Srbiju. 

Afričke reprezentacija su pokazale da im uvek nedostaja “ne znamo šta” za definitvni kvalitativni skok o čemu svedoče dva remija i tri poraza. Štaviše, samo je Gana uspela da postigne gol od afričkih selekcija. Istina, Maroko i Tunisu su bili bliži pobedama od Hvatske i Danske u direktnim sudarima, baš kao što su Gana, Senegal i Kamerun namučili Portugal, Holandiju i Švajcarsku. 

Kontinentalno gledano, Azija bi mogla da bude najzadovoljnija i pored debakla Irana i neubedljivog debitantskog nastupa Katara. Dva neočekivana trijumfa Japana i Saudijske Arabije nad selekcijama koje su osvojile šest Mundijala (Nemačka četiri i Argentina dva) su bile najbolji preliv i začin  prvenstvu koje ne miriše dobro po mnogim pitanjima i ruši i ono malo kredibiliteta koji je imala FIFA. 

Reprezentacije Konkakafa, sa izuzetkom Kostarike koja je doživela brodolom protiv Španije, su ostavile dobar utisak. Kanađani su izgubili od Belgije, ali će biti tvrd orah za Hrvate i Marokance dok su Meksiko i Sjedinjene Američke Države postale respektabilne realnosti na Mundijalima  koje sa relativnom regularnošću stižu do osmine finala.