Alarmantne reči Saše Jankovića: Teško da ćemo više imati igrače sa ulogama na top nivou
Vreme čitanja: 4min | sre. 26.06.24. | 10:46
„Tu su Vlahović, Strahinja Pavlović i Bleki Milenković, ali to su izolovani slučajevi“
Još jedno veliko takmičenje i još jedan ćorak! Srbija se vraća kući poražena i ponižena, kao selekcija koja je za 270 minuta takmičarskog fudbala uputila samo šest udaraca ka golu rivala. Ali podbačaj Orlova i selektora Dragana Stojkovića Piksija deo je samo složenog oboljenja koje preti da metastazira i natera nas da slavimo svaki odlazak na veliki turnir.
Čisto poređenje. Na Mundijalu 2010. godine imali smo u startnoj postavi kapitena Mančester Junajteda, jednog od najboljih vezista Serije A, Liverpulovu metu, prvog defanzivca Čelsija. Sadašnji roster i uloga igrača u tim timovima nam je ukazivala da smo, primera radi, blagi favoriti samo protiv Slovenije. Ali taj negativni trend devalviranih uloga srpskih igrača mogao bi da se nastavi.
Izabrane vesti
Jer nas posle “zlatne dece” sa Novog Zelanda čeka ozbiljan jaz, jer nam je mlada reprezentacija već godinama u “kanalu”, bez osnovne svrhe postojanja - selektiranja igrača za A tim. Na to upozorava i bivši trener Crvene zvezde Aleksandar Janković.
”Fokus treba da nam bude na ulogama igrača u najvećim srpskim klubovima. Nekada ste imali Vidića, Ivanovića, Kolarova, Nemanju Matića i Luku Milivojevića. To su bili igrači sa važnim ulogama na top nivou. Potom smo imali veliki broj igrača u, uslovno rečeno, razvojnim sredinama, odnosno ligama koje predstavljaju predvorje za Englesku ili Italiju. Odatle su dolazili Luka Milivojević, Aleksandar Mitrović... Imali smo šestoricu Srba u Anderlehtu u jednom trenutku. Da ne govorimo da je Tadić bio kapiten Ajaksa, da su Mladenović i Vanja Milinković Savić bili u Standardu, Sergeja u Genku. Pitanje je da li ćemo imati na tom nivou igrače u skorijoj budućnosti”, poručuje Aleksandar JankovIć.
Mlada reprezentacija Srbije je prethodni put na Prvenstvu Evrope bila 2019. godine u Italiji. Nije se tamo proslavila. Ali muke su usledile posle toga. Serija loših rezultata, česte promene trenera, blamiranje protiv Engleske. I esencija: bez kadrova za A TIM.
”Nije poenta u prodaji i transferima. Mi smo za pet godina u redove Mančester Sitija prodali petoricu igrača za 20 miliona evra. Ali ni braća Ilić, n Gordić, ni sada Mijatović nisu došli do uloge u tom klubu. Mi imamo igrače koji imaju potencijal da budu na top nivou. Tu moram da pomene Vlahovića sa jasnom ulogom u Juventus, zatim Blekija Milenkovića iz Fjorentine i Strahinju Pavlovića koji je bio odličan na ovom turniru. Možemo da dodamo Samardžića i Ivana Ilića. Ali sve su to izolovani slučajevi, ne plod sistemskog rada”.
Srbija će od septembra verovatno morati da se navikava na život bez kapitena Tadića, pitanje je dokle će igrati Aleksandar Mitrović. Ali veliku rupu propasti mogao bi da otvori odlazak zlatne generacije sa Novog Zelanda. Ni oni više nisu u cvetu mladosti.
”Na Prvenstvu Evrope imali smo osmoricu igrača iz tog Paunovog tima, to govori dovoljno o njegovom uspehu. Toj generaciji možemo da pridodamo godinu dana mlađe momke poput Vanje i Blekija. A deo tog tima su i Lukić, Luka Jović, zatim Gajić, Zdjelar i Marko Grujić. Moglo je da se desi da na završenom turniru imamo 15 igrača iz tog Paunovog tima. Posle toga nemamo nijednu generaciju koja je uspela nešto slično. Sve do ovih kadeta koji s igrali polufinale. Ali to su momci rođeni 2007. godine, na početku su procesa”.
Naveo je Saša Janković i jedan konkretan primer.
”Imali smo Strahinju Erakovića. Otišao je u Zenit. Ima tamo ulogu, ali njemu treba još tri četiri godine da bi došao do top nivoa. I to u idealnim uslovima. Dakle, prvo treba da dođe do nekog Fajenorda, Az Alkmara, Valensije... Da tamo bude najbolji i onda da ode u Junajted sa ulogom koju je imao Vidić”.
Milom ili silom moraćemo da osvežimo tim za budućnost. Samo da li vidi neko dostojnu alternativu za Dušana Tadića ili kako ćemo jednog dana bez Mitrovića.
”Nekada ste imali holandsku školu profilisanu da pravi krila, Francuze sa jakim zadnjim veznim igračima... Svako je imao neke specifičnosti. Sada je u Evropi trend da svi izbacuju igrače istog profila. Od Mbapea, pa nadole. Kada vidite Bartolu, Ćavija Simonsa, Jamala, Nika Vilijamsa, Virca, Musijalu, vidite u kom pravcu ide fudbal. Jaka igra pod pritiskom, jedan na jedan, tehnika u punoj brzini... O tome moramo da vodimo računa, jer je brzina postala elementarna stvar. Moramo da imamo jasne kriterijume koga zovemo u reprezentativne selekcije”.