Na kafi sa Vestermanom: Šaras i Obradović mi rekli da idem u trenere! Pamtim Duleta i 'Kukavicu'

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Madrida)

Teško je zamisliti današnjeg igrača Partizana kako opušteno ćaska u malom kafiću u Beogradu, ispijajući kafu zajedno sa još nekoliko ljudi koji ga i ne primećuju, ali baš je tako izgledala lokacija i atmosfera kada smo seli sa Leom Vestermanom koji sada živi u Madridu i igra za Fuelabradu - tim koji je usko povezan sa istorijom kluba iz Humske. Baš kao što je i Francuz.

Dok je kapućino stizao od konobara koji nije imao ni najmanju predstavu da je pred njim nekadašnji reprezentativac Francuske i osvajač medalja, Leo je već sa osmehom otvarao dušu osvrćući se na period koji mu je i obeležio karijeru koja sada već traje 15 godina... Sve je počelo u crno-belom dresu 2012. godine, a danas kao odrastao čovek sa ponekom sedom na glavi i dalje sa istim tim entuzijazmom prati Partizan... Sada je kao navijač iz prvih redova gledao okršaj drugog kola Evrolige protiv Reala u Madridu.

"Ponekad ne mogu da poverujem da je prošlo već 15 godina od starta moje karijere. Sada je život drugačiji u odnosu kada sam igrao Evroligu", počinje Leo koji nastupa u drugom rangu takmičenja u Španiji:

"Prija mi ovaj ritam. Madrid je prelep za život. Tu mi je porodica, imam odraslu decu. Još obožavam košarku. Pratim Evroligu, posebno Partizan. Sve u svemu, život je lep"

S obzirom da je sam pomenuo klub koji ga je afirmisao, time i započinjemo glavnu temu razgovora.

"Iznenađen sam što me i dalje povezuju sa Partizanom u koji sam došao kao dete sa svega 20 godina. Kao neki drugi život da je bio, sve se kreće brzo u košarci. Ipak sada kada sam u Fuenlabradi koja ima veliku povezanost sa Partizanom, svake nedelje imamo Srbe u gostima, svi žele da se slikaju, hoće da pričaju sa mnom, uvek se prisetimo nekih situacija iz Partizana. Malo vežbam i srpski. Baš mi znače takve situacije, a i očigledno da je taj tim iz 2012. godine ostavio trag. Još uvek sam u kontaktu sa mnogima iz tog perioda, uvek pričamo. To samo pokazuje kakav smo odnos imali".

Taj tim Partizana zaista je ste bio poseban. Po talentu i po godinama. Zvali su ih Duletove ruže jer još nisu bili procvetali i postali igrači koji su kasnije igrali i osvajali trofeje na najvišem mogućem nivou.

"Ne postoje takvi timovi danas u Evroligi, bili smo deca. Evroliga se potpuno promenila, sve je više novca, timovi su iskusniji, jači, ali kada vratimo film...bili smo posebna grupa igrača. Kažem danas saigračima da je utakmica na kojoj je bilo najviše talenta na parketu je Partizan - Mega u ABA ligi. Samo se setite tog perioda i videćete ko je igrao, koliko NBA talenta je bilo na parketu, evroligaškog talenta. Mnogi su napravili izvanredne karijere. Tada smo bili klinci, niko nije mogao da zna šta će se dogoditi, ali sa ove distance kada pogledaš taj period... Ludilo".

Novi osmeh je usledio kada smo ga pitali šta najviše pamti iz tih godina?

"Drugarstvo, druženje sa saigračima, ali i sa trenerima. Naravno i konekcija sa navijačima. Sve je počelo od Duleta, bilo je i finansijskih problema koji su obeležili taj period. Okupio je tada verovatno najmlađi tim ikada u Evroligi, Imali smo dve neverovatne godine. Blizak sam danas sa Lučićem, Bogdanom, Milosavljevićem... Naravno francuskim momcima. To je za mene jedan period koji je nezaboravan".

Prelazimo na Duška Vujoševića i njegove famozne treninge koji su postali svojevrsna mitologija kluba iz Humske.

"To danas nije moguće, način na koji smo mi radili. Naravno bilo je lakše jer smo bili mladi, mogli smo da treniramo. Danas sa ovakvim ritmom utakmica... Nema šanse".

Nije bilo potrebe da previše zapitkujemo kada je Duško Vujošević tema. Sećanja su sama navirala.

"Ima stvari o kojima mogu da pričam, ali i onih koje nisu za javnost... Te što nisu za javnost su baš posebne. Kada sam došao u Srbiju sa 20 godina, nisam znao šta da očekujem, znam samo da sam rekao sebi da ću pokušati da se prilagodim kulturi, da naučim jezik, ali jedna utakmica sa Duletom se izdvaja".

Zastaje na trenutak, kao da čeka da se neke slike iz tog perioda ponovo pojave pred očima.

"Protiv Zvezde je sve bilo posebno, ali jedna je baš karakteristična. Imali smo mnogo povreda i Dule je odlučio da Kup igra sa juniorima zbog svih tih povreda. Navijači Zvezde su nas dočekali sa pesmom: "Kukavica"... Još uvek mi je u glavi njegova reakcija tada. Posle toga smo bili nezaustavljivi jer je on bio takav karakter. Lider, mentor, sve to je iskoristio da nas ujedini... Nemam dovoljno reči zahvalnosti za Duleta. Bio je stvarno kao general. Strog, ali pravičan. Sa klincima je to moglo da prođe, nisam siguran da je moguće sa odraslima od 30 godina, ali nama je to bilo potrebno tih godina takav rad. Naučio nas je kako da se ponašamo kao profesionalci, na terenu i van njega".

Foto: Star sport

Mečevi protiv Zvezde su definitivno nešto što svi iz tog perioda pamte, a najbolja utakmica Vestermana je bila jedna od najbitnijih iz 2013. godine.

"Finale ABA lige u Laktašima protiv Zvezde mi je jedna od omiljenih utakmica. Da stvar bude luđa, kada smo osvojili tu titulu ABA lige, samo pet dana posle igrali smo ponovo protiv Zvezde u finalu šampionata Srbije, te utakmce su bile ludnica jer sam imao problema sa sluhom zbog buke u Pioniru, čak smo tu utakmicu izgubili jer je Zvezda imala odličan tim sa Rakočevićem. Oni su nas dobili prve dve utakmice u sezoni i to nas je nateralo da treniramo ludački... Bili smo izuzetno emotivni kroz sve te utakmica".

Očigledno su baš te utakmice doprinele da klinci iz Partizana kasnije izrastu u velike asove.

"Često smo pričali o tome pre nekoliko godina da smo se ponovo skupili da bismo napravili nešto neverovatno u Evroligi, uz nekoliko Amerikanaca. Kada vidiš kako smo izgledali tokom karijere vukle su me te misli, ali nažalost nije se desilo. Bogdan je otišao u NBA, Davis isto... Presrećan sam zbog svih. Uvek ih gledam".

Leo je zajedno sa svima njima napravio lepe karijere. Posle Partizana Francuz je igrao u timovima kao što su Žalgiris, CSKA, Fenerbahče, Barselona, Monako... Ipak, nije sve bilo tako lako.

"Ne osećam kajanje. Imao sam teške povrede i operacije, ali na kraju... Sve me je to dovelo do ovog momenta. Doživeo sam prelepe stvari. Najteže mi je bilo u CSKA zbog operacije leđa. Nije bilo lako tada. Uprkos svemu zahvalan sam, nadam se da imam još nekoliko godina".

Danas kao igrač Fuelabrade već polako razmišlja šta je sledeće.

"Biću trener, bez ikakve dileme idem u tom smeru", sa velikim samouverenjem u glasu otkriva naredni veliki plan:

"Imao sam sreću da radim sa izvanrednim trenerima i znam da bih mogao da radim taj posao. To je želja... Posle igranja da ostanem u košarci i budem trener. Nisam oduvek znao šta ću posle igračkih dana, ali onda sam doživeo da mi treneri kažu da je to idealan poziv za mene. Prvo Šaras, onda i Saša Obradović. Oni su me ubedili da pokušam, a i duboko u sebi da mogu to da radim, čak sam zapisivao neke treninge u svesku još iz perioda u Partizanu".

Kada već pričamo o trenerima, pominjemo i Željka Obradovića sa kojim je sarađivao u Fenerbahčeu.

"Postoje neki ljudi u životu koji šta god dodirnu, pretvore u zlato. To je Željko Obradović. Ono što ga izdvaja, uvek je ispred svog vremena... Uvek ispred svih tendecija. Sećam se kada je Skariolo popularizovao španski pik'n'rol, ali samo pogledajte utakmice Panatinaikosa, to je bila Željkova akcija. On ima taj talenat, naravno i veliki je radnik. Kao trener želim da uzmem od svakoga po nešto, ali niko ne može da bude Željko ili Šaras. Tako ja gledam na to".

Možda se nije vratio kao igrač ponovo u Partizan, ali kao trener...

"Ko zna... To bi bilo neverovatno, ali ima još vremena za tako nešto. Biti trener takvog tima, to bilo ostvarenje sna".

Iako nema više toliko poznatih lica u Partizanu iz njegovog perioda, Vesterman prati sve utakmice crno-belih u Evroligi

"Gledao sam protiv Baskonije i sada uživo u Madridu. Sve su promenili, mnogi će reći da je to ludo, ali onda imate i Panatinaikos koji je sve promenio i osvojio titulu. naravno drugačije je u svakom klubu. Željko ima specifičan sistem jer je uvek ispred ostalih, ali isto tako je igračima potrebno vreme da se naviknu. Potrebni su treninzi. Roster je dobar, talentovan, ali sada moraju da naprave tim od tih igrača. Očekujem uspehe, ali potrebno je vremena zbog igrača koji možda nemaju iskustva u Evroligi".

Tradicija koja je počela baš sa Vestermanom i Francuzima u Partizanu traje i danas sa Frankom Nilikinom.

"Drago mi je zbog toga. Frank i ja smo iz istog grada. Znam ga još kada je imao šest godina. Presrećan sam zbog njega. Ima veliki potencijal. On još ne zna šta je Evroliga, ali sada mora da pokaže taj njegov potenijal. Pre mene i Žofrija nije bilo Francuza u Srbiji. Tek poneki u Španiji. Drago mi je što smo otvorili vrata i što sada svi vide da je Srbija neverovatno mesto za igranje košarke", završava Vesterman intervju za Mozzart Sport.