Meksičke ikone za Mozzart Sport: O Srbiji, Kataru, Vanji i... Šekiju!

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Dohe)

Meksički fudbal je oduvek bio pomalo enigma za evropske ljubitelje fudbala. Reprezentacija Meksika bi se pojavila na nekom velikom turniru sa igračima iz domaćih klubova i ostavila sjajan utisak igrajući uvek dobar fudbal. Uvek bi neki igrač iskočio i oduševio. Od Luisa Garsije, preko plavokosog Luisa Ernandeza, magičnog Blanka, vižljastog Borgetija, pa Herarda Torada, Mema Očoe, Raula Himeneza, Edsona Alvareza...

Tek u poslednjih petnaestak godina se Meksiko više otvorio ka evropskom fudbalu i igrači češće dolaze na Stari kontinent, ali i dalje većinu reprezentacije čine fudbaleri iz domaćih klubova. Nekada su Meksikanci u evropskom fudbalu bili retkost. A bilo je sjajnih igrača koje je evropska publika uglavnom mogla da vidi samo na Mundijalima u dresu reprezentacije.

Dvojica takvih su najpopularniji meksički fudbaler svih vremena Horhe Kampos i još jedna ikona tamošnjeg fudbala Luis Alberto Alves dos Santos Gavranić ili jednostavnije Zage. Nikad nisu igrali u evropskim klubovima, ali u domovini imaju status superzvezda. Trenutno u Kataru rade za nacionalnu televiziju Asteka kao stručni konsultanti i opet imaju kultni status.

Uoči revijalne utakmice poznatih ličnosti iz meksičkog sveta fudbala i šoubiznisa, pristali su da razgovaraju sa Mozzart sport o fudbalskim i mundijalskim utiscima.

Horhe Kampos ima mitski status u meksičkom, ali je posebna faca i u istoriji svetskog fudbala. Poznat po šarenim i širokim dresovima i šortsevima, reklo bi se da je bio avangarda svetskog fudbala. Danas je moderno da golman mora da ima dobru igru nogom, a Kampos je to radio pre 30 godina. Ne samo da je igrao, već je postizao golove i igrao kao napadač.

Kada je počeo karijeru u klubu, bio je rezerva Adolfu Riosu i već u drugoj sezoni je od trenera zatražio da ga pusti da igra umesto da sedi na klupi kao rezervni golman. Ovaj je pristao i Kampos je završio sezonu kao najbolji strelac ekipe! Od tada je Pumas malo branio, a malo igrao kao napadač Iako visok samo 168 centimetara, što je za golmana ispod svih standarda, hendikep je nadokanđivao sjajnim refleskom, postavljanjima, čitanjem igre i karakterističnim istrčavanjima.

„Koliko se fudbal pomenio od tada... Tad je to bilo čudno, ali sad se od golmana traži da bude ono što je nekad bio libero. Golman je zapravo igrač više u fazi napada. Ako zna da igra fudbal i ako trener zna to da iskoristi, cela ekipa mnogo profitira a protivnik pozadi ostavlja veliki prostor. U moje vreme je većina golmana bilo zakucano za liniju“.

Možete li danas da zamislite situaciju da neko pola sezone brani, a pola sezone igra napadača? Ili da ga trener usred utakmice prebaci sa gola u napad?

„Ne mogu. Koliko god golmani dobro igrali nogom, za ono što sam ja radio je potrebno više veštine i iskustva igranja. Vidimo situacije da golmani odu napred u finišu utakmica kad jure rezultat i nekad naprave problem protivniku, pomognu da se postigne gol. A da neko igra u špicu, to mi je nezamislivo. Ko zna, možda se pojavi neko kao ja...“.

Kako ocenjujete golmane na ovom Mundijalu?

„Bono! Oduševio me je. Vidi se španska škola. Sjajno prati, istrčava, komanduje odbranom, postavlja igrače... Nažalost, nije u finalu i zbog toga verovatno neće biti u idealnom timu prvenstva, jer su i golmani finalista sjajni. „Dibu“ Martinez je uspostavio hijerarhiju u argentinskoj odrbani, a o Lorisu ne bih da trošim reči, jer u svakoj utakmici imao bar po jednu spektakularnu odbranu“.

Šta kažete na Srbiju i njenog olmana? Da li ste ih gledali?

„Da, da! Onaj visoki dugačkog prezimena (Vanja Milinković Savić, op. au). Ne mogu da izgovorim kako se zove, ali mi je zapao za oko. Dobar je golman. Šteta što Srbija nije iskoristila bolje njegovu sjajnu partiju protiv Brazila. Bio je stvarno odlilčan tada, a zanimljivo je da na onu visinu ima onakvu koordinaciju pokreta i igru nogom. Video sam odmah na početku kada je pogodio napadača na 50 metara u glavu da ima odličnu igru nogom. Šteta što vam i ostali igrači nemaju igru nogom, ha-ha-ha... Šalim se malo, ali baš ste razočarali igrom“.

Podsetite se Kamposovih partija...

Kampos je pre prvenstva bio u grupi stručnjaka koji su Srbiju proglasili potencijalnim iznenađenjem.

„Očekivalo se dosta od Srbije, svi su to pričali uoči prvenstva, a malo ste pokazali. Mislim da vam je golman i dalje u vrhu neke liste odbrana iako je odigrao samo tri utakmice. Negde sam pročitao pre neki dan njegovo ime u materijalu koji dobijamo pre utakmica i iznenadio se da je imao baš toliko posla. Koliko ste golova primili? Osam? A on među golmanima sa najviše odbrana? To vam jasno govori kako ste igrali odbranu. Tačnije, niste je igrali. Tužno je za golmana kada tako dobro brani a ekipa ne isprati i ispadne. Isto se desilo i Nojeru sa Nemačkom. On je golman kojeg najviše cenim i stvarno mi je žao kako se završio njegov Mundijal. Možda smo svi ostali uskraćeni za još bolje partije vašeg golmana ili Nojera u nokaut fazi. Nikada nećemo saznati...“

A vaš Meksiko?

„Isto razočaranje. Promena selektora nije rešenje. Mora nešto ozbiljno da se menja iz korena, jer je sledeće prvenstvo kod nas i odmah bi trebalo početi sa promenama. Pre svega u FS Meksika. Kada vidim da funkcioneri dele autograme, pripadne mi muka. Ko su oni i kakve su to oni zvezde da dele autograme?! To nema nigde nego u Meksiku...“

I za kraj, kakve su vam prognoze za finale.

„Prelepo je što su u finalu Argentina i svetski prvak Francuska. Mislim da svi navijamo za Mesija da osvoji i da kao kapiten podigne jedini trofej koji mu nedostaje. Izgleda srećno i zadovoljno na terenu kao nikada pre u reprezentaciji. Igra fantastično i za ceo svet fudbala bi bilo lepo ako bi uspeo sa osvoji Mundijal“, kaže popualrni „Imortal“ (Besmrtni) kako mu glasi nadimak u Meksiku.

Kampos utakmice sa Mundijala komentariše u tandemu sa bivšim saigračem iz reprezentacije Zageom. Evropskoj javnosti ne toliko zvučno ime, ali u meksičkom fudbalu ima strašan rejting. Najbolji je strelac u istoriji najvećeg meksičkog kluba Amerike. I to kao levokrilni napadač visok 190 centimetara?! Bio je atipičan igrač za to vreme, je ali je mreže tresao nemilice.

Zage i Gligoirić

Zage je za najpopularniji meksički klub igrao 13 godina, a kada su ga u na vrhuncu karijere tražili evropski klubovi, klub je stavio veto na njegovu prodaju i otvoreno zabranio odlazak. Na oproštaj mu je došla velika Barselona. 

„Srbija? Đoković!“, nasmešio na pomen zemlje iz koje dolazimo.

Kaže da je Katar kao organizator Mundijala nadmašio očekivaja.

„Lepo je ovde. Veoma dobro organizovano prvenstvo i veoma važna stvar za ceo arapski svet. Pokazali su da imaju sve preduslove da organizuju ovakvu vrstu događaja. Sviđa mi se i fudbal koji se igrao. Gledali smo poslednji put dvojicu najvećih igrača svih vremena Mesija i Kristijana i po tome će se takođe pamtiti ovaj Mundijal. A tu su Mbape, Nejmar, još niz zvezda.“

Ko vam ja favorit pred finale?

„Mislim da je Francuska bolja. Argentina je svakako dobra ekipa, ima Mesija koji igra sjajno, ali više mi se sviđa fudbal koji igraju Francuzi. Kada pogledate šta sve napred imaju: Mbape, Žiru, Grizman koji igra sjajno... U svim linijama su jaki. Jedino ne znam koliko će sve ovo sa povredama da ih poremeti, ali ko god je dobio šansu od selektora, iskoristio ju je i ostavio dobar utisak“.

Ne verujete u Mesijevu bajku?

„Jedan je od najboljih svih vremena i zato su očekivanja velika. Svaka kuća na planeti se pita da li Mesi može da osvoji Mundijal. Neko navija za, neko protiv, ali će svi u finalu najviše da gledaju u njega“.

Ko su vam pozitivna i negativna iznenađenja Mundijala?

„Maroko! Na mene su ostavili sjajan utisak. A negativno Brazil“

Ali igrali su dobro, stigli do četvrtfinala...

„Da, ali mora to mnogo bolje. Moraju da ponude više. Došli su da osvoje Svetsko prvenstvo i nisu pokazali da to zaslužuju“.

Zage je inače i Brazilac, otac mu je bio čuveni fudbaler Korintijansa i razumljivo je što ga nervira loš rezultata Titeovog tima. Rođen u Meksiku, poreklom Brazilac ali ima i balkanske krvi.

„Majka mi je rođena u Jugoslaviji, u Hrvatskoj i onda se preselila u Meksiko. Nikada nisam bio u Hrvatskoj, jer se okolnosti nikada nisu poklopile. Pratio sam ranije jugoslovenski fudbal... Jugoslavija je nimala sjajne igrače. Prosinečki, Stojković, Šuker... Ipak, ja sam od svih njih najviše vezan za jednog Srbina iz starije generacije“.  

Koga?

„Dragoslava Šekularca. Bio mi je trener u Americi. Doduše, nije dugo, ali dovoljno da ga zapamtim. I da naučim i pokupim neke fore. To je tip kojeg jednostavno ne možete da zaboraviti“.

Zašto?

„Tada je već bio mator, imao je više od 60 godina, ali i tada je na treninzima želeo loptu u pokazivao nam neke stvari. Kada ste fudbaler i kada vidite nekoga kako mu leži lopta, odmah vam je jasno kakav je bio. A na njemu se videlo da je znao mnogo, mnogo fudbala. Mi u Meksiku bismo rekli „krak“, što je nadimak za fudbalere svetske klase“.

Kako su izgledali treninzi?

„On je stalno hteo da igra sa nama iako je imao poprilično godina. I onda paziš u duelima da ga na udariš ili ne polomiš, ali on je bio taj koji se zaletao u nas i to je stvarno bilo smešno. Veliki šoumen, treninzi su kod njega bili baš zanimljivi. Sjajna osoba i humana ličnost. Bilo je zabavno i zanimljivo sa njim. Moj engleski tada nije bio baš najbolji dobar kao i njegov španski, ali smo uspevali da se sporazumemo i da se našalimo. Osoba za sva vremena“.

Meksikanci su do Mundijala u Kataru vezali sedam svetskih prvenstava zaredom na kojima su prošli grupnu fazu. Počelo je sa Zageovom generacija u SAD 1994, a onda su u Kataru ispali u grupi za Argentinom, Poljskom i Saudijskom Arabijom.

„Duboko i veliko razočaranje. Očekivao sam makar da prođu grupu i nadao se čak i polufinalu. Ovo je baš veliki neuspeh i moraćemo ozbiljnije da pristupimo narednom Mundijalu na domaćem terenu“.